На данашњи дан рођени војвода Степан Степа Степановић (1856), Владислав Петковић Дис (1880) и Кемал Ататурк (1881); 1935. умро Михаило Пупин; 2003. убијен Зоран Ђинђић

 НОВИ САД - На данашњи дан 1856. године рођен је српски војвода Степан-Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у оба балканска и у Првом светском рату. Рођен је у Кумодражу код Београда. У Церској бици у августу 1914. Друга армија под његовом командом разбила је аустроугарске трупе, за шта је добио чин војводе, а на Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству са Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију. После завршене Артиљеријске школе у Београду, у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. исказао је велику личну храброст и умешност у командовању. Учествовао је и у Српско-бугарском рату 1885, а потом је професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног генералштаба. У генералски чин унапређен је 1907. и постављен за команданта Шумадијске дивизије, 1908. постао је министар војске, затим командант Дринске, па Моравске дивизије и од 1911. до 1912. поново министар војске. У Првом балканском рату командовао је Другом армијом у Кумановској бици, затим је крајем 1912. и почетком 1913. учествовао у опсади и заузимању Једрена. У Другом балканском рату с Другом армијом одбранио је прилаз Пироту. На почетку Првог светског рата је, замењујући начелника штаба Врховне команде војводу Радомира Путника, успешно спровео мобилизацију и концентрацију српске војске, а после Церске битке у септембру 1914. његова Друга армија је упорном одбраном осујетила аустроугарску Пету армију да форсира Дрину. У Колубарској бици у другој половини новембра 1914. снаге под његовом командом водиле су тешке борбе на подручју Лазаревца и спречиле аустоугарске трупе да са југа обухвате српску војску и потом у децембарској контраофанзиви учествовале су у избацивању аустроугарске војске из Србије. Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. успео је да са Другом армијом, у садејству са Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије.

Данас је уторак, 12. март, 72. дан 2024. године.

641 - Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је доцније Кина полагала право на суверенитет над том територијом.

1507 - Као најамник краља од Наваре погинуо је Чезаре Борџија, збачени војвода од Ромање, ванбрачни син папе Александра VI. Пошто је 1492. изабран за поглавара римокатоличке цркве, Александар VI га је поставио за архиепископа Венеције, потом за кардинала, али је Чезаре напустио високи свештенички чин оженивши се сестром краља од Наваре. Уз помоћ француских трупа и очеву подршку, после три војна похода од 1499. до 1502. сломио је отпор феудалних династа италијанске покрајине Ромање. У делу "Владалац" Николо Макијавели га је величао, тврдећи да само владар који поседује такав степен безобзирности може да уједини Италију. После смрти Александра VI 1502. Чезаре је морао да напусти Ромању, ухапшен је, али је побегао и нашао уточиште код краља Наваре.

1832 - Рођен је енглески капетан Чарлс Канингем Бојкот, против којег је 1880, док је управљао једним енглеским лендлордством у Ирској, примењен ненасилни отпор одбијањем сарадње. Такав вид отпора је касније назван према његовом презимену - бојкот.

1848 - У Бечу су избиле велике студентске демонстрације против полицијског режима канцелара Клеменса Метерниха и убрзо је планула револуција која је потресла темеље Аустрије. Те 1848. немири и буне догодили су се у низу европских земаља.

1854 - Велика Британија и Француска прискочиле су у Кримском рату у помоћ Турској, закључивши савез против Русије.

1863 - Рођен је италијански писац и политичар Габријеле Данунцио, изразити естета. Најдубљи траг у литератури оставио песничким збиркама "Рајска поема" и "Алкиона". Био је у политици изразити представник италијанског национализма, потом и фашизма. Директно је учествовао у запоседању Фиуме (Ријека). Током Првог светског рата написао је и једну поему посвећену Србији и њеном херојству, под насловом "Ода народу српском". Остала дела: романи "Сласт", "Уљез", "Огањ", драме "Мртви град", "Франческа да Римини", "Јориова кћи", "Ђоконда".

1868 - Са правописа Вука Караџића скинута је забрана. Решење о томе је на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића потписао министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Коначну победу свог правописа Караџић није доживео.

1880 - Рођен је српски писац Владислав Петковић Дис, један од најталентованијих песника српске књижевности. После завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис "Књижевна недеља". Први светски рат одвео га је у туђину, а утопио се у мору код грчког острва Крф 1917. пошто је брод на којем се налазио торпедовала немачка подморница. Његова лирика је самосвојна, веома сензибилна, музикална у ритму и емоцијама, окренута унутрашњем животу, маштању и халуцинацијама, песимистична. Његова песма "Можда спава" спада у најизразитија лирска остварења симболизма у српској поезији. Дела: збирке песама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".

1881 - Рођен је, у Солуну, турски државник Мустафа Кемал, познат као Кемал Ататурк, отац модерне Турске. Под његовим вођством 1922. збачен је последњи султан Мухамед VI, а 1923. проглашена је република с њим као председником на челу. Председник владе постао је 2. маја 1920. и током 18 година владавине одлучним реформама драматично је изменио лик земље. Прокламовао је једнакост свих грађана, спровео аграрну реформу, донео савремене законе, реформисао језик и правопис, укинуо калифат, секуларизовао државу, забранио ношење феса, зара и фереџе, дао изборно право женама. У спољној политици напустио је панисламистичке планове својих претходника на челу Турске, али и пантуранске чији је присталица и сам био у младости. Један је од твораца Балканског савеза 1934.

1890 - Рођен је руски балетски играч и кореограф Владимир Фомич Нижински, можда највећи у историји балета, чија је играчка каријера трајала само четири године, јер је 1917. оболео од неизлечиве душевне болести. Његове креације нико није надмашио, а скокови у балету "Сан о ружи" су, због неуобичајене висине и лепоте, ушли у легенду као недосегнут идеал.

1905 - Краљ Петар I потписао је указ о универзитету, чиме је Велика школа преименована у "Универзитет у Београду". Универзитету је Народна Скупштина Краљевине Србије осигурала висок степен аутономије. Одређено је да ректора, обавезно редовног професора Универзитета, бира Универзитетски савет, што министар просвете само "прима к знању". Научна слобода зајамчена је одредбом да ниједан професор није могао бити отпуштен због научних или политичких уверења. После Првог светског рата поред Универзитетског савета установљено је и Универзитетско веће и ни у једном телу није било људи ван Универзитета. Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом књаза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. премештена је у Крагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј (Лицеум) или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића преименован у Велика школа.

1907 - У експлозији ратног брода "Јена" у француској луци Тулон погинуло је најмање 118 особа.

1913 - Канбера је постала престоница Аустралије.

1914 - Умро је амерички инжењер Џорџ Вестингхаус, проналазач ваздушне кочнице за локомотиве и трамваје. Развио је и систем железничких сигнала и изградио је турбине за хидроелектрану на Нијагариним водопадима, за коју је пројекат израдио српски проналазач Никола Тесла и с које је обезбеђен пренос електричне енергије на даљину захваљујући примени Теслиног проналаска обртних магнетних поља. Основао је 1886. "Вестингхаус електрик корпорејшн".

1922 - Рођен је амерички писац Жан Луј Керуак, познат као Џек Керуак, најпознатији романсијер бит покрета америчких књижевника педесетих година 20. века, којем је и дао име. Најчешће теме његових романа су сексуалност, уживање опијата, па и нека врста мистицизма и потраге за оностраним. Дела: романи "На путу", "Подземљаши", "Доктор Сакс", "Маги Касиди", "Анђели пустоши", "Бог Сар", "Сатира у Паризу", књиге песама "Мексико Сити блуз", "Химна - Боже моли се за мене", "Разбацане песме", путопис "Усамљени путник", филозофски трактат "Свете књиге златне вечности".

1925 - Умро је кинески револуционар и државник Сун Јат Сен, отац модерне Кине и њен први председник од 1911. до 1912. Револуционарну борбу за рушење монархије и демократску републику почео је 1894, а 1905. основао је Савезну лигу из које је 1912. настала странка Куоминтанг. Под руководством Суна и Савезне лиге 1911. избила је буржоаска револуција којом је збачена кинеска Манџу династију - Ћин. За председника Јужне Кине, која је постала независна република, изабран је 1917. Први конгрес Куоминтанга 1924. прихватио је Сунова програмска начела: за национално ослобођење потребан је савез са Совјетским Савезом, демократија није могућна без сарадње с комунистима и благостање народа је незамисливо без побољшања живота најбројнијих слојева, радника и сељака. После његове смрти ту политику напустило је вођство Куоминтанга под Чанг Кај Шеком.

1927 – Рођен је Гајо Петровић, филозоф. На загребачком Филозофском факултету предавао је логику и теорију сазнања, као и на низу универзитета у Еуропи и САД. Био је почасни доктор универзитета у Стразбуру и члан САНУ. Један је од оснивача и главни уредник часописа Праxис, изузетног међународног угледа, као и саоснивач и члан Савета Корчуланске летње школе. Његов филозофски систем описивао је као мишљење револуције. Аутор је 14 књига: "Енглески емпиризам", "Од Лока до Ајера", "Филозофија и марксизам", "Пролегомена за критику Хајдегера".

1930 - Вођа борбе за независност Индије Махатма Ганди отпочео је кампању грађанске непослушности против британске колонијалне управе и њене намере да успостави монопол у производњи соли.

1935 - Умро је српски физичар, електроинжењер и проналазач Михаило Пупин, научник светског гласа. Из родног Идвора у Банату, после школовања у Панчеву и Прагу, отишао је 1874. у САД где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку на којем је потом био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера. Електрични резонатор помоћу којег је преко истог проводника могућан истовремени пренос вести на различитим таласним дужинама био је први од његових многобројних проналазака. Највећим открићем - самоиндукционим калемовима ("Пупинови калемови") омогућио је пренос телефонских разговора на велику даљину. Такође је открио секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе, написао је универзитетски уџбеник термодинамике. За научни рад одликован је 1920. Едисоновом медаљом, а за књигу о свом животу "Иммигрант то Инвентор", на српски преведену под насловом "Од пашњака до научењака", 1924. добио је Пулицерову награду. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета. Пупин је био човек изразитог српског патриотског набоја, помагао је бројне патриотске акције, хумана друштва, и у земљи и у емиграцији. Као човек изузетног друштвеног угледа а лични пријатељ Вилсона веома је помогао српској влади током првог светског рата и приликом одређивања коначних граница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

1938 - Немачке трупе су запоселе Аустрију, с циљем присаједињења (аншлуса) Аустрије - Немачкој. Наредног дана присаједињење је и формално проглашено чиме је Аустрија престала да постоји а уместо термина Аустрија унутар Немачке убудуће је коришћен назив - Источна Марка.

1940 - После пораза у "зимском рату", започетом совјетском инвазијом крајем 1939, Финска је потписала мировни уговор којим се одрекла Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље.

1946 - Рођена је америчка глумица и певачица Лајза Минели. Каријеру је почела певајући у ноћним клубовима и глумећи у њујоршким позориштима на Бродвеју. Филмови: "Кабаре" (Оскар), "Насртљива девојка", "Кажи да ме волиш", "Срећна Леди", "Тишина, смејемо се", "Њујорк, Њујорк", "Артур".

1947 - Председник САД Хари Труман прокламовао је у Конгресу доктрину о помоћи земљама угроженим од комунизма ("Труманова доктрина"). Прва средства су дата Грчкој и Турској.

1964 - Умро је српски сликар Јован Бијелић, члан Српске краљевске академије, један од најзначајнијих српских (и југословенских) ликовних стваралаца између два светска рата. Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Сценограф (потом и шеф сликарске радионице) Народног позоришта у Београду, у којем је делао до смрти, постао је 1919. Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције. Имао је приватну школу из које је изашао низ сликара. Дела: "Портрет девојке", "Купачица", "Јајце", "Кћи уметникова", "Двориште", "Женски акт", "Сарајево", "Портрет старице".

1966 - Скупштина је лишила Ахмеда Сукарна свих звања, укључујући титулу председника Индонезије, а генерал Сухарто постао је вршилац дужности шефа државе.

1968 - Острво Маурицијус у Индијском океану, британска колонија од 1810, постало је независна чланица Британског комонвелта. Истог дана 1992. Маурицијус је проглашен републиком, прекинувши тако и симболичне везе с британском круном.

1971 - Премијер Хафез ел Асад референдумом је изабран за председника Сирије.

1978 - Партије левице су, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора.

1984 - У Великој Британији почео је генерални штрајк рудара.

1987 - У Совјетском Савезу је извршена прва успешна трансплантација срца.

1988 - Влада Јужне Африке забранила је опозициону групу коју је предводио англикански надбискуп Дезмонд Туту, уз тврдњу да је она "претња јавној безбедности".

1992 - У индијском граду Бомбај у серији експлозија које су подметнули исламски терористи погинуло је више од 300 особа. Индија је за експлозије оптужила суседни Пакистан.

1993 - Умро је српски сликар и историчар уметности Павле Васић, професор Филозофског факултета и Универзитета уметности у Београду.

1993 - На годишњицу масакра, исламски терористи изазвали су у Бомбају нову серију експлозија у којима је погинуло најмање 200 људи.

1994 - Енглеска англиканска црква рукоположила је 32 жене за свештенике, прекинувши тако 460 година дугу традицију.

1999 - Пољска, Чешка и Мађарска су као прве чланице бившег Варшавског пакта ушле у НАТО.

1999 - Умро је амерички виолиниста јеврејског порекла Јехуди Мењухин, један од највећих виолиниста 20. века. Почео је да свира у петој години и светску каријеру направио је већ као "чудо од детета" - његову интерпретацију "Виолинског концерта" Феликса Менделсона, којом се у седмој години представио публици на концерту у Сан Франциску, музичка критика оценила је као сензационалну. Основао је 1963. "Школу Јехуди Мењухина" за музички надарену децу.

2000 - Умро је српски тренер Александар Николић, творац супериорне југословенске школе кошарке, најзначајнији стручњак европске кошарке у 20. веку. Кошарку је почео да игра 1946. и наступао је за више екипа укључујући "Црвену звезду" и "Партизан", за југословенски национални тим одиграо је 11 утакмица, а 1951. постао је тренер репрезентације Југославије, којој је донео прве медаље 1961. на европском и 1963. на светском првенству и тутуле првака Европе 1977. и света 1978. У кошаркашким круговима најчешће су га називали "Професор" и био је учитељ плејаде српских тренера. Због огромних заслуга за кошарку 1998. уврштен је у "Кућу славних" у америчком граду Спрингфилд, колевци кошаркашке игре.

2000 - Папа Јован Павле II затражио је опрост због кривице римокатоличке цркве, укључујући поступке према Јеврејима, јеретицима и женама.

2003 - У атентату испред (у дворишту) зграде Владе Србије снајперским хицем убијен је Зоран Ђинђић, председник владе Србије. Гимназију је завршио у Београду. Дипломирао је филозофију 1974. у Београду а 1979. докторирао је на Универзитету у Констанцу у Немачкој, тезом "Проблеми утемељења критичке теорије друштва". Хапшен је још као студент наводно због организовања "илегалних активности у студентској организацији". Пошто се Вили Брант, немачки канцелар, заузео за њега, уместо у затвору нашао се у Немачкој. Радио је у Институту за филозофију и друштвену теорију, у Београду, био посланик у три сазива Народне скупштине Србије као и тадашње Савезне скупштине СРЈ, и као професор на Филозофском факултету у Новом Саду. Један је од иницијатора 1989. (са још 12 интелектуалаца) обнове Демократске странке а на Скупштини Странке 1990. један је од оснивача. Јануара 1994. постаје председник ДС. Извесно време 1997. градоначелник је Београда. Био је архитекта петооктобарских промена у Србији 2000. Од 25. јануара 2001. до смрти у атентату председник је владе Србије. Добитник је награде "Бамби", као и награде фондације "Полак". Преводио је Дилтаја, Кропоткина, Хусерла... Дела: "Субјективност и насиље", "Јесен дијалектике", "Југославија као недовршена држава", "Србија ни на Истоку ни на Западу".

2010 - Умрла је Душанка Калањ, спикерка и водитељка Телевизије Београд, један од симбола доброг изражавања и прва жена која је водила "Дневник" ТВ Београд.

2011 - Умро је Џо Морело, амерички џез бубњар, члан прослављеног квартета Дејва Брубека. Морело је са Брубековим квартетом свирао нека од најзнаменитијих џез остварења свих времена, попут "Take Five". Њихов албум "Time Out" био је први џез албум који је продат у више од милион примерака. Био је проглашен за најбољег бубњара у избору часописа "Daunbit".

2018 – У авионској несрећи на аеродрому у Катмандуу, Непал, погинуле су 52 особе а 19 је повређено. Летелица бангладешке компаније "Ју-Ес Бангла" слетела је с писте и запалила се у источном делу аеродрома "Трибуван".

2021 - Преминула је Даринка Дара Чаленић, глумица. Средњу глумачку школу завршила је у родном Новом Саду, при Српском народном позоришту. Први ангажман добила је 1949. у Народном позоришту у Краљеву, затим прелази у позоришта у Ужицу и Сомбору, а 1954. постаје чланица СНП у Новом Саду. У Савремено позориште у Београду прешла је 1960, а 1964. у ЈДП. Године 1974. постаје слободни уметник. На сцени је одиграла више десетина главних улога, међу којима су: Изабела ("Хајде да се играмо"), Лизи ("Блудница достојна поштовања"), Алисон ("Осврни се у гневу"), Петруњела ("Дундо Мароје"), Анжела ("Иза затворених врата"), Бобочка ("Филип Латиновић"), госпођа Шампињон ("Силом муж"), Емили Дикинсон ("Лепотица Амхерста"), Лизистрата ("Лизистрата"), Коломбина ("Маскерата"), Изота ("Савонарола и његови пријатељи"). Одиграла је бројне улоге и на филму: "Кад будем мртав и бео", "Госпођа министарка", "Рафал у небо", "Мачак под шлемом", "Чувар плаже у зимском периоду", "Силом отац", "Пут око света" и др.

2022 - У Саудијској Арабији, у складу са правном регулативом званичног Ријада, извршена је највећа масовна егзекуција у историји те земље. Жртве су били осуђеници разних профила, од убица до припадника екстремних и милитантних група, укупно 81 лице. Међу њима и чланови Ал-Каиде, такозване Исламске државе, као и присталице јеменских Хута. Претходна највећа масовна егзекуција у тој земљи догодила се јануара 1980, када су погубљне 63 особе, након опсаде велике џамије у Меки.