На данашњи дан 1977. умро историчар Виктор Новак; 45 п.н.е. ступио на снагу Јулијански календар; 1915. рођен Бранко Ћопић; 1999. Евро званично пуштен у промет

 БЕОГРАД - На данашњи дан 1977. године умро је је српски историчар Виктор Новак, професор Загребачког, потом Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности и оснивач Историјског института САНУ. Дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу, а латински и помоћне историјске науке специјализовао је у Ватиканској школи у Риму. На Београдском универзитету од 1924. до 1959. предавао је латинску палеографију, дипломатику и методику. Објавио је бројне расправе и студије из историје југословенских народа и историје књижевности. У капиталном делу "Magnum crimen", објављеном убрзо после Другог светског рата, документовао је злочин геноцида хрватског усташког режима над Србима у "Независној Држави Хрватској". Био је веома активан и у музичком животу као председник Првог београдског певачког друштва и иницијатор оснивања Јужнословенског певачког савеза у Београду и Свесловенског певачког савеза у Прагу. Остала дела: "Антологија југословенске мисли и народног јединства", "Латинска палеографија", "Ватикан и Југославија", "Scriptura Beneventana", "Evangeliarium Spalatense", "Масарик и Југословени", "Из римске књижевности", "Свесловенска мисао", "Два антипода", "Фрањо Рачки", "Валтазар Богишић и Фрањо Рачки", "Никола Вулић, научник и човек".

 Данас је недеља, 1. јануар, први дан 2023. До краја године има 365 дана.

45 п.н.е. - Ступио је на снагу нови календар, назван Јулијански, којим је римски државник Гај Јулије Цезар, према саветима грчког астронома из Александрије Сосигена, реформисао рачунање времена тако што је за почетак године одредио јануарске календе, односно 1. јануар. До тад су на јануарске календе конзули ступали на дужност, а година је започињала на мартовске календе - 1. марта. Јулијански календар је заснован на Сунчевој години од 365 дана и шест сати, али је у њему година дужа од Сунчеве 11 минута и 14 секунди, па је свака четврта преступна, али се сваких 128 година појављивао дан "вишка". Да би то било елиминисано, папа Гргур XIII је, према саветима астронома, реформисао календар 1582. и Грегоријански календар је сада практично међународни. Јулијански календар задржале су поједине православне цркве - Српска црква, Руска, Јерусалимска патријаршија...

1502 - Португалски морепловци упловили су у залив Гуанабара и искрцавши се назвали су то место Сао Себастијан да Рио де Жанеиро (Свети Себастијан са јануарске реке) - пошто је био дан кад се обележава успомена на тог светитеља. На том месту настао је град који је 1763. постао главни град португалске колоније (вицекраљевство) Бразил, потом престоница независног царства од 1822. до 1889. и републике од 1899. до 1960, када је за главни град одређена новоизграђена Бразилија. Пре Риа престоница колоније био је град Баија.

1515 - Војвода од Ангулема Франсоа постао је после смрти краља Луја XII француски краљ Франсоа I.

1704 - Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преотеле су Гибралтар од Шпанаца.

1776 - Вођа америчке борбе за независност Џорџ Вашингтон развио је заставу Велике Уније, прву националну заставу САД, после позива енглеског краља Џорџа III побуњеним колонистима да се предају.

1782 - Умро је немачки композитор, пијаниста и диригент Јохан Кристијан Бах, најмлађи син Јохана Себастијана. Живео је у Милану и Лондону, па је називан "италијански Бах" и "енглески Бах". У Енглеској се прославио као пијаниста и организатор музичког живота и постао је музички учитељ краљице Шарлот. Значајан је као композитор соната и концерата за клавир у рококо стилу, по чему је претеча Волфганга Амадеуса Моцарта. Дела: 15 опера, више од 60 симфонија, 37 клавирских концерата, 13 увертира, клавирске сонате, камерна музика.

1801 - Ступањем на снагу Акта о уједињењу, створено је Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. До тада то су била три краљевства под једном круном - Енглеска, Шкотска и Ирска.

1803 - Данска је забранила увоз робова у Данску Западну Индију (данашња Девичанска острва) и прва је земља која је забранила ропство.

1804 - Вођа побуне против Француза Жан Жак Десалин, који је потом постао цар Жак I, прогласио је независност карипске острвске државе Хаити (западни део острва Хаити - Хиспаниола).

1823 - Рођен је мађарски песник Шандор Петефи, најистакнутији поета мађарске књижевности. Иако је по оцу био Србин и звао се претходно Александар Петровић, а по мајци Словак, осећао се у потпуности као Мађар. С 15 година постао је војник, а током Мађарске револуције 1848. главни је идеолог омладинског покрета. Симбол је мађарског романтизма. Погинуо је 1849. у бици код Сегешвара у 26. години, тачније губи му се сваки траг (имао је чин мајора). Прве песме је написао као гимназијалац и убрзо је постао најомиљенији и најчитанији мађарски песник. Дела: роман "Крвниково уже", епска поезија "Витез Јанош", "Апостол", лирска поезија "Изабране песме", "Петефијеве песме".

1833 - Велика Британија је прогласила суверенитет над Фолкландским острвима у Атлантику, око 500 километара источно од обале Аргентине. Тај архипелаг је раније био шпански посед.

1842 - У Келну је покренут дневник "Рајнске новине", орган грађанства и пословних кругова који су тражили либералне реформе. У априлу 1842. у листу је почео да сарађује Карл Маркс, који је око себе окупио широк круг сарадника, чиме је радикализована уређивачка политика листа - па је забрањен у марту 1843.

1863 - Током Америчког грађанског рата председник САД Абрахам Линколн потписао је Еманципаторску прокламацију којом је укинуто ропство, што је додатно изазвало бес 11 јужних робовласничких држава које су се бориле за отцепљење.

1864 - Рођен је српски писац, естетичар и теоретичар књижевности Богдан Поповић, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије, један од оснивача "Српског књижевног гласника" и творац "београдског књижевног стила". У време његовог уређивања СКЗ је био најугледније гласило српских културних посленика. Уживао је изузетан углед као критичар, првих деценија 20. века. Објавио је "Антологију новије српске лирике" и већи број студија из књижевности и теорије уметности.

1872 - Ступио је на снагу први Закон о пороти у Србији, донет октобра 1871. на основу устава из 1869.

1877 - Британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије.

1879 - Рођен је енглески писац Едвард Морган Форстер, оштроуман посматрач и аналитичар, духовит и ироничан. Живео је у Италији и Грчкој и поједина његова дела су тематски везана за те земље. Дела: романи "Где се анђели плаше да кроче", "Соба са изгледом", "Једно путовање у Индију", "Најдуже путовање", приче "Небески омнибус", "Вечни тренутак", "Фарос и Фарилон", студија "Видови романа".

1881 - Умро је француски револуционар Луј Огист Бланки, оснивач и члан тајних револуционарних удружења. Два пута је осуђиван на смрт. Називали су га "Оковани Прометеј" јер је у тамницама провео 36 година и пет месеци. Конспиративан рад, завереничке групе и оружани устанак сматрао је једином тактиком пролетаријата. Диктатуру пролетаријата замишљао је као диктатуру мале групе професионалних револуционара.

1895 - Рођен је амерички политичар и правник Едгар Џон Хувер, шеф Федералног истражног бироа (ФБИ) од 1924. до смрти 1972. Предводио је борбу против организованог криминала, посебно тридесетих година 20. века у време прохибиције. Реформисао је ФБИ и знатно унапредио методе полицијске борбе против криминала успостављањем прве картотеке отисака прстију и криминолошке лабораторије. Многи га сматрају мрачном фигуром америчке политичке сцене због наводног прогона појединих истакнутих личности, попут црначког борца за људска права Мартина Лутера Кинга или филмског глумца Чарлија Чаплина (који је био опредељени комуниста).

1901 - Државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија основале су аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим председником владе. Аустралија је имала статус доминиона у саставу Британске империје и потом комонвелта.

1912 - Рођен је енглески дупли агент Харолд Адријан Расел Филби, познат као "Ким" Филби. Био је један од најуспешнијих агената совјетске обавештајне службе у њеној историји. У службу Совјетског Савеза ступио је као студент у Кембриџу 1934. После рата био је официр за везу између британске и америчке обавештајне службе, што му је омогућило да у периоду "хладног рата" Москви доставља информације од највећег значаја. Кад је готово откривен, нестао је у Бејруту и обрео се 1963. у Москви, где је и умро 1988. За изванредних заслуге за Совјетски Савез, који је сматрао отаџбином, награђен је највишим совјетским одликовањима.

1915 - Рођен је српски писац Бранко Ћопић, члан Српске академије наука и уметности, надахнут приповедач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, које је описао свежим, сочним и сликовитим језиком. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. У партизанском покрету је учествовао од 1941. Почео је да пише као ђак учитељске школе и пре Другог светског рата је објавио збирке приповедака "Под Грмечом", "Борци и бјегунци" и "Планинци". Његова прозна дела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи Грмеча и Подгрмечја, његовог завичаја, ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за децу: "Бојна лира пионира", "Пут у ведрину", приче "У свету лептирова и медведа", "Босоного детињство", збирке песама "Огњено рађање домовине", "Ратниково прољеће". Збирка приповедака "Башта сљезове боје", за коју је добио Његошеву награду. Извршио је самоубиство 1984. у Београду. Остала дела: романи "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј, бронзана стражо", "Осма офанзива", збирке приповедака "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Доживљаји Николетине Бурсаћа".

1915 - Немци су у Првом светском рату у каналу Ламанш торпедовали британски ратни брод "Формидабл", усмртивши 547 људи.

1924 - Трећа земаљска конференција КПЈ усвојила је у Београду Резолуцију о националном питању којом је тражено "самоопредељење југословенских народа". Усвојена је и Резолуција о неодрживости поретка успостављеног на основу Версајског мира после Првог светског рата. Ти документи су почивали на доктрини Коминтерне о "империјализму српске буржоазије". Под видом "националне равноправности" на тај начин, вођена је политика деструкције југословенске државе.

1925 - Назив главног града Норвешке промењен је у Осло - до тада град се звао Кристијанија.

1927 - Рођен је Морис Бежар, знаменити француски кореограф. Рођен је у Марсељу, као син филозофа Гастона Бержеа. Каријеру балетског играча почео је са 14 година, у париској "Опери". Свој први балет је поставио 1951. године у Стокхолму, а 1961. у Белгији је креирао кореографију за "Болеро" Мориса Равела, која ће постати једна од најчувенијих балетских креација 20. века. Аутор је више од 250 балетских представа. Морис Бежар је умногоме допринео развоју савременог балета и један је од симбола савремене кореографије. Међу његовим чувеним кореографијама су и "Буђење пролећа", "Ромео и Јулија", "Нижински", "Петрушка", "Заратустра".

1942 - На конференцији представника влада САД, Совјетског Савеза, Велике Британије, Кине и низа других земаља у Вашингтону је, у јеку Другог светског рата, потписана Декларација УН. Стране потписнице су се обавезале на подршку и спровођење Атлантске повеље, и преузеле су обавезу да рат против сила Осовине наставе до коначне победе и да с њима не закључују сепаратни мир или примирје. Једна од потписница Декларације била је и Краљевина Југославија.

1956 - Одлуком Уставотворне скупштине проглашена је независност Судана, бивше британске колоније.

1958 - Ступио је на снагу Уговор о оснивању Европске економске заједнице (ЕЕЗ), који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. Заједници названој потом Европска заједница, сада Европска унија, 1973. су приступиле Велика Британија, Ирска и Данска, 1981. Грчка, 1986. Шпанија и Португал, 1995. Шведска, Финска и Аустрија, 2004. Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Малта, Мађарска, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка, а 2007. Румунија и Бугарска.

1959 - Револуционарни покрет "26. јул" под вођством Фидела Кастра однео је победу на Куби, а генерал Фулхенсио Батиста је после потпуног расула њему лојалних трупа побегао у Доминиканску републику.

1960 - Проглашена је независност Камеруна. До Првог светског рата та земља била је немачка колонија, а затим је постао француска територија, осим мањег дела који је припао Британији. Од 1959. Камерун је имао аутономни статус.

1962 - Западна Самоа постала је прва независна држава у Полинезији.

1965 - Под вођством лидера покрета "Ал фатах" Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација, али су изван ње остале поједине палестинске групе, укључујући Народни фронт за ослобођење Палестине Жоржа Хабаша. ПЛО је у почетку био теорористичка организација и одговоран је за убиство 11 израелских спортиста на Олимпијским играма 1972. у Минхену.

1966 - Председника Централноафричке републике Давида Дака војним ударом оборио је близак рођак, пуковник Жан Бедел Бокаса. Бокаса је 1976. прогласио своју земљу монархијом и узео титулу цара Централноафричког царства. С власти је свргнут 1979. Упамћен је по невероватној екстраваганцији, расипном понашању и наводном канибализму.

1972 - Умро је француски певач и глумац Морис Шевалије, заштитни знак француске музичке комедије. Најзапаженије улоге остварио је у филмским музичким комедијама. Написао је аутобиографију "Мој пут и моје песме". Филмови: "Љубавна парада", "Насмејани поручник", "Весела удовица", "Ћутање је злато", "Имао сам седам кћери", "Живот за каријеру", "Жижи", "Фани", "Љубав поподне".

1973 - Велика Британија, Данска и Ирска прикључиле су се ЕЕЗ.

1978 - У ваздуху у близини Мумбаја (у време британске власти Бомбај) експлодирао је индијски путнички авион типа "Боинг 747" и несрећу није преживео нико од 213 особа у њему.

1979 - Сједињене Америчке Државе и Народна Република Кина успоставили су пуне дипломатске односе. У претходном периоду Вашингтон је као легитимне представнике Кине третирао Тајван (Националистичка Кина).

1980 - Умро је италијански политичар Пјетро Сандро Нени, вођа италијанских социјалиста. Учествовао је у Шпанском грађанском рату и био члан Комитета за одбрану Мадрида као и полит. ком. његове дивизије. Током Другог светског рата у Француској га је ухапсио Гестапо. Одмах по ослобођењу земље постао је генерални секретар Социјалистичке партије Италије, а 1945. председник. Био је потпредседник у првој послератној влади, неколико месеци и шеф дипломатије, такође потпредседник у влади левог центра 1963. Дела: "Историја четири године 1919-1922", "Шест година грађанског рата у Италији", "Историја класне борбе у Италији", "Злочин фашизма у Африци 1936".

1981 - Грчка је постала десета чланица ЕЕЗ - данашње Европске уније.

1984 - Султанат Брунеј, држава на северозападу острва Борнео изузетно богата нафтом и природним гасом, британски протекторат од 1888. постао је независна држава.

1992 - Египатски дипломата Бутрос Бутрос Гали наследио је на месту генералног секретара УН перуанског колегу Хавијера Переса де Куељара.

1993 - Чешка и Словачка постале су самосталне државе, чиме је престала да постоји Чехословачка, основана 1918.

1995 - У Босни и Херцеговини је, после посредничке мисије некадашњег председника САД Џимија Картера, ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава, који су муслиманске снаге 40 дана пре истека рока нарушиле офанзивама на српске положаје на Влашићу и Мајевици.

1995 - Шведска, Финска и Аустрија прикључиле су се Европској заједници, чиме је број чланица те организације повећан на 15.

1997 - Турске трупе су поново упале у северни Ирак и турски званичници су саопштили да су том приликом убијена 72 курдска герилца.

1998 - Исламски терористи су на западу Алжира масакрирали више од 400 особа, укључујући жене и децу. Био је то најтежи терористички акт током шестогодишње оружане борбе исламистичких група у тој земљи.

1999 - Званично је пуштена у промет јединствена европска валута - Евро. Банке су нову валуту почеле да користе након три дана.

2002 - Евро је постао званична валута Европске уније. Поједине чланице ЕУ ипак су сачувале националне валуте - Велика Британија, Данска и Шведска.

2003 - ЕУ је преузела од УН надзор над полицијским операцијама у БиХ, што је прва безбедносна операција у историји ЕУ.

2003 - Луиз Инасио "Лула" да Силва, бивши синдикални вођа, постао је шеф државе у Бразилу, први у историји те земље који је потекао са "друштвеног дна".

2006 - У Шпанији је ступио на снагу закон којим се забрањује пушење на јавним местима, канцеларијама, тржним центрима и другим затвореним просторима. Тим прописом се забрањује и рекламирање дувана, његова промоција, као и спонзорисање дуванске индустрије.

2006 - Преминуо је српски дечји писац Драган Лукић. Дипломирао је књижевност у Београду, већи део радног века провео је као уредник Програма за децу Радио Београда. Писао је песме, приче, романе, драмске текстове. Водио је тв и радио програме за децу, уређивао је лист "Змај". Објавио је чак стотинак књига поезије и прозе за најмлађе. Дела: "Како се коме чини", "Мој прадед и ја", "Овде станују песме", "Вагон прве класе", "Фифи", "Како расту ногавице", "Шта тата каже", "Од куће до школе", "Ловац Јоца", "Вожња по граду", "Небодер Ц17", "Три гускетара", "Бомба у кафи", "Небом града".

2009 - Умрла је Хелен Сузман један од најпознатијих јужноафричких бораца против апартхејда. Сузманова, кћерка јеврејских имиграната, била је једини члан јужноафричког парламента (1953-1989) која је отворено критиковала апартхејд, промовишући ставове који су тада били ретки међу белим јужноафриканцима. Добитник је почасних доктората водећих светских универзитета, међу којима су Оксфорд, Кембриџ, Харвард, Колумбија универзитет, а два пута је била номинована за Нобелову награду за мир.

2010 - У експлозији аутомобила-бомбе у месту Лаки Марват, на северозападу Пакистана, погинуло је 88 људи а 37 је повређено. Бомбаш самоубица довезао је спортски аутомобил до места где је у току била одбојкашка утакмица и активирао експлозив.

2012 - Умро је Киро Глигоров, члан Председништва СФР Југославије и председник БЈР Македоније. Глигоров је био један од водећих македонских политичара у време социјалистичке Југославије.

2013 - Преминуо је српски песник Слободан Ракитић, председник Српске књижевне задруге (СКЗ) и Удружења књижевника Србије (УКС). У Београду је дипломирао на Филолошком факултету. Уређивао је часописе Савременик, Рашка и Књижевна реч. Од 1973. до 2007. радио је у Задужбини Илије М. Коларца. Председник УКС био је од 1994. до 2004. а од 2005. председник је Српске књижевне задруге. Био је народни посланик. СПЦ га је одликовала Орденом Светог Саве II степена. За књигу песама "Тапије у пламену" награђен је Октобарском наградом Београда за 1990. и наградом "Раде Драинац" за 1991. годину.

2017 - У терористичком нападу у ноћном клубу "Реина", у Истанбулу, у 01.15 после поноћи, погинуло је 39 особа а 70 је повређено. Терориста, исламски екстремиста, пуцао је на присутне из аутоматске пушке.

2018 - Ирански медији обелоданили су да је током немира у тој земљи погинуло најмање 12 особа. Према званичним саопштењима наоружани демонстранти покушали да заузму полицијске станице као и војне базе. Били су то најмасовнији протести у Ирану од 2009.

2019 - Ступио је на снагу закон којим је узгој животиња због крзна у Србији забрањен. Законом о добробити животиња који је усвојен још 2009. године забрањено је држање, репродукција, увоз, извоз, и лишавање живота животиње искључиво ради производње крзна и коже.

2021 - У Госпођинцима, недалеко од Жабља, Бачка, председник Србије Александар Вучић пустио је у рад нови гасовод у Србији, Балкански ток. Свечаности су присуствоваии амбасадор Русије у Београду Александар Боцан Харченко као и директор Србијагаса Душан Бајатовић. Балкански ток у делу кроз Србију протеже се од Зајечара до Хоргоша укупном дужином 403 км.

2022 - Ступио је на снагу споразум Свеобухватно регионално привредно партнерство (РЦЕП) којим је створена зона слободне трговине између 15 земаља азијско пацифичког региона. Највећи трговински блок у историји обухвата око 30% светске популације и приближно 30% глобалног БДП-а. Чланице новообразоване трговинске слободне зоне су Аустралија, Брунеј, Камбоџа, Кина, Индонезија, Јапан, Јужна Кореја, Лаос, Малезија, Мјанмар, Нови Зеланд, Филипини, Сингапур, Тајланд и Вијетнам.

2023 - Украјинске трупе извршиле су, у раним јутарњим сатима, жесток напад на Макијевку и Головку у области Доњецка. Погођено је и здање Техничке школе 19, у којој су биле смештене руске снаге, углавном из Саратовске области. Украјинци су користили артиљерију типа ХИМАРС, пореклом из САД. Била је то једна од најразорнијих акција током рата у Украјини, по броју жртава. Руси су признали 89 погинулих. Према другим наводима било их је 139. По украјинским изворима било је 400 погинулих и око 300 рањених.

2023 - Догодио се спектакуларан напад на затвор у Сиудад Хуарезу, држава Чихуахуа, на крајњем северу Мексика. Нападачи су у затвор Цересо 3 стигли у зору, у оклопним возилима, отворивши одмах ватру на стражаре. Паралелно, догађала се побуна унутар затвора. Погинуло је десет стражара, седам затвореника, и два нападача. Рањено је укупно 13 лица. Побегло је најмање 30 затвореника. Међу њима и нарко бос Ернесто Алфред Пињон де ла Круз, што је вероватно и био мотив акције.

2024 - Уједињени Арапски Емирати, Египат, Иран и Етиопија приступили су асоцијацији земаља БРИКС. Изворно, БРИКС су сачињавали Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република. Временом су тој асоцијацији земаља глобалног Југа почели да приступају и други, док је битно шири круг земаља најављивао приступ.