недеља, 05. јануар 2025. | |
НОВИ САД - На данашњи дан 1964. године, васељенски патријарх Атинагора I и папа Павле VI састали су се у Јерусалиму, што је од 15. века био први сусрет неког православног патријарха с римокатоличким поглаваром. Данас је недеља, 5. јануар, пети дан 2025. До краја године има 360 дана. 1589 - Умрла је француска краљица Катарина Медичи, кћерка господара Фиренце Лоренца II Медичија, која је после смрти мужа Анрија II од 1560. владала Француском као регенткиња синова Франсоа II, Шарла IX и Анрија III. Током њене владавине беснео је верско-грађански рат римокатолика и хугенота, чијем је разбуктавању знатно допринела. Уз подршку папе Гргура XИИИ организовала је 1572. покољ хугенота (француски протестанти-калвинисти) познат као Вартоломејска ноћ. 1592 - Рођен је индијски цар Шах Џехан из династије Могула (познат и као принц Харам). Највећи део владавине од 1628. до 1658, кад га је збацио син Аурангзеб, посветио је изградњи маузолеја Таџ Махал у својој престоници Агри. Велелепно здање од белог мермера, које је 20.000 радника зидало од 1631. до 1653. је посветио успомени на своју прерано преминулу супругу Мумтаз Махал. Умро је 1666. и такође је сахрањен у њему. Преместио је 1648. престоницу из Агре у Делхи, где је изградио нови град Шахџеханабад. 1762 - Умрла је руска царица Јелисавета Петровна Романов, кћерка Петра Великог. Њену владавину (од 1741.) нису обележиле реформе и територијална освајања, карактеристичне за њеног оца и Катарину Велику, која је постала царица неколико месеци после њене смрти, већ период стагнације. 1855 - Рођен је амерички проналазач Кинг Кемп Џилет проналазач ножића за бријање - код нас познатог као "жилет", према француској верзији његовог презимена. 1858 - Умро је аустријски војсковођа мађарског порекла фелдмаршал Јозеф Радецки, војни реформатор и аустријски национални херој, који је више од пола века у биткама предводио аустријске трупе. Учествовао је у бојевима против француског цара Наполеона I у Италији и на Рајни и у гушењу италијанских устанака против Аустрије 1830, 1831, 1848. и 1849. После победа над Италијанима 1848. код Кустоце и 1849. код Наваре постао је гувернер Ломбардијско-венецијанске области. Најпознатији аустријски војни марш, из пера Јохана Штрауса, посвећен је њему. 1869 - Аргентинске, бразилске и уругвајске снаге заузеле су главни град Парагваја Асунсион у рату такозване трочлане алијансе. 1876 - Рођен је немачки државник Конрад Аденауер, канцелар Западне Немачке од 1949. до 1963. Оснивач је 1947. Хришћанско-демократске партије. До доласка нациста на власт 1933. био је адвокат и градоначелник Келна. Политички се реактивирао после капитулације Немачке у Другом светском рату, тесно сарађујући са америчком војном управом, односно владом САД. Активно је учествовао у стварању НАТО и других облика сарадње западних држава. 1895 - Немачки физичар Вилхелм Конрад Рентген саопштио је да је пронашао икс-зраке, касније по њему назване "Рентгенови зраци". 1916 - Пред Медовским заливом у Албанији у Првом светском рату потонуо је после експлозије италијански брод "Бриндизи" с српским исељеницима из Канаде и САД који су се запутили како би помогли Србији у рату. Погинуло је 390 добровољаца, а 102 су спасена. 1916 - Аустроугарски генералштаб издао је наређење за запоседање Црне Горе. После седам дана Црна Гора више није постојала, пошто је потписана капитулација. 1919 - У Берлину је почео устанак предвођен комунистичком организацијом "Савез Спартака" с Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу. 1919 - Основана је Национал-социјалистичка радничка партија Немачке. На власт је дошла 1933. када је Хитлеру после избора, поверен мандат за састав владе. Страховлада нацистичке партије у Немачкој касније и у већем делу Европе трајала је до 1945 - кад је Немачка капитулирала, претходно војнички потпуно потучена. 1925 - Гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала је Нели Тејлор Рос, прва жена на таквом положају у историји САД. 1928 - Рођен је пакистански државник Зулфикар Али Буто, председник Пакистана од 1971. до 1973. када је постао премијер. У јулу 1977. војним пучем га је уклонио генерал Мухамед Зија ул Хак. Буто је ухапшен, а суд војног режима Зије га је у марту 1978. осудио на смрт под неуверљивим оптужбама да је наређивао убиства политичких противника. Обешен је у априлу 1979. 1938 - Рођен је шпански краљ Хуан Карлос I Бурбонски, који је после смрти Франциска Франка 1975. одлучујуће допринео успостављању демократског поретка у Шпанији, иако га је Франко припремао да настави десничарску диктатуру. 1942 - На основу споразума с Немачком, Први корпус бугарске војске започео је у Другом светском рату окупацију југоистока Србије. Око 25.000 бугарских војника заменило је немачке војнике у том делу Србије. Команда им се налазила у Нишкој Бањи. 1949 - У Москви је почело саветовање влада Совјетског Савеза, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније, на којем је донесена одлука о стварању Савета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља чланица. Исте године СЕВ-у је приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. 1952 - Изашао је први број обновљеног "Политикиног Забавника". Почео је да излази 1939. и убрзо је доживео велику популарност и постао је својеврсна институција српске дечје штампе и то је остао до данас. Био је познат по редовној продукцији врхунског стрипа, и домаћег и страног. Престао је да излази 1941. а обновљен је 1952. Попут листа "Политика" уз њега су одрасле бројне генерације српске омладине. 1961 - Војна влада Перуа ухапсила је стотине људи под оптужбом да су комунисти. 1968 - Александер Дубчек постао је први секретар ЦК КП Чехословачке, уместо Антоњина Новотног, и убрзо је отпочео процес такозване либерализације - познат као "Прашко пролеће" или "социјализам с људским ликом". Експеримент је прекинут војном окупацијом Чехословачке у коју су трупе Варшавског пакта ушле у августу 1968. 1969 - Совјетски Савез је лансирао "Венеру 5", васионски брод без људске посаде у правцу Венере, а пет дана потом и "Венеру 6", који су до те планете доспели 16. односно 17. маја. 1971 - Социјалистичка влада Чилеа успоставила је дипломатске односе с Кином. 1976 - Диктаторски маоистички режим "Црвених Кмера" донео је нови устав Камбоџе, којим је назив земље промењен у Демократска Кампучија. 1991 - Умро је српски писац Васко Попа, члан Српске академије наука и уметности, најпревођенији српски песник у другој половини 20. века. Био је језички чудотворац и према општој оцени ретко велики песник, посебно самосвојног израза. Дела: збирке песама "Кора", "Непочин-поље", "Споредно небо", "Усправна земља", "Вучја со", "Живо месо", "Кућа насред друма", "Рез", антологија народних умотворина "Од злата јабука", антологија поетског хумора "Урнебесник". 1991 - Извршни комитет СЕВ оценио је да је та организација, основана 1949, "исцрпела своје могућности". Неколико седмица потом лидери земаља чланица су и формално потврдили гашење СЕВ. 1991 - Куба и Совјетски Савез потписали су споразум којим је окончана повлашћена међусобна трговина и укинуте вештачки ниске цене. 1996 - Убијен је палестински терориста Јахја Ајаш, звани "инжењер", осумњичен као организатор таласа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима су погинуле десетине јеврејских цивила. Погинуо је пошто је у његовим рукама у Гази експлодирао минирани мобилни телефон. 1997 - Русија је повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против исламских терориста у тој аутономној републици. 2004 - Саопштено је да је на ванредним председничким изборима у Грузији убедљиво победио лидер опозиције Михаил Сакашвили (36). 2006 - У нападима двојице бомбаша самоубица у ирачким градовима Карбали и Рамадију, погинуло је 130, а рањено више од 200 особа. 2007 - Умро је Момофуку Андоу, јапански "краљ резанаца", изумитељ "инстант резанаца" који су били храна астронаутима у свемиру. Андо, рођен 1910. на Тајвану, производњу тестенина започео је на родном острву, а наставио у Осаки. Основао је 1948.предузеће "Нишин Фуд", била је то фабрика која је прва (1958.) произвела резанце у врећици, а затим и друге сличне производе који су временом освојили читав свет. 2019 - Преминуо је Драгослав Шекуларац, прослављени српски фудбалер. Рођен 1937. године у Штипу, у Звезди је почео да игра 1955, и током 11 година у том клубу одиграо је 470 утакмица, постигао 119 голова, освојио седам титула државног првака и пет купова. Као тренер, освојио је дуплу круну, а Звездин тим који је водио, у првој сезони после његовог одласка постао је шампион Европе и Света. За државни тим је одиграо 41 утакмицу и дао шест голова. После Звезде играо је за Карлсруе, амерички Сент Луис, ОФК Београд, Париз, а као тренер радио је у Гватемали, САД и пред крај каријере кратко у Обилићу. "Њујорк тајмс" Драгослава Шекуларца описао је као "краља дриблера", а престижна шпанска "Марка" текст о њему насловила је "Драгослав Шекуларац, бели Пеле". 2019 - Васељенски патријарх Вартоломеј потписао је у Истанбулу "Томос", односно указ, о аутокефалности православне цркве у Украјини. (Танјуг) |