На данашњи дан 1822. рођен Јаков Игњатовић; 65. п.н.е. рођен римски литерата Хорације; 1926. рођен српски глумац и редитељ Стево Жигон

На данашњи дан 1822. године рођен је српски писац Јаков Игњатовић. Био је изразити реалиста. После завршеног правног факултета радио је у родној Сент Андреји као адвокат, а у току револуције 1848. био је посланик Мајске скупштине у Сремским Карловцима и члан Главног одбора Војводине. Написао је девет романа, 17 приповедака, књигу мемоара и велики број публицистичких и политичких чланака. У романима је описивао живот војвођанских Срба (и уопште угарских Срба). Дела: романи "Трпен-спасен", "Милан Наранџић", "Чудан свет", "Васа Решпект", "Вечити младожења", "Стари и нови мајстори", "Патница".

Данас је петак, 8. децембар 2023.

65. п.н.е. - Рођен је римски литерата Хорације, највећи римски лирски песник, који се више од иједног грчког или римског песника одликовао разноврсношћу свог песничког израза. Током боравка у Атини подробно је упознао грчку културу, филозофију и уметност. Његов трезвени израз, хладне ироничне опсервације, строги морални захтеви, усклађени са естетском савршеношћу песме, извршили су огроман утицај на римско, ранохришћанско и европско песништво. Дела: "Еподе", "Сатире", "Песме" или "Оде", "Писма".

1542 - Рођена је шкотска краљица Мери Стјуарт, која је непопуларном римокатоличком политиком изазвала народ и племство протестанске Шкотске на побуну, па је 1568. морала да побегне у Енглеску. После дугог заточеништва, енглеска краљица Елизабета I наредила је да је предају суду и Мери је 1587. погубљена.

1638 - Умро је Иван (Џиво) Гундулић, писац из Дубровника, чија је поезија прожета опевањем слободе, као и позивањем Срба и других Словена на борбу против Турака. У најзначајнијем делу, епу "Осман", опевао је Хоћимску битку и Османову смрт 1621. видећи у томе предзнак пропасти Турске и ослобођења поробљенијх. У младости је писао драме, пасторале и лирске песме, које су највећим делом изгубљене. Сматра се највећим барокним песником међу Словенима уопште. Остала дела: пасторала "Дубравка", спев "Сузе сина разметнога", "Аријадна".

1832 - Рођен је норвешки писац Бјернстјерне Мартиниус Бјернсон, добитник Нобелове награде за књижевност 1903. водећа личност норвешког културног живота у 19. веку. Књижевну славу стекао је приповеткама о сељацима "Синеве Сулбакен", "Арне", "Срећан дечак", "Отац", којима је отворио нову епоху норвешке прозе, угледајући се стилом и техником на саге и народно приповедање. Међу његовим историјским драмама најзначајнија је трилогија "Сигурд Слембе" - са изразито националном оријентацијом. Остала дела: драме "Стечај", "Уредник", "Краљ", "Нови систем", "Изнад моћи", "Рукавица", "Песме и песме за певање", "Арнљот Гелине".

1861 - Рођен је француски филмски режисер Жорж Мелијес, пионир светског филма. Домишљат и технички образован, пренео је на филм позоришну поделу на чинове, сценографију, костимографију, начин глуме и маскирање. Пронашао је систем коришћења филмских трикова што му је омогућило да у студију (атељеу) снима филмове фантастике. Снимио је око 500 филмова, укључујући "Пут на Месец", претечу свемирских филмских авантура. Умро је 1938. у крајњој беди, у време комерцијалног процвата филма. Остали филмови: "Сан астронома", "Пут у немогуће", "Гуливерова путовања","Халуцинације барона Минхаузена", "Освајање Северног пола".

1863 - Британски боксер Том Кинг постао је први светски шампион у тешкој категорији, победом над Американцем Џоном Хинаном.

1865 - Рођен је фински композитор Јан Сибелијус, чији је оригинални стил инспирисан финским музичким фолклором и народним епом "Калевала". Дела: симфонијска песма за оркестар "Финландија", оркестарске легенде "Лабуд из Туонела", "Повратак Лемикаинена", увертира "Карелија", виолински коцерт.

1903 - Умро је енглески филозоф и социолог Херберт Спенсер, који је настојао да систематизује сфере хуманистичких наука на основу појмова развитка, прилагођавања и прогреса и сматрао је да је основни задатак филозофије да открива законитости у области социјалних односа. Пре Чарлса Дарвина почео је да развија еволуционистичка схватања, и из њих је изводио и неке друштвене теорије. Познат је по органској теорији друштва и биологизовању друштвених појава. Зачетник је теорије органицизма. Дела: "Систем синтетичке филозофије", "Увод у студије социологије", "Фактори органске еволуције", "Класификација наука", "Аутобиографија".

1925 - Рођен је амерички певач, играч и глумац афричког порекла Семи Дејвис, један од највећих забављача 20. века.

1926 - Рођен је српски глумац и редитељ Стево Жигон, уметничка појава изузетне снаге и угледа. Током уметничке каријере остварио је 59 позоришних улога и 57 позоришних режија. У тв драмама је играо 30 главних улога, у серијама 13, а у филмовима 17. Написао је седам драматизација и адаптација и три књиге о позоришту. Посебно су запажене његове драматизације Шекспира и Достојевског, али и Стриндберга и Чехова. Добитник је низа најпрестижнијих домаћих, али и руских признања. Његово дело "Монолог о позоришту" преведено је на руски језик и објавио га је Национални театар Русије.

1941 - САД и Велика Британија су дан после напада на Перл Харбур у Другом светском рату објавиле рат Јапану.

1949 - Генералисимус Чанг Кај Шек, лидер кинеских националиста (антикомуниста) који је са присталицама после пораза од стране комуниста побегао из Кине, успоставио је владу на кинеском острву Формоза (Тајван).

1955 - Рођен је српски глумац Миленко Заблаћански. Каријеру је започео у позоришту "Бошко Буха", да би прешао у Позориште на Теразијама, где је остварио запажене улоге у представама "Трајковићи", "Хероји", "Кабаре", "Светлости позорнице", "Лутка са насловне стране", "Свадба у купатилу". Дипломирао је на београдском ФДУ, у класи професорке Огњенке Милићевић. Ширу популарност стекао је серијама Синише Павића "Срећни људи", "Породично благо","Стижу долари" и "Бела лађа". У Шотрином филму "Где цвета лимун жут" тумачио је лик Џона Рида. Добитник је низа награда: за улогу Жана у представи "Госпођица Јулија", награде Златни витез у Москви, на јагодинском фестивалу Дани комедије, као и на крагујевачком Јоакимфесту. Добитник је и Годишње награде Позоришта на Теразијама.

1966 - Приликом хаварије грчког ферибота "Хераклион", који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинуле су 234 особе, путници и чланови посаде.

1966 - Споразум о забрани нуклеарног оружја у космосу потписало је 28 земаља, укључујући Совјетски Савез и САД.

1974 - Грци су референдумом одлучили да Грчка постане република, чиме је укинута монархија успостављена 1832.

1978 - Умрла је израелска државница Голда Мабович Мејрсон, позната као Голда Меир, прва жена председник владе Израела од 1969. до 1974. Из родног Кијева отишла је 1906. у САД, а у Палестину је прешла 1921. и живела је у једном кибуцу. Била је руководилац у Савезу синдиката (Хистадрут) и Светској јеврејској агенцији, а 1948. постала је први амбасадор Израела у Совјетском Савезу. Потом је била министар рада и шеф дипломатије, од 1956. до 1966. генерални секретар партије МАПАЈ, а од 1972. заменик председника Социјалистичке интернационале. Оставила је необично занимљиве мемоаре.

1980 - Бившег члана "Битлса" Џона Ленона у Њујорку је убио Марк Дејвид Чепмен.

1991 - Русија, Белорусија и Украјина формирале су Заједницу Независних Држава.

1995 - У Лондону је почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске Мировне конференције за бившу Југославију, основан Савет за остварење мира, са 40 земаља, укључујући СРЈ. За високог представника међународне заједнице у бившој Југославији изабран је шведски дипломата Карл Билт.

2000 - Порота у Тенесију закључила је да убиство америчког борца за људска права афричког порекла Мартина Лутера Кинга, 32 године раније, није акт атентатора појединца, како гласи званична верзија, већ резултат завере.

2001 - У знак одмазде за минобацачке нападе Палестинаца на јеврејска насеља у појасу Газе, израелски борбени авиони гађали су зграду палестинске обавештајне службе и председничке гарде Јасера Арафата у Рафи на југу појаса Газе.

2005 - У експлозији коју је изазвао бомбаш-самоубица у аутобусу који је из Багдада возио за шиитски град Насирију, погинуле су 32 особе, а рањене 44.

(РТВ)