На данашњи дан 1807. Срби су у Првом српском устанку избацили Турке из Калемегданске тврђаве; 1919. умро Теодор Рузвелт; 1412. рођена Јованка Орлеанка

 НОВИ САД - На данашњи дан 1829. године умро је чешки слависта Јозеф Добровски, отац славистике, средишња личност чешког народног препорода. Аутор је чешке граматике и граматике старословенског језика. Проучавао је све словенске језике и књижевности а посебно рад словенских просветитеља Ћирила и Методија затим словенске азбуке и старословенски језик. Дела: "Историја чешког језика и књижевности", "Граматика чешког језика", "Граматика старословенског језика", славистичке збирке "Славин", "Слованка".

1169 - Француска и Енглеска склопиле су мир приликом сусрета у Монмирају краљева Луја VII и Хенрија II.

1367 - Рођен је енглески краљ Ричард II, који је на престо дошао у десетој години, наследивши деду Едварда III. Током владавине до 1399. кад га је збацио рођак Хенри Болингброк прогласивши се краљем Хенријем IV, био је принуђен да од незадовољног високог племства грчевито брани прерогативе краљевске власти. Умро је 1400. под мистериозним околностима у заточеништву у замку Понтефракт.

1412 - Рођена је Јованка Орлеанка, француска национална јунакиња. Током Стогодишњег рата придобила је француског краља Шарла VII, убедивши га да јој је - Глас с неба - наредио да спасе Француску, да крене у ослобађање Орлеана, а 1429. је на челу одреда од око 800 људи натерала Енглезе да обуставе опсаду града. Потукла их је и код Поатјеа, а Шарла VII одвела је у Ремс, где је крунисан. Бургунђани су је заробили у мају 1430. и продали Енглезима. После процеса пред енглеским црквеним судом у Руану, на којем се држала изузетно храбро, осуђена је под оптужбом да је јеретик и вештица. Бес Француза због њеног мученичког страдања и патриотско одушевљење које је изазвала омогућили су протеривање Енглеза из Француске и 1453. завршетак Стогодишњег рата.

1745 - Рођен је француски проналазач Жак Етјен Монголфје, који је с братом Жозефом Мишелом 1783. конструисао први балон напуњен загрејаним ваздухом.

1807 - Срби су у Првом српском устанку избацили Турке из Калемегданске тврђаве и Београд је, после 380 година, поново постао престоница српске државе. Претходно су устаници 12. децембра 1806. ослободили београдску варош и потисли Турке у Калемегданску тврђаву, а турски командант Алија Гушанац побегао је из тврђаве крајем децембра, увидевши да је одбрана безнадежна. Новом команданту Сулејман паши потом је преостало једино да се са својим снагама преда устаницима под Карађорђевим вођством.

1810 - Миром у Константинопољу поражено је Османско царство предало је Русији полуострво Крим и област Кубан.

1822 - Рођен је немачки археолог Хајнрих Шлиман, који је 1868. открио Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова "Илијада" и "Одисеја". Шлиман је открио и Микену, Орхомен и Итаку, утрошивши на археолошка ископавања своје целокупно милионско богатство.

1852 - Умро је француски учитељ Луј Брај, проналазач азбуке за слепе, назване Брајов систем. И сам слеп, изумео је систем испупчених тачака, чије комбинације означавају поједина слова, што је омогућило слепима да могу да читају.

1859 - Рођен је српски хирург Војислав Суботић, оснивач Медицинског факултета и шеф хируршког одељења Општедржавне болнице у Београду, водећи хирург у Србији крајем 19. и почетком 20. века. Објавио је низ радова из области абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

1872 - Рођен је руски композитор и пијаниста Александар Николајевич Скрјабин. Био је претеча експресионизма. Његово стваралаштво у много чему било је под утицајем теозофских учења. Дела: композиције за оркестар "Божанствена поема", "Прометеј", "Поема екстазе", клавирски прелудијуми, сонате, етиде.

1885 - Рођен је српски теоретичар социјализма Душан Поповић, један од покретача радничког покрета у Србији и секретар Српске социјалдемократске странке. С Димитријем Туцовићем је покренуо часопис "Борба". Преводио је Карла Маркса, Аугуста Бебела, Карла Кауцког. Умро је у Лондону 1919. а посмртни остаци су пренети у отаџбину 1959.

1919 - Умро је амерички државник Теодор Рузвелт, председник САД од 1901. до 1909. чија је политика створила светску силу од САД. До тада Сједињене Државе су водиле изолационистичку политику осим доследног интервенционизма на америчком континенту. Дужност шефа државе преузео је као потпредседник САД, после убиства председника Вилијама Мекинлија 1901. Иницијатор је изградње Панамског канала, а за посредовање у Руско-јапанском рату 1905. добио је 1906. Нобелову награду за мир.

1929 - Краљ Александар Карађорђевић суспендовао је Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и завео је личну владу.

1941 - Председник САД Френклин Рузвелт дефинисао је у говору у Конгресу својеврсни политички концепт познат као "четири слободе" - слободи говора, слободи религије, слободи од страха и слободи од сиромаштва.

1945 - Вођа Партизанског покрета Јосип Броз Тито и шеф британске војне мисије Фицрој Меклин склопили су у Другом светском рату споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага.

1949 - Умро је амерички филмски режисер Виктор Флеминг, који је светску славу стекао филмом "Прохујало са вихором". Остали филмови: "Чаробњак из Оза", "Капетан храброст", "Тортиља Флат", "Јованка Орлеанка".

1950 - Велика Британија је признала Кину.

1954 - Рођен је Ентони Мингела, британски писац, глумац и режисер, добитник Оскара. Филмови: "Талентовани господин Рипли", "Хладна планина", "Провалник". За филм "Енглески пацијент", настао на основу књиге канадског писца Мајкла Ондатјеа, Мингела је добио Оскара 1996.

1981 - Умро је шкотски писац Арчибалд Џозеф Кронин, у чијим је делима, прожетим благим романтизмом и друштвеном критиком, описан живот рудара и британске средње класе. Дела: романи "Шеширџијин замак", "Цитадела", "Звезде гледају с неба", "Шпански вртлар", "Госпођа са каранфилима", "Три љубави", "Прегршт ражи", "Херојске године", "Јудино дрво", драма "Јупитер се смеје", мемоари "Пустоловине у два света".

1993 - Умро је руски играч Рудолф Хаметович Нурејев, звезда светске балетске сцене. На Запад је емигрирао после гостовања у Паризу 1961. Упамћен је по незаборавним главним улогама у многим балетима, укључујући "Лабудово језеро", "Жизелу", "Петрушку".

1993 - Умро је амерички џез музичар, трубач, певач, композитор, аранжер и шеф оркестра Џон Биркс "Дизи" Гилеспи, несумњиво један од најбољих трубача и импровизатора у историји џеза. Одиграо је пресудну улогу у стварању би-бап музике.

1995 - У провинцији Шанси на северу Кине погинуло је најмање 100 особа у експлозији после судара два теретна воза натоварена тонама ТНТ-а.

2004 - Иран је обновио пуне дипломатске односе са Египтом, прекинуте пре 25 година, променивши и назив улице која је носила име терористе који је убио египатског председника Анвара ел Садата октобра 1981.

2004 - Умро је српски проналазач проф. др Тихомир Алексић, пројектант првог домаћег рачунара CER 10, чија производња је почела 1961. у институту "Михаило Пупин".

2019 - Јапански ски скакач Рјоју Кобајаши првим местом у Бишофсхофену победио је у генералном пласману на турнеји "Четири скакаонице". Након Оберстдорфа, Гармиш Партенкирхена и Инсбрука, Кобајаши је победио и на последњој станици у Бишофсхофену скоковима од 135 и 137,5 метара.

2021 - Приликом демонстрација у Вашингтону, присталица дотадашњег председника САД Доналда Трампа, догодио се упад у зграду Конгреса. Протести незадовољних следбеника председника Трампа, разочараних резултатима преседничких избора, догађали су се тада паралелно широм САД, у Салему, Орегону, Атланти, Денверу, Топеки. Приликом упада у здање Конгреса у Вашингтону погинуло је пет особа, а укупно 727 је доцније оптужено.

2022 - Војне снаге Нигерије одлучном интервенцијом заузеле су зону у којој су деловали разбојници унутар државе Замфара на северозападу те земље. Током претходна три дана бандити које предводи Бело Турџи Качала убили су најмање 200 лица. Догађај назван Замфара масакр највећи је у низу сличних током претходних десетак година на северу Нигерије. Више бандитских група и етничких милиција пљачка и терорише становништво у тој зони. У конфликту чији изазивачи се најчешће представљају као правоверни исламски борци, погинуло је током претходне деценије, око 12.000 особа, а приближно 450.000 је расељено.

2022 - Умро је Питер Богдановић, амерички филмски редитељ. Режирао је класике попут "Месеца од папира" и "Последње биоскопске представе", који је 1971. имао чак осам номинација за Оскара. Аутор је и хит комедије "Што те тата пушта саму" са Барбром Стрејсанд и Рајаном О'Нилом. Богдановић, који је рођен у Њујорку, започео је као филмски критичар и новинар, да би се касније прославио као редитељ више филмских хитова. Током каријере био је и глумац, сценариста, продуцент, бавио се историјом филма. Син је српског сликара и пијанисте Борислава Богдановића, из Руме, Срем, и аустријске Јеврејке Херме Робинсон. Његови родитељи доспели су у САД маја 1939. склањајући се од рата у Европи. Добитник је бројних признања, поред другог, за животно дело Светске федерације филмских архива.

2023 - Ослобођена је, односно пуштена из заточеништва Ана Монтес, једна од најпознатијих шпијунки хладног рата. У затвору је провела двадесет година. Монтес је готово две деценије достављала податке Кубанцима. Радила је иначе као аналитичар у Одбрамбеној обавештајној агенцији САД (Defense Intelligence Agency DIA). Пошто је ухапшена 2001, званичници су коментарисали да је готово у потпуности разоткрила обавештајне операције САД на Куби, те да је била међу "шпијунима који су направили највише штете". За разлику од већине шпијуна високог профила Монтес је била мотивисана уверењима, а не личним добитком. Помагала је Кубанцима зато што се противила активностима администрације САД у Латинској Америци, почев од времена Роналда Регана.

(Танјуг)