среда, 13. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан 1683. почела друга турска опсада Беча; 1967. Врховни суд САД ставио ван снаге законе Вирџиније о забрани склапања међурасног брака; 1991. Борис Јељцин изабран за председника Русије
Хроника

На данашњи дан 1683. почела друга турска опсада Беча; 1967. Врховни суд САД ставио ван снаге законе Вирџиније о забрани склапања међурасног брака; 1991. Борис Јељцин изабран за председника Русије

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 12. јун 2022.

 БЕОГРАД - На данашњи дан 1683. године више од 250.000 турских војника отпочело је другу опсаду Беча, али су након два месеца опсадног стања, снаге пољског краља Јана III Собјеског разбиле Турке, што је спречило њихово даље ширење у Европи. Био је то догађај с далекосежним последицама, после овог пораза експанзија Турске у Европи је престала.

Данас је недеља, 12. јун, 163. дан 2022. До краја године има 202 дана.

1691 - Ахмед II је на турском престолу наследио султана Сулејмана III.

1759 - Умро је енглески писац Вилијам Колинс, један од најзначајњих енглеских лирских песника 18. века. Испољавао је романтично интересовање за тајанствено, легендарно и фантастично. Гајио је извесна продемократска осећања. Дела: оде "Вече", "Шкотске празноверице", "Слобода".

1798 - Француска војска заузела је средоземно острво Малту.

1821 - Рођен је Ливије Радивојевић, угледни правник, један од првака политичког и друштвеног живота Срба у Аустрији и Аустроугарској у другој половини 19. века. У родном Срему завршио је гимназију, у Сегедину је студирао филозофију а у Пешти права. Године 1843. положио је докторат а наредне године и адвокатски испит. Као правни стручњак службовао је у Руми, Темишвару, Загребу. Од 1874. до 1891. био је председавајући врховног суда у Загребу (Стол седморице). Као посланик на Благовештенском сабору 1861, у Карловцима, уз барона Јована Живковића и Александра Стојачковића, најдоследније је заступао територијалну аутономију за Србе у Аустрији (Српска Војводина). Био је први председник Савеза српских земљорадничких задруга, почасни председник Српске банке у Загребу, један од оснивача Српског привредног друштва Привредник. Изабран је за почасног грађанина Темишвара. Савременици су га описивали као "симбол права и правде".

1848 - Мађарска револуционарна војска је напала Сремске Карловце, седиште Главног одбора Срба у Угарској, где је у мају 1848. Скупштина Срба затражила аутономију Српске Војводине (Банат, Бачка, Барања и Срем), напад је успешно одбијен.

1849 - Бомбардовањем из топова, мађарске трупе су готово уништиле Нови Сад, у којем је у пожарима изгорело око 2.000 кућа, а после напада, од 20.000 становника, у граду је остало 6.000 људи. Напад је уследио пошто је аустријски генерал барон Јосип Јелачић (касније бан хрватско-славонски), гушећи Мађарску револуцију за рачун Беча, умарширао у Нови Сад и напао Мађаре на Петроварадинској тврђави.

1897 - Рођен је енглески државник Роберт Ентони Идн, британски премијер од 1955. до 1957. После студија оријенталних језика у Оксфорду, 1923. ушао је у Парламент, од 1931. до 1933. био је помоћник шефа дипломатије, 1935. лорд чувар државног печата и министар за везу с Друштвом народа у којем се залагао за санкције против фашистичке Италије због напада на Етиопију. Од 1935. до 1938. био је министар иностраних послова и 1936. заступао је "политику немешања" у Шпански грађански рат, али је поднео оставку када је премијер Невил Чемберлен потписао Минхенски споразум којим је Чехословачка предата нацистичкој Немачкој. У владама Винстона Черчила поново је предводио британску дипломатију од 1941. до 1945. и од 1951. до 1955. После Черчиловог повлачења у априлу 1955. постао је премијер и шеф Конзервативне странке, али је поднео оставку у јануару 1957. због неуспеле британско-француско-израелске интервенције на Суец.

1898 - Филипински генерал Емилио Агиналдо прогласио је током Америчко-шпанског рата, уз подршку САД, независност Филипина. Американци су га потом изиграли, окупиравши Филипине и сломивши 1899. отпор филипинских националиста, а тај пацифички архипелаг је формалну независност стекао тек 1946. Од 1898. до 1946. Филипини су били колонија САД.

1917 - Због пронемачке политике у Првом светском рату, грчки краљ Константин I принуђен је да абдицира у корист старијег сина Александра, после чије је смрти 1920. поново постао краљ. Са престола је дефинитивно сишао 1922. због пораза Грчке у рату с Турском и наследио га је млађи син Ђорђе II.

1924 - Рођен је амерички државник Џорж Херберт Вокер Буш, председник САД од 1989. до 1993. Предводио је 1991. западне савезнике у рату против Ирака. У Другом светском рату се борио на Пацифику као пилот у морнаричком ваздухопловству, 1974. и 1975. био је амбасадор у Кини, потом до 1976. директор ЦИА, а потпредседник САД од 1981, током два председничка мандата Роналда Регана.

1929 - Рођена је Анелис Мари Франк, позната као Ана Франк, чији је дневник постао симбол страдања Јевреја током Другог светског рата када су немачки нацисти плански уништавали припаднике јеврејског народа у Немачкој и окупираним земљама Европе. Њена породица је после доласка нациста на власт у Немачкој 1933. избегла у холандски град Амстердам, где је од 1942. живела у тајном скровишту, али их је 1944. открио Гестапо. Убијена је у марту 1945. у немачком логору Берген-Белзен и од њене породице рат је преживео једино Анин отац. После Другог светског рата пронађен је и 1947. објављен њен потресни дневник писан током две године у скровишту.

1934 - Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, у склопу пронацистичке политике за коју се определила забранила је све политичке партије.

1964 - Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа Афричког Националног Конгреса, црначког ослободилачког покрета против расистичког режима у Јужној Африци, осуђено је на доживотну робију. У процесу укидања расне дискриминације, већина је ослобођена после три деценије, укључујући Менделу, који је потом постао први црни председник Јужне Африке.

1967 - Врховни суд САД ставио је ван снаге законе Вирџиније о забрани склапања међурасног брака. Најзаслужнија за овакву одлуку суда била је Милдред Ловинг, црна жена удата за белца, која је након низа хапшења и других недаћа у родној Вирџинији, због међурасног брака склопљеног 1958, упутила писмо тадашњем министру правде САД Роберту Кенедију, чиме је покренут процес који је окончан у њену корист. Тим путем поништени су слични закони у још најмање 16 америчких држава.

1976 - У војном удару у Уругвају оборен је цивилни председник Хуан Бордабери, чиме је отпочела деветогодишња диктатура армијског врха.

1988 - У Бангладешу су избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија у тој азијској земљи.

1991 - Борис Јељцин је изабран за председника Русије.

1993 - Амерички авиони су бомбардовали главни град Сомалије Могадиш у покушају да униште отпор лидера сомалске гериле генерала Мохамеда Фараха Аидида. После бомбардовања настављеног и следећих дана, током којих је било и мноштво цивилних жртава, амерички командоси нису успели да ухвате Аидида и на крају су напустили територију те земље.

1995 - Умро је италијански музичар Артуро Бенедети Микеланђели, један од највећих пијаниста 20. века.

1996 - У Аустралији су се код Бризбејна током војних вежби сударила два хеликоптера типа "Блекхок", при чему је погинуло 18 командоса.

1999 - На Косову и Метохији почело је размештање међународних безбедносних снага, на основу резолуције 1.244 Савета безбедности УН, дан пошто су, на изненађење свих западних земаља, у јужну српску покрајину први приспели руски војници који су запосели аеродром Слатина код Приштине.

2003 - Умро је амерички филмски глумац Грегори Пек, најпознатији по улози либералног јужњачког адвоката у филму "Убити птицу ругалицу", за коју је награђен Оскаром (1962). У Кану је 2000. награђен "Златном палмом" за животно дело. Остали филмови: "Двобој на сунцу", "Случај Парадин", "Џентлменски споразум", "Снегови Килиманџара", "Празник у Риму", "Моби Дик", "Топови са Наварона", "Арабеска", "Месец шуњалица".

2007 - Умро је барон Ги де Ротшилд, француски банкар, једна од најкрупнијих личности светских финансија. Рођен 1909. у Паризу, током нацистичке окупације за време Другог светског рата, пребегао је у САД и касније у Лондон, где се прикључио покрету отпора генерала Шарла де Гола. Ротшилд је водио породичну финансијску империју и председаво је банком "Ротшилд Фрере" од 1967. до 1979.

2008 - Ирски грађани одбацили су, на референдуму, Лисабонски споразум који предвиђа низ реформи институција Европске уније. Против ратификације Лисабонског споразума изјаснило се 53,4 одсто гласача у тој земљи.

2011 - Умро је Никша Стипчевић, члан, извесно време и потпредседник САНУ, романиста, професор универзитета. Стипчевић је имао богату научну, професорску па и дипломатску каријеру. Био је декан Филолошког факултета у Београду, али и председник Управног одбора РТС-а. Између осталог дуго је водио библиотеку САНУ, предано је употпуњујући ретким или раније занемареним издањима.

2016 - У Орланду, Флорида, САД, у нападу у ноћном клубу Пулс, убијено је 50 особа, укључујући нападача, а 53 су рањене. Омар Матин, Американац авганистанског порекла, напад у клубу у ком се окупљала ЛГБТ популација, извео је мотивисан исламским екстремизмом.

2018 - У Сингапуру, на самиту САД и Северне Кореје, председник САД Доналд Трамп и севернокорејски вођа Ким Џонг-ун потписали су документ којим се обавезују на рад "ка потпуној денуклеаризацији Корејског полуострва".

(Танјуг)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер