Н1: За мање од две године, Вучић пет пута најављивао референдум - кад год је нека криза. А трећи пут за мање од пола година

Председник Србије Александар Вучић је затражио од опозиције, а председница Народне скупштине Ана Брнабић је пожурила да одмах уради што је до власти, како би се још један предлог саветодавног референдума о председнику овог пута можда и спровео у дело.

Александар Вучић је у уторак од опозиције затражио да предају 67 потписа народних посланика, којима би се придружило још 100 потписа посланика владајуће већине, како би се расписао „саветодавни референдум о председнику Србије.

Ово је трећи пут за мање од пола године да Вучић предлаже/тражи овакво изјашњавање грађана, којим се у стварности не би решило ништа – зато што је саветодавно, односно није обавезујуће, али и зато што се председник може сменити само по јасно прописаној процедури, која никако не предвиђа референдум.

Очигледно је, с друге стране, да овакви предлози долазе сваки пут када је поларизација у друштву дубока, а криза велика.

Пре данашњег, Вучић је исти предлог изнео на ТВ Хепију код Миломира Марића 4. новембра прошле године, само четири дана после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је живот изгубило 15 особа.

Опозиција је због несреће тражила оставку премијера Милоша Вучевића и градоначелника Новог Сада Милана Ђурића, а Вучићев начин да још једном каже „не дам“ био је да предложи референдум о својој смени.

„Ја вам нудим решење, нудим вам велику победу. Да ми не бисте говорили каква је већина у Скупштини потребна за све, ми ћемо да вам дамо 126 гласова за већину. Ми ћемо изаћи да тражимо од народа, да Народна скупштина тражи од народа саветодавно мишљење на референдуму о разрешењу Александра Вучића. Сад сам проверио са Дејаном Ђурђевићем да ли су сагласни са поступком разрешења мене. Ако 50 одсто народа каже да је сагласан, више ни дана нећу бити председник. Ја се јавно заветујем ни да више нећу бити председник и идемо на нове председничке изборе“, рекао је Вучић пре два месеца.

У међувремену су се десили велики протест у Новом Саду 5. новембра, хапшење студената и активиста, вишедневне блокаде тужилаштва и суда у Новом Саду, извештаји о полицијској бруталности над старијим Новосађанином којем је због добијених батина одстрањен тестис, а све је кулминирало студентском блокадом скоро свих државних факултета у земљи.

У данима који су уследили говорило се о оставкама надлежних министара, истрази, оптужници, студентима и блокадама, али и лојалистима. Све до 14. јануара, а повод је, према председниковим речима, истраживање организације ЦРТА, која наводи да грађани не верују Вучићу.

Наиме, истраживање ове организације спроведено од 20. до 28. децембра 2024. године на узорку од 1.030 испитаника, показало је да би 34 одсто грађана указало поверење председнику на саветодавном референдуму, док би му 52 одсто ускратило поверење.

Оно што је председник прећутао је друго питање ЦРТА, а то је да ли је саветодавни референдум уопште начин за излазак из кризе. Одговор већине (54%) је да није, а 37% одсто је оценило да би саветодавни референдум био корак ка излазу из кризе.

Уместо питања о литијуму, питање о поверењу

Претходна велика криза коју је Вучић на исти начин, макар декларативно, хтео да реши била је она литијумска током прошлог лета. У јеку протеста против ископавања литијума, председник је поручивао да не одустаје од тог пројекта. Противницима литијума је понудио решење у виду референдум о његовом разрешењу.

„Мислите да ћу да држим власт по сваку цену? Да не бисте развлачили овај народ, да нам не бисте уништавали туристичку сезону, немојте да се малтретирате да губите време. Поднесите захтев вас 70, 75, 80, обезбедићу вам ја остатак потписа и идемо на референдум о опозиву председника“, рекао је Вучић 1. августа новинарима у Београду.

На подсећање репортерке Н1, да је и у јуну претходне године (2023) помињао референдум о председнику и констатацију да је у питању процедура о опозиву, као и да није тако једноставна каквом је представља, Вучић је одговорио:

„Није једна трећина (посланика/потписа) дозвољена да доноси одлуку о томе хоће ли председник бити опозван. Имате право на опозив на председника, а не на референдум. За то вам су вам потребне две трећине, а ја сам спреман да помогнем опозицији да дођу до те две трећине тако што ћу да замолим свог пријатеља Милоша Вучевића да посланици СНС прихвате тај захтев и да се иде у процедуру опозива председника републике, која мора да прође референдумску процедуру са одговором да или не или за или против у односу на то какво ће већ да буде референдумско питање. И све што сам вам рекао је у складу са Уставом РС и на сваки начин смо спремни да помогнемо. Чак сам вам рекао и рокове. И то је сасвим једноставно и сасвим у реду“.

Претходни повод за нуђење референдума, у јуну 2023. године, били су протести изазвани масовним убиствима у ОШ Владислав Рибникар и селима Мало Орашје и Дубона. Грађани су тада тражили оставку тадашњих директора БИА Александра Вулина и министра унутрашњих послова Братислава Гашића.

Председник није дао ниједног, ни другог, али је зато понудио своје разрешење на референдуму. Гостујући на ТВ Прва рекао је да изјашњавање грађана и мерење на изборима „воли највише“.

„Део њих тражи да се провери мој легитимитет, нека се договоре, ја сам спреман за све. Хоће на референдум, имам ли подршку или не – идемо на референдум. Хоће у Скупштину? Није проблем. Само немој опет да насиље производе, а за све остало увек сам спреман, само да пронађемо термин када је то могуће“, рекао је Вучић.

О провери поверења председнику на референдуму говорило се и раније тог пролећа, пре него што су се десила масовна убиства. Повод је био Европски предлог за Косово, а правници и политиколози су још тада објашњавали да изгласавање неповерења председнику не постоји, већ се он може сменити само због кршења Устава. Иницијативу покреће две трећине посланика, а за разрешење је потребан и став Уставног суда.

(Н1)