Н1: Шта пише у амандманима на нацрт извештаја Европског парламента о Србији?

Посланици окупљени у Одбору за спољну политику Европског парламента (АФЕТ) поднели су укупно 531 амандман на нацрт извештаја о Србији, који је припремио известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула, ексклузивно сазнаје Н1.

Најчешћи захтеви за изменама извештаја кроз амандмане односе се на: усклађивање спољне политике са ЕУ и увођење санкција Русији, оштрију осуду изборних нерегуларности, решавање проблема корупције и притисака на правосуђе, расветљавање трагедије у Новом Саду, осуду репресије над студентима и новинарима, као и заштиту права мањина.

У документу у који је Н1 имао увид има и позитивних амандмана, који се, у складу са ставовима политичких групација крајње десног спектра, најчешће односе на подршку неувођењу санкција Русији, подршку суверенитету Србије или критику мешања ЕУ у унутрашње ствари земље.

Најснажнија странка у владајућој коалицији, Европска народна партија, у предложеним амандманима се фокусира на владавину права и осуђује хушкачку реторику према суседима, док друга групација по јачини у коалицији, социјалдемократе, додатно критикује владину пропаганду и траже одговорност за инцидент у Бањској на Косову.

Групација Обновимо Европу у Европском парламенту снажно критикује руски утицај и нападе на медије, док је четврти и најмањи члан владајуће коалиције истовремено и најкритичнији.

Зелени су се у амандманима посебно фокусирали на осуду полицијског насиља над грађанима Србије током протеста и траже обуставу новца из фондова ЕУ намењеног властима.

Са друге стране, крајње десничарске групације попут Европе суверених нација (ЕСН), чији је члан и злогласни немачки АфД, имају благонаклон став према властима. Они позивају на немешање ЕУ у унутрашња питања Србије и противи се подршци протестима.

Група Патриоти за Европу (ПфЕ), које предводи Фидес Виктора Орбана, пружају селективну подршку властима у Србији, подржавају брже проширење ЕУ, траже да се призна напредак Србије на том путу и ублажавају критике других посланика.

Европски конзервативци и реформисти амандманима које су поднели често критикују Србију, али знатно блажим речником него што то чине њихове колеге из владајуће коалиције. И они су фокусирани на критику владавине права, оштро критикују сарадњу са Русијом и Кином и у једном амандману траже увођење санкција Москви.

Левица, која је једна од најмањих група у Европском парламенту, остаје верна својим темама. Осим што су најоштрији у осуди насиља над студентима и активистима, они амандманима критикују Србију због рударења и уништавања животне средине и једини су који се баве радничким правима и траже побољшање услова рада.

У амандманима и конкретна имена

У појединим амандманима се помињу и конкретна имена.

Од осуде изјаве Бориса Братине да полиција може да "да бије и убије" или указивање на растућу поларизацију избором Мање Грчић, која је „блиска СНС-у“ за директорку РТС, преко похвала оставки које су као „чин политичке одговорности након трагедије у Новом Саду“ које су поднели Милош Вучевић и Милан Ђурић, па све до Милана Антонијевића, где се у једном амандману изражава забринутост због његовог „незаконитог“ избора и додаје да је „цивилни сектор био искључен из процеса“ његовог одабира и именовања.

Посланици Одбора АФЕТ-а окупиће се 6. маја на консултацијама током којих би требало да се усагласе око амандмана који ће постати основни део текста, који је Тонино Пицула недавно представио јавности.

У нацрту његовог основног извештаја се наводи да је “напредак Србије ка приступању Европској унији последњих година заустављен“, уз напомену да су главне забринутости повезане са „стањем демократије и владавине права“.

Цео текст извештаја наћи ће се пред посланицима Европског парламента на последњој пленарној седници пре летње паузе, која је заказана 6-9. јула у Стразбуру.

Према ранијој пракси, очекује се да ће дебата о овом документу у форми резолуције бити одржана у уторак 7. јула, а гласање дан касније у подне.

Резолуције ЕУ парламента нису обавезујући документи, али престављају снажне политичке смернице за даље деловање осталих институција и један су од кључних документа који се користи приликом писања годишњег извештаја о напретку Србије.

(Н1)