Н1: Које су могуће последице по Боране због дугогодишње изложености арсену и кадмијуму?

 Због вишедеценијског излагања повишеним концентрацијама арсена у ваздуху, становници Бора изложени су ризику од бројних здравствених последица, посебно карцинома плућа, а удисање кадмијума, који је такође веома штетан по здравље, карциноген и повишен након реконструкције топионице додатна је компонента - јер се он таложи и у земљишту, о чему у анализи пише и за портал Н1 објашњава универзитетска професорка у пензији и пулмолошкиња Драгана Јовановић.

Еко стража недавно је објавила резултате појединих радника Зиђина који су самостално урадили анализе крви на тешке метале, а где је уврђено да су концентрације олова девет пута веће у односу на референтне вредности.

Код појединаца, наводе, повишене су вредности арсена, те и да су неки хоспитализовани у болници у Бору.

"Истовремено, радници пријављују хроничан умор, бол у костима и мишићима, повраћање, цурење крви из носа, вртоглавице и метални укус у устима", написали су у објави.

Како су навели из компаније Зиђин Копер Србија, радници који су самостално урадили анализе крви на тешке метале у приватним лабораторијама, "треба да знају да се референтне вредности представљају у два облика – за општу популацију и професионалну изложеност, и те референтне вредности се разликују" и да је то објашњено у Правилнику о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању хемијским материјама.

Такође, нагласили су да ниједан од 1.020 радника огранка Топионице није хоспитализован у борској болници.

Како наводи професорка Јовановић, током 2023. године, прекорачење дозвољене концентрације олова (1 µг/м3) у Бору било је само пар дана - али са високом вредношћу (чак 1275 µг/м3 у мерном месту Југопретрол), иако без прекорачења дозвољене средње годишње концентрације.

"Тих пар дана као и других са значајним прекорачењем граничне дневне вредности је свакако долазило до акутног тровања оловом чак тежег степена. Међутим, ова ситуација се не може ни посматрати изоловано, јер су ти радници и изложени повишеним концентрацијама и арсена у ваздуху, као и енормно повећаним концентацијама ПМ честица, које поред ових садрже и мноштво других штетних супстанци, што све имплицира далеко гору здравствену ситуацију по раднике", наводи за Н1.

Имајући у виду, додаје, да је студија Института за јавно здравље открила да је загађење животне средине смањило очекивани животни век становника Бора за десет година, са значајно већим стопама малигних болести - "када су у питању радници који су изложени далеко већим концентрација штетних супстанци попут арсена, олова и кадмијума од становништва у том округу, постаје јасно да морају имати још горе последице по здравље".

"Може се претпоставити да повремене огромне дневне концентрације олова у ваздуху (попут оне измерене од чак 1275 µг/м3 у 2023. години), по свој прилици узрокују и пролазне високе концентрације олова у крви које узрокују симптоме тровања оловом", додаје.

Шта је са грађанима Бора који спадају у "општу популацију"?

Ако су "по Правилнику" референтне вредности за професионалну изложеност у границама дозвољеног, шта је са општом популацијом?

Више од 20 година уназад, средње годишње концентрације арсена у ваздуху, пре свега у честицама ПМ10, изнад су прописаних циљних вредности.

О овоме и анализи коју је урадила за РЕРИ (Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину), за портал Н1 пише професорка Медицинског факултета у пензији, чланица Стручног савета НЕА (Националне еколошке асоцијације) и пулмолошкиња Драгана Јовановић.

Подсећамо, организација РЕРИ је у јулу ове године, са 10 становника Кривеља, Бора и Слатине, поднела кривичну пријаву против Зиђина због дугогодишњег загађења којем су изложени услед активности ове компаније.

"Треба подсетити да је у периоду до 2016. године у топионици бакра у Бору коришћена застарела технологија топљења концентрата бакра што је за последицу имало загађење животне средине. Доласком компаније Зиђин 2016. године, повећан је обим прераде концентрата бакра, а почели су да се увозе концентрати, јер су капацитети топионице премашили производњу руде у домаћим рудницима", наводи Јовановић у анализи.

Од те 2016. године, Јовановић наводи да је "евидентно још много веће загађење средине због повећања обима производње у топионици и рудницима бакра у околини Бора где се користи фласх смелтинг технологија топљења концентрата бакра, са повећаном емисијом отпадних гасова који нису били обухваћени системима за пречишћавање, све до маја 2022. године када је започета реконструкција топионице и проширење капацитета".

"То одражавају и измерене високе концентрације сумпор-диоксида и арсена у ваздуху, првог до чак преко 100 пута, а арсена преко 92 пута, као и следствена загађења Борске реке, реке Пек и самог тла. Приликом реконструкције 2022. и 2023. изграђени су нови металуршко-хемијски погони, чиме су високе концентрације сумпор-диоксида скоро потпуно елиминисане. Међутим и након тога се бележе повишене концентрација арсена и кадмијума у ПМ честицама у ваздуху", додаје.

Подсећамо, у септембру 2023. године, компанија Зиђин саопштила је да је "решила једновековни проблем загађења у Бору захваљујући најмодернијој технологији, постројењу за одсумпоравање, моћним филтерима, затвореном процесу и свему осталоме што је Бору донео пројекат техничке реконструкције, проширења и изградње у Топионици и рафинацији".

Које су последице изложености арсену?

Професорка истиче да су чак и најмање количине неорганског арсена штетне по људски организам.

У случају виших нивоа хроничне интоксикације, изражени су поремећаји коже, нервног система, респираторни поремећаји, наводи пулмолошкиња и додаје да, с временом, може доћи и до оштећења памћења, изражене прогресивне периферне неуропатије које чине људе инвалидима, хипертензије, дијабетеса и разних типова карцинома, пре свега карцинома плућа.

Како наводи, према Батутовој студији која је урађена на становницима у насељима близу контаминираних локалитета, на локацијама у близини топионице бакра у Бору, још за период од 2004. до 2015. године, утврђено је да за све малигне туморе, сем тумора коже, постоји знатно већи ризик обољевања и умирања, и код мушкараца и код жена, нарочито за рак плућа.

И недавне анализе последица повећаних емисија загађивача ПМ честица и њхових састојака попут сумпор диоксида и арсена, потврдиле су да су ови услови загађења од 2016. године надаље такође смањили очекивани животни век у Бору за 10 година, са значајно већим стопама малигних тумора, како додаје.

"Повећан ризик обољевања од карцинома код становника Бора изложених дуготрајном удисању повишених концентрација арсена је на неким мерним местима драстично повећан у периоду 2019, 2020. и 2021. године у односу на раније године", пише Драгана Јовановић у анализи.

"Нека релативно недавна истраживања су документовала повезаност између повишеног нивоа арсена у води за пиће и неурокогнитивних поремећаја и поремећаја понашања код деце школског узраста.

Када су у питању репродуктивни/развојни ефекти, студије указују да жене које живе близу топионица имају веће стопе спонтаних абортуса од нормалних, а њихова деца мању телесну масу од уобичајене при рођењу.

Доказано је да прогутани неоргански арсен пролази кроз плаценту код трудница, излажући фетус хемикалији.

Неоргански арсен у веома високим дозама је фетотоксичан и изазива урођене мане", наводи професорка у анализи.

Повећана емисија арсена се наставља и ове године

"И након реконструкције топионице бакра, на мерном месту Југопетрол, које је на правцу доминантног ветра који из правца топионице доноси загађење, детектују се екстремно високе концентрације канцерогених елемената међу којима и арсена, пореклом из топионице бакра", наводи се у студији пулмолошкиње.

Како додаје, очекивања су била да након реконструкције која је завршена 2023. године, сви отпадни гасови из погона у топионици бакра буду адекватно третирани пре испуштања у атмосферу.

"Резултати мерења концентрација ПМ честица и тешких метала, међутим, јасно указују на то да је и након реконструкције, проблем емисије високих концентрација канцерогених елемената у ПМ10 честицама из топионице бакра и даље присутан - емисија повишених концентрација арсена је настављена и у 2023. и 2024. години", истиче.

И подаци из октобра показују повећану емисију арсена

"Доступни подаци за октобар ове године показују да је прекорачена гранична вредност у 19,3% испитиваних узорака, максимална вредност од 113,7 нг/м3 односно скоро 20 пута већа од граничне (6 нг/м3) што указују да се наставља повећана емисија арсена", наводи се у анализи професорке.

"Због свега наведеног, а како несумњиво произилази из доступних релевантних студија, званичних података које објављују надлежне институције Републике Србије, као и Европска агенција за заштиту животне средине, може се поуздано закључити да су због вишедеценијског излагања веома повишеним концентрацијама арсена, на дневном и годишњем нивоу, становници Бора изложени хроничној интоксикацији арсеном са свим здравственим последицама које из тога произилазе. Становници Бора су изложени изразито повећаном ризику обољевања и смрти од низа респираторних, неуролошких, малигних и других хроничних обољења, посебно ризику оболевања и умирања од карцинома плућа", истиче Јовановић.

Проблем повећане емисије кадмијума од 2023. године

Како се у анализи професорке наводи, у 2022. години, према резултатима мерења, није било прекорачења граничних вредности кадмијума у Бору.

Међутим, од априла 2023. године, када је завршена реконструкција, па до краја године, бележе се растуће повишене концентрације кадмијума у ПМ10 честицама сваког месеца у мерној станици Југопетрол, али и у другим мерним станицама до краја 2023. године, а максималне вредности концентрације кадмијума су биле измерене на мерној станици Југопетрол које превазилазе циљну вредност чак 29 пута у октобру 2023. године, како се наводи.

"Прекорачење вредности концентрације кадмијума у ПМ10 честицама се потом наставља још значајно интензивније током 2024. године, када се свих месеци региструју прекорачења на двема мерним станицама (Југопетрол и Градски парк), а више месеци и на другим мерним станицама са изузетком само једне. Максималне измерене вредности су упадљиво веће нпр. у мерној станици Југопетрол у 2024. него у 2023. години, вредности чак и 57 пута веће у односу на циљну граничну вредност", наводи у анализи.

Кадмијум се у организму задржава годинама

Последице удисања повећаних концентрација кадмијума могу бити веома озбиљне по здравље становника Бора.

Удисање кадмијума је споредна компонента укупне изложености - он се таложи у земљишту и, самим тим, индиректно доприноси уносу кадмијума храном.

"Након удисања, само 20 одсто кадмијума се задржава у телу, углавном у бубрезима. Апсорбовани кадмијум се излучује веома споро, задржава се у организму годинама, а та биоакумулација је последица чињенице да кадмијум има полуживот од 7-30 година", наводи професорка Јовановић.

Такође, цигарете су додатно значајан извор изложености кадмијуму за пушачку популацију, пошто листови дувана природно акумулирају велике количине.

"Доказано је да кадмијум изазива нефропатије са иреверзибилним тежим оштећењима бубрега, болести костију, репродуктивне, као и генетске поремећаје од којих неки воде развоју малигних болести. Постоје јасни докази да је повећан ризик од рака плућа код радника изложених кадмијуму, а и смртност је значајно већа", додаје она.

Целу анализу Драгане Јовановић можете прочитати испод:

Анализа професорке Драгане Јовановиц за Н1

Проф. др Драгана Јовановић је специјалиста пнеумофтизиологије и субспецијалиста пулмологије и онкологије у Београду, са више од четири деценије искуства у клиничком раду, академском образовању и научним истраживањима.

Професор је Медицинског факултета у Београду у пензији, као и оснивач и први шеф Катедре за палијативну медицину.

Као директор Института за плућне болести и туберкулозу КЦС утемељила је Центар за интервентну пулмологију, Школу бронхологије и Јединицу за палијативне интервенције.

Посебно се бави дијагностиком и лечењем малигних болести плућа и плеуре, хроничне опструктивне болести плућа, астме.

Учествовала је у бројним националним и међународним пројектима, укључујући иницијативе Европског респираторног удружења (ЕРС) и ЕСМО, чији је дугогодишњи члан. Аутор је преко 370 научних радова и више од 60 поглавља у књигама и уџбеницима.

Ментор је преко 20  магистарских теза, преко 15 субспецијалистичких радова и 17 доктората.

Једна је од оснивача и координатора НВО “Доктори против корупције”, удружења које је добило награду Европске мреже за борбу против корупције и преваре 2011. године за изуетна постигнућа у борби против корупције. Добитник је Повеље за грађанску храброст Драгољуб Стошић 2011. године.

Један од оснивача и члан Стручног савета НЕА (Национална Еколошка Асоцијација).

(Н1)