Н1: Када једна грудва покрене лавину - Игор Петров је сам изашао и блокирао улицу у Ресавици како би пружио подршку студентима, а онда је устао и Деспотовац

Када једна грудва покрене лавину, овако описују Игора Петрова из Ресавице, рударске варошице у источној Србији, јер је одлучио да сам изађе и блокира улицу, како би пружио подршку студентима. Али онда се десило нешто неочекивано. Почело је да се разбија страх код грађана, не само у Ресавици, већ и у оближњем Деспотовцу и протести су кренули.

Више од 200 места у Србији је организовало протесте, односно дало подршку студентима, како би се испунили њихови захтеви. Али једно место у Србији се посебно издвојило.

У Ресавици је Игор Петров прво сам одлучио да пружи подршку студентима. Кап је, каже, прелила већ препуну чашу.

„То је било када сам приметио да на власт постављају марионете који нису ни сањали да ће бити оно што су посалили. Рабаџије су отишле на позиције шефова, да уливају страх људима и околини“, рекао је он.

На овај чин се припремао месец дана, казао је, страхујући за своју и плате супруге и сина.

„Кад сам први пут отишао да блокирам у Деспотовцу, ја сам већ добио доста подршке у Ресавици, само што су људи уплашени и не смеју. И ја сам их разумео, и онда сам тек кренуо у Деспотовац. Тек дан сам стајао у Деспотовцу, одмах су ме сутра звали клинци и рекли да су изашли због мене, питали кад ћу да дођем. Кад сам видео поруке, као да сам се родио, стварно ми је било тешко. Немам подршку од породице, и разумем их, много их волим и нигде не помињем“, рекао је он.

Најтеже је стати не први, већ други, истиче Игор и грли свог пријатеља Ђорђа.

„Он је 240 км дошли са Раките. Кад сам видео да је стао до мене, ништа ми више није требало“, рекао је он.

Ђорђе каже, дошао је да подржи Игора када је видео да стоји сам.

„И ја сам много пута стајао сам, у одбрани Ракитске реке. Долазили су тамо људи да нас подрже из Пирота и околних села“, наводи он.

(Н1)