Н1: Још један дипломатски фаул Вучићевог режима. Изабрали смо Израел уместо Антонија Гутереша, иако од УН зависи безбедност Срба на КиМ

Србија није потписала писмо којим се пружа подршка генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутерешу, након што га је Израел прогласио персоном нон грата. Иза писма стало је укупно 105 држава, док подршку Гутерешу поред наше земље нису исказале ни Америка, Велика Британија, Мађарска, Немачка, као и неколико држава региона. Међутим, оне немају Резолуцију 1244, мисију УНМИК и КФОР на сопственој територији. А то, према мишљењу бивше амбасадорке Србије при ОЕБС Бранке Латиновић, значи да су нама односи са УН и самим Гутерешом изузетно важни, те да ће овакав наш потез бити нотиран.

Генералног секретара Уједињених нација Антониа Гутереша Израел је недавно прогласио непожељном особом. Као одговор, 105 земаља чланица УН потписало је писмо подршке.

„Такве акције поткопавају способност УН да спроведу свој мандат, који укључује посредовање у сукобима и пружање хуманитарне подршке. На Блиском истоку, то би могло додатно одложити крај свих непријатељстава и успостављање кредибилног пута ка решењу са две државе, где би државе Палестина и Израел живеле једна поред друге у миру и безбедности, у складу са релевантним резолуцијама УН“, наводи се у писму.

Србија није међу државама које су иза њега стале. Као ни САД, Велика Британија, Аустралија, Нови Зеланд, Канада, Индија. На списку нема ни Италије, Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке, Пољске, Румуније, Бугарске, Украјине. Из региона подршку Гутерешу потписали су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија и Словенија, док Србија, Хрватска и Албанија нису.

Коментаришући одлуку Србије да се између генералног секретара УН и Израела, сврста на ову другу страну, бивша амбасадорка Србије при ОЕБС Бранка Латиновић каже да бисмо морали да чујемо образложење наших власти, јер то није у нашем интересу.

У мноштву срамних потеза ове власти не би смела да прође незапажено последња срамна одлука да се Србија НЕ ПРИДРУЖИ писму подршке од стране чак 105 земаља чланица УН генералном секретару Гутерешу, којег су израелске власти прогласиле "персоном нон грата"?!
Има ли ово краја и дна?

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) October 15, 2024

Морали бисмо да чујемо образложење

“Непосредни повод за ово писмо подршке је чињеница да је Израел ускратио гостопримство Гутерешу након оне његове заиста неспретне изјаве, где није осудио понашања Хезболаха. Иако се већ сутрадан на седници Савета безбедности исправио и дао изјаву која је требало да задовољи Израел. Међутим, очито су још љути. С правом, али претерано”, каже Латиновић за Нову.

Кад је само гласање у питању, ту имамо групу земаља из саме Европске уније које су потписале то писмо и оних које нису.

“То значи да нема јединственог става ЕУ. Ту су и САД и још неке западне земље, а све то треба више гледати у светлу подршке Израелу, али и очитим изразом незадовољства самим Гутерешом у вези његових изјава око дешавања на Блиском истоку. Међутим, без обзира на то увек морате водити рачуна о националном интересу. Уз сво уважавање позиције и става Израела, али Србија има своје интересе и они су пре свега детерминисани тиме да ми подржавамо УН, мултилатерализам, што је то било истакнуто у говору нашег председника у Генералној скупштини УН пре две недеље, већ и зато што имамо Резолуцију 1244, односно мисију УНМИК и КФОР на нашој територији”, каже Латиновић и додаје:

“Значи, нама су односи са Уједињеним нацијама, као и лични односи са Гутерешом изузетно битни. Наш је интерес да имамо добре односе и ово неће остати непримећено”.

Као посебан аспект приче о гласању Србије, Латиновић каже да јој се чини да у последње време пратимо став Мађарске.

“Приметила сам да ако се нечега не придржавамо, ако је ту Мађарска, да смо и ми међу тим земљама. То је врло деликатно за нас. Зато бисмо морали да чујемо образложење због чега смо донели овакву одлуку”, каже она.

Кад је реч о српско-израелским односима ситуација је прилично компликована.

Историја односа и рађање “нове љубави”

Кроз вишедеценијске напетости између Израела и Палестинаца, званични Београд је више пута мењао став.

Југославија је након завршетка Другог светског рата подржала оснивање Израела 1947. године.

Односи две државе су прекинути 1967. због „спровођења агресије према арапским земљама“ и Београд се тад приближио Палестини, чланици Покрета несврстаних.

До новог приближавања долази 1991. године, у сусрет распаду Југославије.

Београд данас одржава званичне дипломатске контакте и са Израелом и са Палестином. Међутим, кад је реч о Израелу дошло је до знатног захлађења односа кад је ова држава признала Косово 2020. године, што је била последица Вашингтонског споразума.

Недавно је дошло до новог обрта. Председник Израела Исак Херцог недавно је био у званичној посети Србији, а премијер Израела Бењамин Нетањаху и председник Србије Александар Вучић састали су се у Њујорку, на маргинама заседања Генералне скупштине Уједињених нација.

„Имао сам важан састанак са председником Србије Александром Вучићем, где сам изразио дубоку захвалност за непоколебљиву подршку Србије Израелу и чврсто пријатељство наших народа“, написао је Нетањаху на свом налогу на друштвеној мрежи Екс, додајући да се лично захвалио Вучићу на његовом ангажовању у настојањима да се ослободе таоци, међу којима је и Алон Охел, који има српско држављанство.

(Н1)