N1: Izgradnjom Moravskog koridora predviđena promena toka Zapadne Morave u blizini Kraljeva na četiri lokacije - kakvi problemi mogu nastati?

 Moravski koridor dužine od 110 kilometara bi trebalo da poveže sva veća naseljena mesta od Ćićevca do Čačka. Najava da ovog leta može početi gradnja autoputa Pojate - Preljina nameće pitanje kuda će proći trasa budućeg koridora, a zanimljivo je da gradnja podrazumeva i promenu toka Zapadne Morave u blizini Kraljeva na četiri lokacije.

U zgradi gradske uprave u Kraljevu na javni uvid izložen je prostorni plan budućeg autoputa Pojate - Preljina. A najinteresantniji deo ovog nacrta jeste izmena toka Zapadne Morave, duž koje će autoput i prolaziti. Na potezu u dužini od oko desetak kilometara u blizini Kraljeva, gde Morava meandrira, predviđeno je da se ona "ispravlja".

"U tom potezu od mesta Oplanići do Sirče, gde se ispravljaju ti meandri, ne verujem da će se javiti neka bitnija odstupanja i promene Morave", rekao je za N1 Aleksandar Nestorović, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo.

Međutim, da će određenih promena biti, kaže za N1 građevinski inženjer Vasko Nikolov iz Kraljeva. Prema njegovim rečima, sigurno će se povećati brzina i protok reke.

"To sa sobom nosi određene probleme vezane za postojeće objekte, odnosno mostove na Moravi. U kojoj meri će oni biti ugroženi povećanjem brzine toka reke. Povećanjem protoka, sigurno će doći do produbljivanja korita i u postojećem delu Morave", rekao je Nikolov.

On kaže da će se menjanjem toka Zapadne Morave, smanjiti biološki sloj reke, i to će uticati na biljni i životinjski svet u reci.

"Bilo je potrebno uraditi hidrostatičku studiju procene uticaja. Ne znam da li je urađena", kaže Nikolov. 

"To mi nije poznato, tako da ne znam oko toga ništa", kaže i direktor Aleksandar Nestorović.

Iz ministarstva saobraćaja su saopštili da će saobraćajnica imati i zaštitnu funkciju od poplava, i radovi će biti na takozvanoj obaloutvrdi. Završetak se očekuje za dve i po godine, a za njegovu realizaciju planirano je kreditno zaduženje "kod stranih investicionih korporacija i fondova" na iznos od 800 miliona evra.

(N1)