Н1: Држава већ има припремљену уредбу за случај прекида снабдевања нафтом - активирање резерве, а ако криза потраје - смањења максималне дозвољене брзине на путевима, систем „пар-непар“, потпуна забрана вожње и рад од куће

Иако се још чека на званичне детаље плана пословања НИС по ступању на снагу санкција САД, испоставило се да држава има акт на основу кога може да поступа уколико наступи поремећај на тржишту нафте и горива, пише Недељник.

Реч је о владиној „Уредби о утврђивању програма мера у случају када је угрожена сигурност снабдевања енергијом и енергентима, која садржи и Кризни план“, а која је усвојена још 2019. године – дакле, годинама пре него што ће се НИС наћи под америчким санкцијама, пише Недељник.

Сврха ове Уредбе је да прописивање прецизних процедура и мера које ће бити предузете током кризе, као и да јасно дефинише надлежности свих учесника, од државних органа до нафтних компанија.

Услови за проглашење кризе

Активација Кризног плана зависи од испуњења специфичних услова који представљају озбиљан поремећај на тржишту.

Ти услови обухватају ситуације попут прекида снабдевања сировом нафтом због међународних политичких или економских тензија, као и локалне прекиде у транспорту изазване великим индустријским несрећама.

План се може покренути и услед наглог скока потражње за дериватима, на пример, ако дође до несташице природног гаса или електричне енергије.

Посебна пажња посвећена је нашој јединој рафинерији.

„Непланирани прекид рада Рафинерије Панчево представља најозбиљнију претњу сигурности снабдевања српског нафтног тржишта“, наводи се у плану.

Такође, Уредба је предвидела и прекид протока нафте кроз нафтоводе ЈАНАФ и Транснафте или проблеме у речном саобраћају на Дунаву услед екстремног водостаја могу довести до активације плана.

Прва мера: Ослобађање резерви нафте

Основна мера за стабилизацију тржишта јесте пуштање у промет резерви нафте и деривата.

План предвиђа употребу оперативних резерви, које држе саме нафтне компаније, и обавезних резерви, које су у власништву државе.

Принцип расподеле државних резерви је прецизно дефинисан, а водећа идеја је правичан и једнак однос према свим привредним субјектима који су плаћали накнаду за формирање резерви.

То значи да ће свакој компанији бити понуђен откуп сразмерно њиховом досадашњем доприносу.

За спровођење ове процедуре задужена је Управа за резерве енергената при Министарству енергетике.

Мере за смањење потрошње горива

Поред коришћења резерви, Акциони план може да садржи и мере за смањење потрошње, које се уводе постепено, у зависности од озбиљности кризе.

Први корак подразумева препоруке и јавне кампање које би промовисале коришћење јавног превоза, дељење превоза аутомобилом, као и подстицање рада од куће и примену техника вожње које штеде гориво.

Уколико то не буде довољно, следећи ниво мера може укључити обавезујуће одлуке, попут смањења максималне дозвољене брзине на путевима.

У случају озбиљније кризе, могуће је увести и ограничења на самим пумпама, као што су скраћивање радног времена, забрана точења горива у канистере, или одређивање максималне количине која се може купити по једном точењу.

Као строже мере предвиђена су и ограничења кретања, попут увођења система вожње пар-непар на основу бројева на регистарским таблицама, или потпуне забране вожње одређеним данима.

Као крајња опција, план предвиђа и рационализацију, односно увођење система следовања којим се строго контролише расподела горива.

Приоритетне службе и обавезе индустрије

У случају примене најстрожих мера, постоји Списак приоритетних корисника којима се мора обезбедити снабдевање горивом.

На списку су, између осталих, полиција, ватрогасне и службе хитне помоћи, болнице, енергетски субјекти за производњу струје и гаса, телекомуникационе и поштанске услуге, јавни превоз и службе неопходне за водоснабдевање.

Одговорност за снабдевање тржишта, како се наводи, и током кризе остаје на привредним друштвима која су за то лиценцирана. Она су дужна да обавештавају НЕСО о свим проблемима и да предузимају све мере како би пронашла алтернативне начине снабдевања.

Планом је предвиђено и спровођење интензивне комуникације са јавношћу како би се пружиле тачне информације и избегло панично понашање.

Ко доноси одлуку о проглашењу кризне ситуације

Централну улогу у управљању кризом има тело под називом НЕСО, односно Организација за националну стратегију за кризне ситуације.

Радно тело НЕСО за кризне ситуације у нафтном сектору 7. октобра се огласило саопштењем да имамо довољно нафте и деривата и да су у претходном периоду разрађени различити детаљни сценарији за очување стабилности снабдевања и одрживо функционисање тржишта нафте и нафтних деривата.

Треба, међутим, нагласити да, иако су санкције ступиле на снагу, у нашој земљи још није проглашена кризна ситуација.

Томе, према Уредби и кризном плану, проглашењу кризне ситуације треба да претходи неколико корака, међу којима је први да НЕСО прикупља податке и процењује озбиљност ситуације.

Уколико утврди да су потребне мере, израђује посебан Акциони план који доставља министру енергетике.

На основу предлога министра, Влада доноси коначну одлуку о усвајању Акционог плана и проглашењу кризне ситуације.

(Н1, Недељник)