Momir Turudić: Ko je pucao u Moskvi i zašto?

 Poslednje zvanične informacije kažu da je u terorističkom napadu u tržnom centru „Krokus siti hol“ u Moskvi, koji se dogodio u petak uveče, ubijeno 137 osoba a povređeno oko 180. Četiri napadača otvorila su vatru iz automatskog oružja na posetioce koncerta grupe Piknik, a tržni centar je zahvatio požar pošto su napadači bacili zapaljivu materiju u sali u kojoj se koncert održavao .

Napadači su uspeli da pobegnu automobilom, ali su uhvaćeni oko 350 kilometara jugozapadno od Moskve, u ruskoj oblasti Brjansk, na putu ka rusko-ukrajinskoj granici. Ramzan Kadirov se pohvalio da su borci čečenskog puka „Ahmat“ učestvovali u otkrivanju i hapšenju terorista. Federalna služba bezbednosti (FSB) Rusije saopštila je da su teroristi imali nameru da pređu granicu Rusije i Ukrajine i da su imali kontakte na ukrajinskoj strani.

Odgovornost za napad preuzela je Islamska država. Novinska agencija Islamske države „Amak“ je na svom Telegram kanalu saopštila da je ID izvela napad „u kontekstu nemilosrdnog rata između Islamske države i zemalja koje se bore protiv islama“. Usledila je serija prvih reakcija sa različitih strana.

Sa ukrajinske strane, uz početno likovanje koje je, makar javno, utihnulo čim su Rusi pomenuli moguću umešanost Kijeva i tešku osvetu onima koji su masakr u Moskvi organizovali, stigle su i tvrdnje da je napad organizovala sama Rusija da bi imala izgovor za još žešće udare na Ukrajinu.

Sjedinjene Države koje su, inače, nekoliko dana renije izdale saopštenje u kome upozoravaju svoje državljane koji žive u Moskvi da imaju informacije da su „u narednih 48 sati“ mogući teroristički napadi u ovom gradu, odmah su demantovale navode ruskih zvaničnika o mogućoj umešanosti Ukrajine u napad u „Krokus sitiju“.

Tadžikistanska veza

Ruske službe bezbednosti saopštile su da su u automobilu koji su koristili napadači pronađeni pasoši Tadžikistana. U medijima su objavljeni snimci saslušanja uhapšenih. Jedan od njih, dvadesetpetogodišnjak, rekao je da je stigao iz Turske 4. marta, da je pre mesec dana kontaktiran preko Telegrama i da je naređenje koje je dobio glasilo da se pobiju svi prisutni u koncertnoj sali, a da mu je za to obećana nagrada od milion rubalja. Pola novca mu je navodno odmah prebačeno na karticu, nakon čega je usledila obuka. Rekao je još da ne zna ko mu je dao oružje, kao i da je u kontakt sa nalogodavcima stupio preko svog propovednika.

Drugi uhvaćeni terorista priznao je da je ponudu da ubija ljude dobio preko Telegrama od nekog Abdula, kojeg je zatim i lično upoznao. Nakon što su mu pripadnici ruskih bezbednosnih snaga pokazali sliku Abdula, terorista je potvrdio da je to on.

Na objavljenom video snimku svi uhapšeni slabo govore ruski (ili se pretvaraju da slabo govore), a jedan od njih razgovarao je sa operativcima preko prevodioca na tadžičkom, navode ruski mediji.

Teroristi Islamske države

Dosadašnje informacije koje stižu o terorističkom napadu u Moskvi u mnogim aspektima deluju zbunjujuće. Prvi utisak je da napad nije „tradicionalni“ način operisanja Islamske države (DAEŠ), čiji članovi obično izvode samoubilačke udare, ne beže sa lica mesta niti kasnije pričaju da su sve uradili zbog para. Što ne znači, naravno, da nije moguće da je regrutaciju i obuku terorista iz Moskve obavila ID ili neki njen derivat.

Drugo, zašto je Rusija u ovom trenutku meta islamističkih terorista? Rusija se jeste borila i bori se protiv Islamske države u Siriji, ali do sada se nije nalazila na „listama zemalja koje se bore protiv islama“, šta god to značilo, a kamoli da na njima bude postavljena toliko visoko da bi zbog toga bila prioritetna meta ID – sukob u Čečeniji odavno je utihnuo, a on i nije imao verski element, sovjetska intervencija u Avganistanu je davno završena, dok Moskva u palestinsko-izraelskom ratu pokušava da ima neutralnu i posredničku ulogu.

Pored toga, Rusija je evropska država sa najbrojnijom muslimanskom populacijom (14 miliona, skoro 10% stanovništva), a na državnom nivou nikada nisu postojali izraženi međuverski problemi, ni zvanično ni nezvanično.

Camo priznanje Islamske države da je ona izvela napad može, ali i ne mora ništa da znači. Mnogo puta u prošlosti se ova organizacija hvalila da je izvšila neki teroristički napad, pa se kasnije ispostavilo da je to bila laž. Ipak, ID je danas, u nedelju, objavila novi, detaljan i mučan snimak sa „ekskluzivnim scenama krvavog napada na hrišćane u Krasnogorsku kod Moskve“, kojim kao da je htela da opovrgne sumnje da ona stoji iza masakra.

Poslednji veliki teoristički napad terorista Islamske države, pre moskovskog, desio se u januaru ove godine u iranskom gradu Kermanu, kada su tokom obeležavanja godišnjice smrti generala Kasema Solejmanija, koga su ubili američki dronovi u Bagdadu 2020. godine, u napadu bombaša samoubica stradale 84 osobe, a ranjeno je više od 250. Solejmani, komandant iranske Revolucionarne garde, bio je, inače, jedan od organizatora borbe Iranaca protiv Islamske države u Siriji i Iraku. Napad u Kermanu bio je najveći teroristički napad u Iranu od kada je 1979. godine Islamskom revolucijom srušen šah Reza Pahlavi.

Islamska država još uvek deluje u Siriji, mada u manjem obimu nego ranije. Vlasti u Damasku i Teheranu redovno iznose optužbe da to radi u dosluhu sa Amerikancima, jer militanti ID-a se bore samo protiv Asadovih snaga, a ne napadaju američke vojnike koji su još prisutni u regionu.

Istina, ID nije više ona jedinstvena organizacija od pre deset godina, već mutant sastavljen od pripadnika Islamske države Korasana, čiji je glavni centar u Avganistanu, i brojnih džihadističkih grupa sličnog imena koje dejstvuju po Siriji, Iraku i severnoj Africi, izvodeći napade gde god stignu i mogu, ali se teško može govoriti o nekoj centralnoj upravi, koliko god se ID u svojim saopštenjima trudila da održi utisak o jedinstvu i moći.

S obzirom da više nema ni stabilne izvore prihoda kao kada je držala velike delove Iraka i Sirije, nije nemoguće da su pojedini njeni ogranci počeli da se bave višestrukim poslovima. Jedan bi bio „sveti rat“ u kome fanatične samoubice ubijaju „nevernike“, a drugi biznis u kome se ubice iznajmljuju onome kome zatrebaju, za pristojnu sumu para.

Kako god, da li su teroristi u Moskvi delovali samo u ime Islamske države ili je bilo „navigacije“ i sa drugih strana, u šta sumnjaju ruski zvaničnici, pokazaće, možda, istraga ruskih službi bezbednosti. No, do sada objavljeni detalji otvaraju još pitanja o načinima delovanja ove terorističke organizacije u poslednjih nekoliko godina. 

Centralna Azija kao regrutna baza

Oni koji pomnije prate situaciju u vezi sa Islamskom državom zapazili su da se poslednjih godina kao njeni egzekutori sve češće pominju ljudi iz bivših sovjetskih centralnoazijskih republika i sa Kavkaza.

Pre dva meseca, 29. januara, u italijanskoj katoličkoj Crkvi Santa Marija u Istanbulu ubijen je jedan čovek dok je prisustvovao službi. Vlasti su saopštile da bi napad bio mnogo smrtonosniji da se maskiranim napadačima nije zaglavilo oružje. Islamska država preuzela je odgovornost za taj napad, a turske službe bezbednosti su saopštile da su dvojica uhapšenih napadača državljani Tadžikistana i Rusije, tačnije sa Kavkaza.

Početkom januara 2023, turska policija je u Istanbulu uhapsila dvojicu osumnjičenih pripadnika Islamske države, državljane Uzbekistana i Tadžikistana, za koje je tvrdila da su planirali terorističke napade u novogodišnjoj noći.

I ove informacije, a niz sličnih je mnogo duži, prethodnih godina su ukazivale da je Islamska država, u dobroj meri potisnuta iz severne Afrike i prilično osakaćena u Evropi, težište regrutacije prebacila na bivše sovjetske centralnoazijske republike i Kavkaz. Tadžikistan u tome očigledno ima važnu ulogu.

Još od raspada Sovjetskog Saveza, Centralna Azija u kojoj su Tadžikistan, Uzbekistan, Turkmenistan, Kirgistan i Kazahstan, postala je „meki trbuh“ Rusije za prodor radikalnog islama u nju, prvenstveno iz Avganistana.

Ni u vreme SSSR-a Tadžikistan nije bio bogato područje, ali stariji Tadžici i danas sa nostalgijom pričaju o vremenima kada su svakome bili zagarantovani posao, sigurnost i plata. Posle kolapsa Sovjetskog Saveza, Tadžikistan je doživeo potpuni slom. Bog ovu zemlju osim planinama, prelepom prirodom i važnim položajem nije obdario gotovo nikakvim značajnim prirodnim bogatstvima, pa su početni ponos zbog novostečene nezavisnosti brzo smenili građanski rat i beda. Rat započet 1992. je posle šest godina stao, ali su siromaštvo i beznađe ostali da vise u vazduhu.

Tadžikistan je toliko siromašan da nema sredstava ni da sam čuva svoje granice, pa je i posle raspada SSSR-a ruska vojska (koja ovde i danas ima svoju bazu) skoro tri decenije čuvala njegovu 1200 kilometara dugu granicu sa Avganistanom, u kome inače živi više Tadžika nego u samom Tadžikistanu (oko 11 miliona naspram oko 8,5 miliona u „matici“).

Višedecenijska ratna katastrofa u Avganistanu neminovno je uticala i na susedni Tadžikistan. A u  Avganistanu se, osim rata, odavno zapatila ekstremna verzija islama koju su najpre doneli mudžahedini, „sveti ratnici“ koji su iz država širom islamskog sveta  osamdesetih godina prošlog veka došli ovde da se bore protiv neverničkih Sovjeta, potom talibani koji su zemljom vladali od 1996. do 2001, da bi se pre tri godine vratili na vlast posle dogovora sa Amerikancima i njihovog povlačenja. U međuvremenu se pre desetak godina u Avganistanu zapatila i Islamska država.

Beda i beznađe su eksplozivna kombinacija u kojoj se ekstremisti najbolje snalaze i najlakše hvataju ljudske duše. Možda zato i nije tako čudno da se u redovima DAEŠ-a sve češće pominju Tadžici, Uzbeci, Kirgizi i pripadnici kavkaskih muslimanskih naroda.

S druge strane, najveći deo prihoda Tadžikistana čine doznake Tadžika koji rade u Rusiji, uglavnom teže poslove koje domaći ne žele. Mada neophodni za takve poslove, Tadžici i drugi pripadnici centralnoazijskih naroda u Rusiji nisu uvek dobrodošli. Još od raspada bivše zajedničke države često su, uglavnom od desničarskih grupa, tretirani kao „niža rasa“, sumnjičeni da su islamski fundamentalisti i bili meta rasističkih i šovinističkih ispada.

„Stanovi“, kako se nazivaju zemlje Centralne Azije, nisu ulaz za prodor radikalnog islama samo u Rusiju. Kineska severozapadna provincija Sinđang, naseljena muslimanskim Ujgurima, graniči se sa Tadžikistanom, Kirgistanom i Kazahstanom. Terorističkih napada radikalizovanih Ujgura u Kini već je bilo nekoliko, uključujući onaj najkrvaviji 2014. u gradu Kunmingu na jugu Kine, 3000 kilometra daleko od Sinđanga, kada je noževima i mačetama na železničkoj stanici ubijeno više od 30 ljudi, a ranjeno 140.

U Siriji i danas ratuje džihadistička brigada sastavljena od Ujgura, a Ujgura ima u priličnom broju i u redovima Islamske države.

Ruski muslimani

Većini muslimana iz centralnoazijskih država koji po Rusiji, od arktičkog kruga do Kaspijskog jezera, rade, ćute i trude se da bude što manje vidljivi, neće biti lako pošto su objavljeni identiteti napadača iz Moskve. Sergej Sobjanin, gradonačelnik Moskve u kojoj živi oko milion „domaćih“ muslimana i oko 1,5 miliona radnika iz Centralne Azije (grad ima oko 13 miliona stanovnika), govorio je ranije da bez tih radnika ni Moskva ni Rusija ne bi mogli da funkcionišu. 

Jedan od ciljeva napada u Moskvi mogao bi biti i podizanje međuverske napetosti u samoj Rusiji prema svim muslimanima, usred ukrajinskog rata koji je ionako za dve godine svima istanjio živce.

Majkl Kugelman, iz Vašingtonskog centra Vilson, rekao je za „Gardijan“ da Islamska država „vidi Rusiju kao saučesnika u ugnjetavanju muslimana“, te da on smatra da su mnogi militanti iz Centralne Azije protiv Moskve, kao i da „lideri ID takođe mogu Rusiju, zajedno sa Kinom, posmatrati kao važnu za produžetak vladavine talibana, koju oni nastoje da potkopaju“.

Ove tvrdnje su prilično problematične, s obzirom na ranije pomenuto odsustvo tenzija između Rusije kao države i 14 miliona muslimana koji u njoj žive. Osim toga, talibanima su vlast u ruke 2021. predali Amerikanci, a ne Rusija i Kina, koje sa talibanima sarađuju, iz vrlo pragmatičnih razloga. Teritorijalna blizina je sigurno najvažniji, pa je i Moskvi i Pekingu stalo da sa Kabulom imaju dobre odnose ko god bio tamo na vlasti, tako se problemi lakše rešavaju.

Rusija, s druge strane, već niz godina ima solidno dobre odnose i sa najvažnijim državama islamskog sveta, Saudijskom Arabijom, Iranom, Egiptom, Turskom. Ono u čemu je „Gardijan“ verovatno u pravu jeste tvrdnja da bi napad u Moskvi mogao biti kombinacija lokalne i globalne agende.

Islamska država Korasana

Islamska država se, posle terorističkog napada u Moskvi, vratila u udarne svetske vesti, mada ne baš kao kada je 2014. godine stupila na veliku scenu zauzimajući velike delove Iraka i Sirije i šireći svoju mračnu slavu neviđenom surovošću – masovnim ubistvima, silovanjima i ritualnim odsecanjem glava zarobljenicima.

U Siriji se borila protiv snaga Bašara el Asada i libanskog Hezbolaha, u Iraku mahom protiv domaćih šiita, ali na njenom udaru su svuda bili i suniti koji nisu delili njihovo gledište na veru. Pošto je postalo očigledno da je đavo odneo šalu, ID se našla pod udarom ne samo regionalnih neprijatelja, već i SAD-a i Rusije, kao i Irana koji je obilato pomagao Asada i Hezbolah u Siriji.

Islamska država je 2018. zvanično pobeđena, ali nije nestala. Poput ćelija kancera, njeni pripadnici su se rasejali po regionu i drugim kontinentima i nastavili da rade ono što su radili i do tada, da šire strah i teror. Najviše u Avganistanu, pod imenom Islamska država Korasana.

Posle povlačenja Amerikanaca i preuzimanja vlasti od strane talibana u leto i jesen 2021, Islamska država Korasana objavila je, aludirajući na talibane, da su „obrijane tirane smenili bradati“ i najavila „novu fazu bitke za sveti džihad“.

Za razliku od talibana, koji su i devedesetih i danas bili zadovoljni time da samo u svom dvorištu primenjuju svoju nakaznu verziju islama, s tim što su se u novoj verziji odrekli bar činjenja masovnih zločina, Islamska država nikada nije odustala od ambicije da terorom širi svoju viziju sveta i vere gde god može, pa se borba za prevlast između ove dve organizacije nastavila.

Međutim, masovni zločini Islamske države poslednjih godina nisu više bili u udarnim vestima svetskih medija, prvenstveno zato što se nisu dešavali u Evropi, već u „dalekim“ krajevima.

Mete Islamske države

Na udaru u Avganistanu su najviše šiiti, većinom pripadnici naroda Hazara. Serija i karakter zločina ID-a prema njima je teško pojmljiva. U napadu na porodilište u kabulskom kvartu Dašt-e Barči, naseljenom mahom Hazarima, jula 2020. ubijene su 24 žene, ali i deca i novorođenčad. Maja 2021. blizu srednje škole u Kabulu masakrirane su učenice, a u eksploziji u studentskom obrazovnom centru u Kabulu septembra 2022. kada je među 19 poginulih najviše bilo devojaka. Broj smrtonosnih napada na šiitske džamije ne može se ne pobrojati...

Avgusta 2021. u bombaškim napadima u blizini aerodroma u Kabulu, prilikom evakuacije zbog dolaska talibana, u napadu bombaša samoubica stradalo je najmanje 170 ljudi. Septembra 2022. izvpšen je i samoubilački napad pripadnika ID-a ispred ambasade Rusije u Kabulu, a u decembru je napadnut hotel u centru Kabula u kojem odsedaju kineski državljani.

Sve češća meta ID-a je i šiitska matica Iran. Počelo je, prvi put, u junu 2017, napadom samoubica na Mauzolej ajatolaha Homeinija i zgradu iranskog parlamenta u Teheranu. U oktobru 2022, Islamska država preuzela je odgovornost za napad na svetilište u iranskom gradu Širazu u kojem je ubijeno 13 ljudi, među kojima žene i deca. U poslednjem, već pomenutom napadu u iranskom gradu Kermanu, januara ove godine, ubijeno je 84 i povređeno 250 ljudi.

Islamska država je preživela deset godina ofanziva i različitih akcija američkih, ruskih, iranskih, sirijskih i talibanskih snaga protiv nje. Nije više moćna i mnogobrojna kao što je bila 2014, ali još postoji, u različitim oblicima i na različitim mestima.

Koja je sada tačno njena uloga, teško je definisati. Posle napada u Moskvi, moglo bi se ispostaviti da je, pored one fanatične, radikalne, džihadističke, dobila i novu dimenziju – plaćeničku. Da li je to tačno možda će pokazati i buduća dešavanja na ukrajinskom frontu, daleko od Avganistana i Bliskog istoka.

(RTS)