Mohamed Alabar: Pomoći ćemo narodu Srbije, ali molim vas, moramo nešto i da zaradimo

 Mohamed Alabar, 68-godišnji biznismen iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji stoji iza najvećeg tržnog centra i najviše zgrade na svetu — Dubai mola i Burdž Kalife - sada je usmerio svoj pogled van UAE, između ostalog, i Srbiju, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times).

U opširnoj reportaži o Alabaru, Fajnenšel tajms podsdeća na njegove početke i kompaniju Emar (Emaar) koju je osnovao 1997. godine, uz blagoslov šeika Mohameda bin Rašida al-Maktuma. Emar je tada dobio atraktivno zemljište, koje je kasnije zamenjeno za vlasnički udeo koji vlada Dubaija i dalje poseduje.

Iako i Emar posluje na stranim tržištima, poput Egipta i Indije, Alabar je za svoj „drugi čin“, pokrenuo još jednu razvojnu kompaniju — Igl hils (Eagle Hills), privatni investicioni fond koji podržavaju bogate porodice iz Abu Dabija.

"Mi smo mala zemlja“, rekao je Alabar za Fajnenšel tajms. Ali, ulažući u zemlje koje zapadni investitori često zanemaruju, dodao je: „Možemo li stvoriti ekonomiju od milijardu ljudi?“

Igl hils radi na projektima vrednim više milijardi dolara na obalama Beograda i Rige, kao i na primorskom kompleksu i marini na jadranskoj obali Albanije. Takođe poseduje hotele u Hrvatskoj, Minhenu i Muskatu, a u septembru je najavio investicije od 5,5 milijardi dolara u Gruziji, i to u dva projekta od kojih je jedan u glavnom gradu Tbilisiju.

Alabarov apetit za nove projekte je ogroman. „Želim da izgradim svoju verziju Balija“, rekao je Alabar s entuzijazmom o odmaralištu koje projektuje na Madagaskaru.

U Crnoj Gori planira „nešto zaista veliko“, dok je, kako je naveo, zemljište već određeno za Igl hils u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije u kojoj razrađuje i ideju o letnjem planinskom odmaralištu.

Fajnenšel tajms, međutim, podseća da je Alabarova globalna ekspanzija izazvala i kritike. Ekskluzivna plaža dužine sedam kilometara u Emarovom Marasiju u Egiptu, koju neki nazivaju „kopi-pejstom“ Dubaija, deo je onoga što neki Egipćani ironično nazivaju „zlim obalama“, jer su cene toliko visoke da isključuju većinu stanovništva. Slične optužbe o stvaranju elitističke enklave, kako se dodaje, prate i projekat "Beograd na vodi" u Srbiji.

"Zašto mi ne bismo imali Mejfer? Dajte nam i ovde deo bogataša"

Alabar je istakao da želi da sprovodi projekte koje lokalne zajednice prihvataju. Iako priznaje da su razvojni projekti poput Marasija i "Beograda na vodi" namenjeni bogatima, tvrdi da oni otvaraju radna mesta, povećavaju poreske prihode i daju bogatima priliku da svoj novac troše kod kuće, a ne u inostranstvu.

„Ljudi imaju luksuzan život u Singapuru, Pekingu, Beverli Hilsu, Mejferu. Zašto mi, u Egiptu, ne bismo imali Mejfer? Dajte nam i ovde deo bogataša", poručio je Alabar.

U međuvremenu, aktivisti u Srbiji kritikovali su dodelu velikog projekta "Beograd na vodi" kompaniji Igl hils, tvrdeći da proces nije bio transparentan. Projekat luke u albanskom Draču, za koji takođe nije postojao javni tender i prvobitno je bio povezan sa Emarom, našao se na udaru opozicionih poslanika.

"Emiratske kompanije ne dobijaju uputstva od vlade da idu i kupuju luku od Kineza"

Drugi kritičari tvrde da Emar i Igl hils služe kao alati meke moći UAE, šireći uticaj zemlje u inostranstvu. Ali Alabar insistira da su nezavisni revizori sastavili ugovore u Srbiji i Albaniji, tvrdeći da Albanija nije mogla da pronađe druge investitore voljne da preuzmu razvoj luke. Smatra da je nepravedno što se samo UAE proziva zbog korišćenja ekonomske moći u inostranstvu, podsećajući na zahtev Donalda Trampa da američka kompanija preuzme kontrolu nad Panamskim kanalom.

„Emiratske kompanije ne dobijaju uputstva od vlade da idu i kupuju luku od Kineza. Nikada se ne ponašamo tako", izričit je Alabar.

Dok povezuje spremnost Emara i Igl hilsa da posluju na nedovoljno razvijenim tržištima sa sopstvenim iskustvom brzog razvoja UAE, on kaže da te kompanije postoje da bi ostvarile profit.

„Pre četrdeset godina... želeli smo da neko dođe i razvija našu zemlju“, rekao je, a sada Emirćani osećaju „emociju“ jer mogu da kažu: „Mi ćemo pomoći vama“, narodu Srbije. „Ali, molim vas, moramo nešto i da zaradimo", poručuje Alabar.

Prezire etiketu milijardera

Ovaj magnat za nekretnine ipak prezire etiketu milijardera, smatrajući je „nepristojnom“ za suzdržanu emiratsku kulturu.

„Potekao sam iz socijalnog stanovanja. Tamo pripadam", rekao je Alabar. Njegovi počeci bili su, naime, skromni: sin kapetana broda koji je dvaput doživeo brodolom i jedno od trinaestoro dece, Alabar je odrastao u kući od dve sobe koju je obezbedila država, a koju je delio i sa dve krave.

Nakon što je 1981. diplomirao na Univerzitetu u Sijetlu zahvaljujući stipendiji vlade UAE, Alabar je radio u centralnoj banci pre nego što je postao direktor jedne dubajske investicione kompanije u Singapuru, čiji ga je portfolio tržnih centara izložio nemilosrdnom tržištu maloprodaje azijskog finansijskog centra.

Vratio se u Dubai početkom devedesetih da bi osnovao novo vladino odeljenje posvećeno ekonomskom razvoju i nadgledao nekoliko državnih kompanija. Njegov uspon na lokalnom tržištu nekretnina počinje sa Emarom, a danas, stojeći na krovu jednog od brojnih luksuznih hotela u Marasiju, s pogledom na tirkizno Sredozemno more i vilu u kojoj povremeno boravi egipatski predsednik, Alabar nadgleda ogromni kompleks tražeći potencijalna poboljšanja.

Rekao je da je pre nekoliko nedelja promenio cveće širom odmarališta jer prethodne vrste nisu bile dovoljno šarene. U Marasi je stigao privatnim avionom iz Angole, gde je delegacija Emirata potpisala poslovne sporazume.

Ali uprkos njegovom očiglednom nemiru, Alabbar kaže da uživa u vrhuncu svoje karijere. „Otvorim iPad i vidim — Madagaskar... Noon (njegova kompanija za e-trgovinu, prim. N1), autonomna vozila. Onda Crna Gora. Kakav sam srećan čovek", zaključuje poznati emiratski biznismen.

(N1)