Мохамед Алабар: Помоћи ћемо народу Србије, али молим вас, морамо нешто и да зарадимо

 Мохамед Алабар, 68-годишњи бизнисмен из Уједињених Арапских Емирата који стоји иза највећег тржног центра и највише зграде на свету — Дубаи мола и Бурџ Калифе - сада је усмерио свој поглед ван УАЕ, између осталог, и Србију, пише Фајненшел тајмс (The Financial Times).

У опширној репортажи о Алабару, Фајненшел тајмс подсдећа на његове почетке и компанију Емар (Емаар) коју је основао 1997. године, уз благослов шеика Мохамеда бин Рашида ал-Мактума. Емар је тада добио атрактивно земљиште, које је касније замењено за власнички удео који влада Дубаија и даље поседује.

Иако и Емар послује на страним тржиштима, попут Египта и Индије, Алабар је за свој „други чин“, покренуо још једну развојну компанију — Игл хилс (Еагле Хиллс), приватни инвестициони фонд који подржавају богате породице из Абу Дабија.

"Ми смо мала земља“, рекао је Алабар за Фајненшел тајмс. Али, улажући у земље које западни инвеститори често занемарују, додао је: „Можемо ли створити економију од милијарду људи?“

Игл хилс ради на пројектима вредним више милијарди долара на обалама Београда и Риге, као и на приморском комплексу и марини на јадранској обали Албаније. Такође поседује хотеле у Хрватској, Минхену и Мускату, а у септембру је најавио инвестиције од 5,5 милијарди долара у Грузији, и то у два пројекта од којих је један у главном граду Тбилисију.

Алабаров апетит за нове пројекте је огроман. „Желим да изградим своју верзију Балија“, рекао је Алабар с ентузијазмом о одмаралишту које пројектује на Мадагаскару.

У Црној Гори планира „нешто заиста велико“, док је, како је навео, земљиште већ одређено за Игл хилс у Скопљу, главном граду Северне Македоније у којој разрађује и идеју о летњем планинском одмаралишту.

Фајненшел тајмс, међутим, подсећа да је Алабарова глобална експанзија изазвала и критике. Ексклузивна плажа дужине седам километара у Емаровом Марасију у Египту, коју неки називају „копи-пејстом“ Дубаија, део је онога што неки Египћани иронично називају „злим обалама“, јер су цене толико високе да искључују већину становништва. Сличне оптужбе о стварању елитистичке енклаве, како се додаје, прате и пројекат "Београд на води" у Србији.

"Зашто ми не бисмо имали Мејфер? Дајте нам и овде део богаташа"

Алабар је истакао да жели да спроводи пројекте које локалне заједнице прихватају. Иако признаје да су развојни пројекти попут Марасија и "Београда на води" намењени богатима, тврди да они отварају радна места, повећавају пореске приходе и дају богатима прилику да свој новац троше код куће, а не у иностранству.

„Људи имају луксузан живот у Сингапуру, Пекингу, Беверли Хилсу, Мејферу. Зашто ми, у Египту, не бисмо имали Мејфер? Дајте нам и овде део богаташа", поручио је Алабар.

У међувремену, активисти у Србији критиковали су доделу великог пројекта "Београд на води" компанији Игл хилс, тврдећи да процес није био транспарентан. Пројекат луке у албанском Драчу, за који такође није постојао јавни тендер и првобитно је био повезан са Емаром, нашао се на удару опозиционих посланика.

"Емиратске компаније не добијају упутства од владе да иду и купују луку од Кинеза"

Други критичари тврде да Емар и Игл хилс служе као алати меке моћи УАЕ, ширећи утицај земље у иностранству. Али Алабар инсистира да су независни ревизори саставили уговоре у Србији и Албанији, тврдећи да Албанија није могла да пронађе друге инвеститоре вољне да преузму развој луке. Сматра да је неправедно што се само УАЕ прозива због коришћења економске моћи у иностранству, подсећајући на захтев Доналда Трампа да америчка компанија преузме контролу над Панамским каналом.

„Емиратске компаније не добијају упутства од владе да иду и купују луку од Кинеза. Никада се не понашамо тако", изричит је Алабар.

Док повезује спремност Емара и Игл хилса да послују на недовољно развијеним тржиштима са сопственим искуством брзог развоја УАЕ, он каже да те компаније постоје да би оствариле профит.

„Пре четрдесет година... желели смо да неко дође и развија нашу земљу“, рекао је, а сада Емирћани осећају „емоцију“ јер могу да кажу: „Ми ћемо помоћи вама“, народу Србије. „Али, молим вас, морамо нешто и да зарадимо", поручује Алабар.

Презире етикету милијардера

Овај магнат за некретнине ипак презире етикету милијардера, сматрајући је „непристојном“ за суздржану емиратску културу.

„Потекао сам из социјалног становања. Тамо припадам", рекао је Алабар. Његови почеци били су, наиме, скромни: син капетана брода који је двапут доживео бродолом и једно од тринаесторо деце, Алабар је одрастао у кући од две собе коју је обезбедила држава, а коју је делио и са две краве.

Након што је 1981. дипломирао на Универзитету у Сијетлу захваљујући стипендији владе УАЕ, Алабар је радио у централној банци пре него што је постао директор једне дубајске инвестиционе компаније у Сингапуру, чији га је портфолио тржних центара изложио немилосрдном тржишту малопродаје азијског финансијског центра.

Вратио се у Дубаи почетком деведесетих да би основао ново владино одељење посвећено економском развоју и надгледао неколико државних компанија. Његов успон на локалном тржишту некретнина почиње са Емаром, а данас, стојећи на крову једног од бројних луксузних хотела у Марасију, с погледом на тиркизно Средоземно море и вилу у којој повремено борави египатски председник, Алабар надгледа огромни комплекс тражећи потенцијална побољшања.

Рекао је да је пре неколико недеља променио цвеће широм одмаралишта јер претходне врсте нису биле довољно шарене. У Мараси је стигао приватним авионом из Анголе, где је делегација Емирата потписала пословне споразуме.

Али упркос његовом очигледном немиру, Алаббар каже да ужива у врхунцу своје каријере. „Отворим иПад и видим — Мадагаскар... Ноон (његова компанија за е-трговину, прим. Н1), аутономна возила. Онда Црна Гора. Какав сам срећан човек", закључује познати емиратски бизнисмен.

(Н1)