четвртак, 08. август 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Митрополит аустралијско-новозеландски Силуан: Србија не би смела да угрози своју животну средину, нити да постане нечија рударска колонија или депонија
Хроника

Митрополит аустралијско-новозеландски Силуан: Србија не би смела да угрози своју животну средину, нити да постане нечија рударска колонија или депонија

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 08. август 2024.

 Високопреосвећени Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан, објавио је путем званичне "Фејсбук" странице Митрополије аустралијско-новозеландске СПЦ, текст поводом најављене експлоатације литијума у долини Јадра, у коме изражава мишљење да "треба гледати оно шта је дугорочно добро за нашу земљу", јер верује "да постоји простор за улагање у пројекте мање инвазивне и опасне по екологију и животну средину у Србији". "Нама је природа дата на разумно коришћење, а исто тако и на чување од лошег газдовања и прекомерне експлоатације, односно злоупотребе" каже Митрополит Силуан у тексту, који топло препоручујемо да у целости прочитате у наставку:

Читајући и слушајући јавну расправу по питању експлоатације литијума у долини Јадра, као и стручне анализе, од којих многе указују на потенцијални и велики еколошки ризик за Божију творевину: животну средину, природу, подземне воде, реке и њиве, а пре свега за животе људи и деце, сматрамо да не постоји ни студија, ни гаранција, ни количина новца која би оправдала овакву ризичну 'инвестицију'.

Аустралија је континент, са многим природним рудама и богатствима, која има око 350 активних рудника и која је највећи произвођач литијума у свету. Међутим, Аустралија је већим делом ненасељена и највећи део рудника се налазе управо у пустињиским, ненасељеним пределима. Наравно постоје и загађења у Аустралији и поред свих светских еколошких стандарда који се примењују, а питање је, колики је тек ризик за територијално малу земљу као што је Србија?

Сматрамо да треба гледати оно шта је дугорочно добро за нашу земљу. Верујемо да постоји простор за улагање у пројекте мање инвазивне и опасне по екологију и животну средину у Србији.

Србија, која је богата шумама, изворима и подземним водама, (чега је све мање на планети имајући у виду загађеност и прекомерне експлоатације), Србија која је благословена плодоносном земљом, њивама, ораницама и шумама треба да искористи пун потенцијал свога пољопривредног богатства, да се оживе наша села која се гасе.

Аустралија је континент, са многим природним рудама и богатствима, која има око 350 активних рудника и која је највећи произвођач литијума у свету. Међутим, Аустралија је већим делом ненасељена и највећи део рудника се налазе управо у пустињиским, ненасељеним пределима. Наравно постоје и загађења у Аустралији и поред свих светских еколошких стандарда који се примењују, а питање је, колики је тек ризик за територијално малу земљу као што је Србија?

Нажалост, имајући горко искуство досадашњег Евро-атланског месијанизма, његових душебрижника и 'хуманиста', а исто тако и студије и већ постојећа лоша искуства у свету са оваквом врстом експлоатације, сматрамо да Србија не би смела да угрози своју животну средину, а исто тако да постане нечија рударска колонија, или још горе: депонија

Треба знати, да је једна од првих дужности (заповести) коју је човек добио од Господа када га је поставио у Едемском врту била, поред коришћења добара врта да се уједно и брине о њему. "И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува" (1Мој. 2,15).

Према томе, нама је природа дата на разумно коришћење, а исто тако и на чување од лошег газдовања и прекомерне експлоатације, односно злоупотребе. Нажалост, имајући горко искуство досадашњег Евро-атланског месијанизма, његових душебрижника и 'хуманиста', а исто тако и студије и већ постојећа лоша искуства у свету са оваквом врстом експлоатације, сматрамо да Србија не би смела да угрози своју животну средину, а исто тако да постане нечија рударска колонија, или још горе: депонија.

+Митрополит Силуан

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

(pouke.org)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер