Хроника | |||
Милош Јовановић: Свему прође рок употребе, па и Вучићу. Последњи трзаји ауторитарног режима увек изазивају тензије |
субота, 01. фебруар 2025. | |
„Последњи трзаји било ког ауторитарног режима увек изазивају тензије. У Србији се управо о томе ради – последњим трзајима личног режима Александра Вучића. Режима корумпираног, простачког и издајничког. Једном речју – накарадног“, каже у разговору за Данас Милош Јовановић, председник и посланик Новог ДСС, описујући стање у којем се тренутно налази наша земља.
Јовановић напомиње да напросто, свему прође рок употребе па и Вучићевом начину владавине, али да то не значи да ће све бити завршено за месец дана. Зато је, како каже важно да се више нико не скрива иза студената, већ да свако одлучно ступи у борбу, од просветара и пољопривредника до судија и радника Колубаре. *На основу чега тврдите да предосећате крај Вучићевог режима? Ако се погледају његови медији, изјаве његових сарадника, крај је чини се далеко. Судећи по батинашима који туку студенте овај режим нема намере да одступи и смањи тензије у друштву? Његови медији су ирелевантни за ваше питање, баш зато што су његови. Овде је реч о процесима губитка легитимитета једне власти односно једног човека који је изгубио моћ да изазове поштовање или страхопоштовање, који више нема горива за мотор сопствене машинерије па се бави рециклажом старих идеја попут стварања новог покрета или бесмисленог саветодавног референдума о његовом опозиву. Такви процеси којима се оголи цар једноставно су неповратни. Напросто, свему прође рок употребе па и његовом начину владавине и његовој владавини као таквој. То не значи да ће све бити завршено за месец дана. То још мање значи да можемо да посматрамо процесе са стране. Напротив, ништа неће пасти са неба и мораћемо сви ми заједно, целокупно српско друштво, да извршимо притисак који ће бити одлучујући у данима и недељама пред нама. Зато је важно да се више нико не скрива иза студената већ да свако одлучно ступи у борбу, од просветара и пољопривредника до судија и радника Колубаре. Подразумева се и да политичке странке опозиције морају да учествују у том процесу и да га воде, између осталог и формулисањем политичких захтева за излазак из ове дубоке кризе што Нови ДСС и Српска коалиција НАДА чине од почетка. Задатак прелазне владе стварање услова за одржавање слободних избора
*Како ви гледате на чињеницу да премијер Вучевић није поднео оставку онда када је опозиција то тражила и када је страдало 15 људи под надстрешницом, већ сада три месеца касније? Његова оставка је плод притиска целокупног друштва и показатељ је да притисак сада никако не сме да слаби већ га треба максимално јачати на све могуће начине. Ово је напросто борба за слободу и за стварање нормалног друштва. *Председник Србије тврди да су, након оставке Милоша Вучевића пред Србијом само две могућности, избори или нова влада. Има спекулација да ће се , ипак, ићи на избор нове владе? Једина могућност је формирање прелазне владе чији би једини задатак био рад на стварању услова за коначно одржавање слободних и демократских избора. Та влада, састављена од парламентарних политичких странака – јер други прнцип легитимитета не постоји – би поред обављања текућих послова, морала да формира радно тело састављено од представника власти и опозиције, како парламентарне тако и ванпарламентарне али превасходно и експерата који у релативно кратком року – до три месеца – направила списак свих неопходних мера, измена и допуна одговарајућих закона и процедуралних новина којима би се обезбедили услови за одржавање истинских избора. Након тога би прелазна влада имала задатак да примени све наведене мере, такође у релативно кратком року – до три месеца – након чега би могао да се одреди датум за одржавање избора. Подразумева се такође да се од дана формирања прелазне владе морају отворити медији са националном фреквенцијом за политички плурализам и све политичке актере.
*То су жеље опозиције, али Вучић тврди да прелазна влада долази у обзир само, како рече, преко њега мртвог? Свашта је он говорио и свашта лагао. А да ли ће бити прелазне владе или не, не зависи уопште од њега, већ од нас и наше способности да као друштво генеришемо притисак који му неће оставити никаквог избора. *Да ли уопште опозиција треба да иде на консултације око избора нове владе код Вучића. Уосталом он последњих дана позива све на дијалог? Став Новог ДСС-а је јасан – НЕ. Вучић неће смети да ризикује са некаквом новом фарсом од избора *Уколико избори, ипак, буду расписани да ли ће Нови ДСС изаћи на њих, под овим изборним и медијским условима и постоји ли могућност да Вучић међу опозицијом надје неке који ће на те изборе изаћи и тако им дати легитимитет? Саво Манојловић већ сада каже да се не сме бојкотом поклонити власт? Треба бити потпуно луд и без трунке самопоштовања па трчати трку на сто метара са заостатком од осамдесет метара у старту а управо су такви „избори“ које могу да организују СНС и Александар Вучић. Верујем да не само колеге из опозиције деле овакав став, већ и да грађани више не би прихватили лажне Вучићеве изборе. Зато они и представљају могућност само у његовој поквареној глави. Али контекст је такав и ствари су отишле толико далеко да сумњам да ће Александар Вучић смети да ризикује са некаквом новом фарсом од избора. *Који је најмањи услов које треба испунити да би се избори одржали? Да опозиција учествује у њиховом организовању што се може обезбедити искључиво формирањем прелазне владе. *Током протеклих недеља и вас је председник оптуживао да позивате на његово убиство и бацање са терасе. Колико су такве изјаве председника опасне, па и по вашу безбедност? Наравно да су опасне и бескрупулозне, али Боже мој, идемо даље. *Да ли вас је РТС након оне монтиране изјаве, коју су пустили звао, да ли вам се неко извинио, осим што су пустили целу изјаву, па ко је схватио? Може ли бити неких промена у друштву док јавни сервис наставља једнострано извештава? Мора доћи до промена независно од извештавања медија са националном фреквенцијом и зато је даље јачање притиска од највећег значаја. А након промена ће ствари морати коренито да се мењају у сектору медија, првенствено на јавном сервису јер људи који га воде своју дужност не да нису испунили, већ су се понизили и обрукали као никада до сада. Није све кренуло од студената, већ од опозиције у Новом Саду
*Како коментаришете то што су студенти успели да подигну грађане Србије, а опозицији то није пошло за руком? Чуди ме и даље тај крајње непромишљени и инфантилни приступ медија где се пореде студенти и опозиција. Мешати бабе и жабе би било мање погрешно. Студенти и опозиција су две потпуно различите равни деловања. Ова прва, студентска, је изузетно важна али је само студентска. И њима свака част и свака подршка али нико нема право да се крије иза студената. То је наравно лако, јер не ризикујете много када кажете да сте уз студенте, али такође и не решавате много, да не кажем ништа јер решења се у крајњем исходу увек налазе у равни политике. *Зар није све кренуло од студената? У крајњем случају, све и да прихватимо тезу да је све од студената кренуло – а није, већ је кренуло од опозиције у Новом Саду, и Новог ДСС-а и Покс-а и свих осталих странака – свакако се са студентима, по дефиницији ствари, не може завршити.
Маните се лакоће и линије мањег отпора. Понављам, у бој морају да уђу и просветари и други запослени у јавном сектору и целокупно друштво. А бој ће се свакако завршити у равни политике са свим оним што она носи. Али ја то не видим као проблем ако коначно обезбедимо слободно друштво, правну државу и снажну демократску културу која између осталог подразумева смењивост власти. И то је циљ ове борбе. И та борба је борба целокупног друштва. *Успева ли опозиција да на свој начин прати студентске протесте? Стварно не могу да одговорим на ваше питање, јер не посматрам ствари на тај начин. Нови ДСС ради све оно што једна политичка организација треба да ради. То раде и наши партнери из ПОКС-а. Организује своје блокаде и протесте, огољава тензију у Народној скупштини као што смо то чинили пре неки дан са седницом колегијума. Помажемо и студентима када треба. Позивамо своје чланство и симпатизере који учествују свуда у протестима. Коначно, формулишемо јасна политичка решења за излаз из кризе. *Зашто опозиционари нису баш радо виђени на протестима? А што се тиче добродошлице на протестима, свуда где сам био сам сам лепо дочекан уз не мали број похвала грађана, а неретко и самих студената. Додуше могуће је да у мом случају игра и чињеница да сам и сам доцент на Правном факултету Универзитета у Београду и да ми је напросто посао да радим са студентима и преносим им одређена знања. Део њих ме тако и лично познаје. Приде, свој посао истински волим и уживам у њему што подразумева да у себи носите и природно поштовање према студентима што они такође знају и виде. Где су судије, они би требало да буду на првој линији борбе?
*Верујете ли да ће у једном моменту морати да дође до политичке артикулације студентских протеста? Прво, ти захтеви суштински јесу захтеви целокупног друштва и понављам, кукавички је крити се само иза студената. Где су судије??? Они би требало да буду на првој линији у борби за правну државу и не знам да ли их је срамота када пуштају да се студенти боре и у њихово име и жртвују испитни рок за испитним роком. Част изузецима наравно али зато наглашавам још једном – мора да се дигне цела Србија. Што се захтева тиче, они по дефиницији ствари морају да буду политички артикулисани и о томе сам већ говорио. *Како гледате на предлоге колега из опозиције да владу експерата предложе студенти? Када је реч о предлогу да владу експерата треба да предложе студенти – ради се о таквој којештарији и бесмислици да не желим даље да коментаришем јер бих био исувише груб. Разумем ја у потпуности да нешто може бити у моди, али неко ко се озбиљно бави политиком и промишља судбину свог народа и своје државе није ту да прати моду, или да пусти да га води јавно мнење већ је ту да утиче на јавно мнење и бори се за своју визију и своја политичка опредељења. То је есенција политике. Наравно, то подразумева да морате истински имати политичку визију што је данас реткост у светским размерама а камоли на српској политичкој сцени али се без ње не може. Зато хајде да се мало сви уозбиљимо молим вас – то важи и за медије – и да не пласирамо нужно у јавни простор сваку глупост која некоме падне на памет. *Опозиција, а не медији пласирали су информацију да ће на свој начин, попут студената блокирати парламент, али се то није десило, због чега? Ми смо то радили пре неколико дана и радићемо и даље, јер се не сме дозволити СНС-у да било где ствара привид нормалности, нарочито не у институцијама. То би било крајње штетно у односу на све оно што се догађа широм Србије данас. *Шта су по вама показали ти студентски протести за које кажете да су политички у најплеменитијем смислу те речи?
Наравно да су политички у најплеменитијем смислу те речи јер се тичу правила игре у заједници, њеног унутрашњег устројства и показују бригу за општи интерес и јавно добро. И понављам, утолико свака част студентима! Са друге стране, наведени протести показују и одређени мањак храбрости код других категорија становништва које такође морају да изађу са нечим већим од пуке реченице – „подржавамо студенте“ што није далеко од оног карикатуралног „волим све што и воле млади“. Коначно, овај протест, односно његов медијски третман и поједини јавни коментари показују невероватну незрелост и непромишљеност – да не кажем нешто горе – наше јавности која сада студенте кује у звезде претварајући их у неког посебног политичког актера што је истински бесмислено, или још штетније сучељавајући их са политичким странкама. Студентима не треба наметати нешто за шта њихова плећа нису довољно јака *Због чега незрелост и непромишљеност?
Јер студенти могу бити студенти само док студирају, или док блокирају факултете. Мимо тога по дефиницији то престају бити. Другим речима, када би под неком шашавом претпоставком студенти као категорија имали јасан став о политичким питањима попут решења за косовску кризу, питања европског пута Србије, организације примарне или секундарне здравствене заштите, пореске политике или примене концепта тоталне одбране, престали би да буду студенти и постали би политички актер са свим оним што уз то иде – борба сујета и ставова, проблеми организовања, прљаве кампање, дискредитације итд. Зато ме понекад заиста зачуди количина глупости која се каткад може чути или прочитати у јавности поводом могуће улоге студената. И за сам крај, студенте тек чека да своје факултет заврше и стичу професионална и животна искуства. Зато им не намећите због сопствене слабости нешто за шта њихова плећа по дефиницији нису довољно јака. Уосталом, као што сам једном приликом био у прилици да напишем, свако добро и ваљано организовано друштво почива на јасним ауторитетима и одређеној хијерархији. Студенти нигде и никада нису били – нити могу бити – на врху те хијерархије. (Данас) |