Милојко Арсић: Републички завод за статистику ревизијом увећао БДП Србије

 Ревизије бруто домаћег производа (БДП) које је урадио Републички завод за статистику (РЗС) су неуобичајене јер су велике и све бројеке су увећане, рекао је данас професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић.

Он је, представљајући анализу главног економисте Фискалног света Данка Брчеревића за часопис Квартални монитор, рекао да Еуростат ради ревизију на сваких пет година, а да је Србија почела да је ради од 2013. године.

„Неуобичајено је да су у Србији све ревизије велике и у истом смеру. Након сваке ревизије БДП се повећава пет до седам одсто“, рекао је Арсић.

Додао је да је резултат тих ревизија од 2013. повећње БДП-а, зависно од године за 15-20 одсто, у односу на износ који је у реалном времену узиман за обрачун за плате, пензије, јавног дуга…

„Понекад смо и ми, који смо рачунали на основу података РЗС, сумњали због податка да је Србија имала највећи приход од пореза на додату вредност у Европи иако та стопа није била међу највећима“, рекао је Арсић.

Додао је да су тражили од статистике да се то провери, али да су они то категорички одбили, тврдећи да су подаци тачни.

Арсић је рекао да када се доносе одлуке на основу нетачних података да то има озбиљне последице на утврђивање економских политика.

„На основу података у реалном времену 2013. године јавни дуг је у БДП-у износио 65,4 одсто, а на основу садашњих података 55,1 одсто“, рекао је Арсић.

Према ревизији, како је рекао, номинално повећање БДП је 4,6 одсто 2019, до 8,2 одсто у 2023. години.

„Код стопа раста нису велике промене, од 2001. до 2016. углавном су смањиване, а од 2016. до 2023. углавном повећаване“, рекао је Арсић.

За последњих пет година због ревизије БДП-а јавни дуг смањен је, како је навео, за четири одсто у 2023. години.

Ревизијом је, према његовим речима, највише повећана државна потрошња, чак за 20 одсто, а како је рекао држава би морала да зна колико је потрошила.

Додата вредност сектора информисања и комуникација је у неким годинама, како је навео, повећана за 46 одсто, а учешће у БДП-у са шест на 8,3 одсто.

Арсић је рекао да би РЗС требало да објави публикацију са детаљним променама по новој и старој методологији обрачуна са објашњењима.

Навео је да је познато да су стручни капацитети у РЗС скромни и да би их требало ојачати високостручним кадровима.

На питање да ли је Електропривреда Србије на „чврстим“ ногама обзиром на досадашње пробелеме, Арсић је рекао је њен статус побољшан повећањем цена електричне енергије за 30 одсто за домаћинства за последњих годину дана.

„Што се тиче управљања ЕПС-ом тешко је споља проценити, нису транспарентни у раду. Термоелектране које производе највећи проценат електричне енергије нису се показале као поуздане, било је најављено отварање рудника, али није отворен, па се увози угаљ. Поузданост је свакоко повећало отварање блока Костолац 3, у термолектранама у Обреновцу су застарели капацитети“, рекао је Арсић.

Додао је да стабилну производњу струје може да обезбеди нуклеарна електрана и гасна, али питање је како се се мењати цена гаса.

На питање како ће утицати на Србију стагнација привреде у Немачкој и промена економске политике у САД према Кини, Арсић је рекао да би царине утицале негативно на привреду Србије.

„Криза у Немачкој индустрији је структурне природе, трајаће неколико година јер имају технолошки заостатак, суочавају се са проблемима скупих енергената, недостака радне снаге, зеленом агендом. Царински рат Европе и Кине би негативно утицало на привреду Србије. Америка је натерала Србију да одустане од сарадње са кинеском компанијом Хуавеј, поготово за 5Г мрежу. Норвешка је морала чак да демонтира мрежу“, рекао је Арсић.

Додао је да није искључено да би увођење царина Европе према Кини отежало пословање Железаре у Смедереву, али не и извоза бакра из РТБ Бора јер се углавном извози у Кину.

Питање је, како је рекао, да ли ће Америка увести царине Кини јер би то повећало инфлацију у земљи, а могла би да очекује и контрамере Европе.

(Бета)