Мило Ломпар: Резултати пописа показали да је Црна Гора дубоко подељено друштво. Поништавање српског присуства у Црној Гори изведено насиљем

 Професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар изјавио је данас да су резултати пописа становништва у Црној Гори показали да је та земља дубоко подељено друштво.

Ломпар је агенцији Бета казао да пописне резултате треба сагледати у историјској димензији, као део једног процеса.

„Околност да се 41 одсто грађана национално одређују као Црногорци показује се као израз усмерења које траје 80 година. То показује да је поништавање српског присуства у Црној Гори, као основно обележје друштвеног инжињеринга, изведено насиљем. Јер, било је засновано на темељу који је обухватао мање од половине становника. Оно је прожело све установе и администрацију црногорске државе у дугом трајању“, казао је.

Додао је да ни подаци о називу језика не мењају овај увид.

„На попису из 1909. године 95 одсто становника је казало да говори српским језиком. Данас их је 43 одсто. Иако је то више од свих других назива, српски језик и ћирилица бивају дискриминисани у Црној Гори“, оценио је професор.

На попису из 1909. године 95 одсто становника је казало да говори српским језиком. Данас их је 43 одсто. Иако је то више од свих других назива, српски језик и ћирилица бивају дискриминисани у Црној Гори

Према Ломпаровим речима, резултати пописа показују да се клатно вратило на позиције пописа из 2003. године.

Навео је да је Срба нешто више него тада, а Црногораца мало мање него тада, док се број говорника српског језика смањио.

„То показује да се у протеклих двадесет година одиграла кристализација млађих поколења на обе стране. Тако се Црна Гора открила као дубоко подељено друштво. Резултати пописа указују на структуру друштва коју оличава тридесетогодишњи режим доскорашњег црногорског председника (Мило Ђукановић). Јер, основна подела коју је он устројио, на дубоким засадима комунистичке диктатуре, почива на супротстављању Срба и Црногораца“, нагласио је Ломпар.

Он сматра да је комунистичка диктатура прожела друштво, па се из политичке поделе образовала друштвена подела.

„Тако је настао модел владања који има сродне црте с владањем у Србији. У Црној Гори подела има национални вид, док у Србији власт српског председника (Александар Вучић) ствара поделу на идеолошкој основи: ‘националисти’ против ‘грађаниста’. Труљење и парализа друштва и суштинска нестабилност власти су последице које имају два учинка: криминализацију друштва и слугерањство страним чиниоцима. Уколико би подела друштва била заснована на истинском компромису сукобљених страна, дејство оба корисника садашње ситуације, мафије и западних (америчких) чинилаца, било би слабије“, истакао је.

На питање ако нема доминантне групације грађана у Црној Гори, хоће ли две највеће националне групације наставити стазом прикривеног или отвореног сукоба или ће покушати да постигну друштвени споразум, Ломпар је казао да компромис мора бити реалан, а не прикривање сукоба.

„У овако подељеном друштву, платформа која би подразумевала наднационално као друштвено, европско, класно становиште није могућа, осим као привид. Компромис мора бити реалан, а не прикривање сукоба. Пут до друштвеног споразума је дуг, вијугав и неизвестан. Он подразумева признавање српске традиције Црне Горе, коју потврђују Морача и Ђурђеви Ступови, Цетињски манастир и Савина, Његош и Марко Миљанов, и признавање опредељења оних грађана који теже да припадају традицији одвојеној од српске, како год је они именовали“, рекао је.

Тај компромис, додао је, треба да подразумева најдуже употребљавани назив језика у Црној Гори – српски језик.

„Тако га и данас зове највећи број грађана Црне Горе“, нагласио је.

Када је реч о српској заједници, истиче професор, она ваља да има два правца кретања.

„У друштвеном смислу њој одговара борба за грађански облик друштва и европску интеграцију у подручју законитости, трговине, саобраћаја. Не треба заборавити да је до денационализације Срба у Црној Гори дошло у условима комунистичке диктатуре, чије слабљење је аутоматски довело до слободног изјашњавања људи и број Срба се повећао. У политичком смислу, неопходно је обезбедити повратак српске суверености у Црну Гору“, каже професор и наводи да су Срби изворни чиниоци црногорске државности.

„То не оспорава осећање суверености других народа у Црној Гори. У културном смислу, неопходно је створити националну интелигенцију, административно, политичко, привредно, медијско присуство. У интегралистичком смислу, српска политика треба да прати ритам српске културе, да буде полицентрична. То значи аутономију српских политичких чинилаца у Црној Гори у односу на Београд и њихово неодступно учествовање у српском културном интегрализму. За све то, неопходан је дуг и самопрегоран рад“, закључио је професор Ломпар.

Према најновијим резултатима пописа становништва, у Црној Гори се 41,1 одсто грађана изјашњава као Црногорци, а 32,9 одсто као Срби.

На претходном, који је одржан 2011, у Црној Гори је било 45 одсто Црногораца и око 29 одсто Срба.

Осим оних који се изјашњавају као Црногорци или као Срби, посљедњи попис показује да 9,45 одсто црногорског становништва чине Бошњаци, 4,97 Албанци, два одсто Руси и 1,6 одсто Муслимани.

На питање којим језиком говоре, 36,2 одсто становника је одговорило да је то црногорски док је 43,5 одсто одговорило да је то српски.

У Црној Гори живи 623.633 становника, што је за 0,6 одсто више него 2011.

(Бета)