Миланко Шеклер: Проблем епидемије короне неће решити вакцина, већ прокужавање; Ово није само респираторни, већ системски вирус, кроз пар година нико га неће помињати

Вирусолог и микробиолог из Специјалистичког ветеринарског института у Краљеву Миланко Шеклер каже да коронавирус није респираторни, већ системски вирус који се путем крви шири по целом организму, да маска није потпуна заштита али спречава да појединац који је носи удахне 95 одсто капљица вируса, и да тежина клиничке слике највише зависи од количине вируса који је особа унела у организам. Тврди и да вакцина неће решити трајно проблем, већ је много реалније да ће вирус прожети целокупну популацију и постати уобичајен.

Постоје вакцине преко 50 година и нису решиле проблем

"Ово није ништа ново, коронавирус постоји мање-више код свих врста животиња, постоје вакцине преко 50 година, и нису решиле проблем, и бојим се и да ће овде бити исто. Када вирус прокужи целу популацију онда губи смисао вакцинација", каже Шеклер, који је доктор ветеринарских наука.

Стално се појављују нови сојеви. Кад имате вакцину, сваких пет до 10 година се појави нови сој, где дотадашња вакцина више не штити

"Стално се појављују нови сојеви. Кад имате вакцину, сваких пет до 10 година се појави нови сој, где дотадашња вакцина више не штити", додаје он, говорећи о примеру кокошака, код којих вакцина против коронавируса постоји више од 60 година. "Вирус покушава да инфицира вакцинисану коку, и онда се деси нека случајна мутација и он успе у томе. То би се исто десило и код људи".

За ову врсту вируса не можете да направите једну вакцину

Можда ће вакцина да стигне, заштитиће се ризичне групе, али много је реалније да ће прожети целокупну популацију и да ће постати као обичан коронавирус који нико не зарезује

"То је природан вирус, за ову врсту вируса не можете да направите једну вакцину, и баш вас брига, као код беснила, на пример. Бићете принуђени да стално пратите шта се дешава", истиче и указује на пример грипа, где сваке године мора да се прати који тип вируса кружи у популацији и у складу са тим прави вакцина.

"Можда ће вакцина да стигне, заштитиће се ризичне групе, али много је реалније да ће прожети целокупну популацију и да ће постати као обичан коронавирус који нико не зарезује" и који је заправо обична прехлада.

"Што мање примите вируса, мања је шанса да се разболите"

Наводи да су грип и коронавирус слични по начину преношења и симптоматологији, па је прављен модел на основу грипа, и утврђено је да је неопходно да особа одједном унесе у организам између 500 и 1.000 вирусних честица да би се инфицирала. Истиче да је "цела поента – што мање примите вируса, мања је шанса да ћете да се разболите".

Ако унесете 50 честица вируса, ваш имуни систем ће се да се накостреши и највероватније одбрани

"Ако унесете 50 честица вируса, ваш имуни систем ће се да се накостреши и највероватније одбрани. Ради се о томе да ви постепено навикнуте организам и да он сам може да се избори и против већих количина вируса", указује Шеклер.

На питање колико вируса излучује особа која само дише и ћути, а колико неко ко прича, кашље или кија, он наводи да "човек који је само инфициран, неважно да ли има симптоме или не, ако само седи и дише излучује 30-50 вирусних честица на минут, што значи да ће за сат времена у околни ваздух избацити 3.000 вирусних честица".

Срећа што је осетљив на исушивање

"Али срећа у несрећи је да је овај вирус релативно осетљив на исушивање, топлоту, врло брзо губи инфективност, већ за сат времена пола од тих 3.000 вирусних честица може да инфицира пола не може", наводи Шеклер.

"Када неко прича, онда избацује 200 честица на минут, а ако пева или виче, онда се то множи са 10. Кашљањем се избаци око 100 хиљада честица вируса, а ако неко кине, причамо о милионима, и то само у једном кијању", истиче он и додаје да је зато важно да онај ко је инфициран остане у самоизолацији и да се не социјализује. 

Када се накашљете, оне крупне капљице, које по правилу имају десетине хиљада вирусних честица, најтеже су и оне падају... Када падну доле, можемо да кажемо да су добрим делом мала могућност извора заражавања

"Када се накашљете, оне крупне капљице, које по правилу имају десетине хиљада вирусних честица, најтеже су и оне падају... Када падну доле, можемо да кажемо да су добрим делом мала могућност извора заражавања, јер се брзо исуше и губи инфективност. Овај вирус спада у оне који имају липопротеински омотач, као и сви коронавируси, а то их чини врло осетљивим на исушивање, на било који дезинфицијенс, на алкохол, чак и на ракију, кисела средина исто, неко је болестан па прогута ту излучевину из носа, она дође у желудац и желудачна киселина је уништи, док са другим вирусима то није случај, они прођу и заразе црева", указује Шеклер који је сва та сазнања о коронавирусу сажео у тексту од 26 страна.

Мала вероватноћа заражавања преко чврстих површина

На питање да ли онда не можемо да се заразимо преко чврстих површина, он истиче да то није главни пут преношења и да је мала вероватноћа да се тако заразимо, јер је коронавирус капљична инфекција и преноси се аерогено. А на питање зашто нас онда саветују да стално дезинфикујемо површине, он, у шаљивом тону, наводи да нам је "тако лакше да прегурамо ситуацију".

На питање колика је вероватноћа заражавања у тржним центрима и продавницама, одговара да вероватноћа заражавања зависи од укупне количине запремине ваздуха у просторији, дакле што је већа просторија, пада вероватноћа заражавања. Још додатно пада ако је отворен прозор.

Пожељно примати мање количине вируса - тако изграђујемо имунитет

На питање колика је заиста маска заштита, он истиче да "маска не може да вас заштити да све честице вируса не прођу кроз њу, јер је он много мањи од њене текстуре, али може да вас заштити од 95 одсто капљица да их не удахнете".

Ако се носи маска, микро капи које неко избацује остаће са његове стране, ако и ви носите маску, ако је он избацио неки вирус, он ће остати са спољне стране ваше маске и за неколико сати ће се осушити

"Ако носите маску, микро капи које неко избацује остаће са његове стране, ако и ви носите маску, ако је он избацио неки вирус, он ће остати са спољне стране ваше маске и за неколико сати ће се осушити. Ако не додирујете маску, онда ћете остати заштићени... Маска вам омогућава да у дужем временском периоду примате мању количину вируса, а то уједно утиче на стварање имунитета стада", указује Шеклер и истиче да је "пожељно примати мале количине вируса, јер тако изграђујемо имунитет".

Системски вирус, па шта?

Наводи да коронавирус није респираторни, већ системски вирус.

Када уђе кроз плућа, он после путем крвотока, односно лимфе, прожме све органе, може да оштети и друге органе, али највише оштећује плућа, јер су ту рецептори преко којих он уђе најприсутнији

"По месту уласка и првим симптомима он јесте респираторни, али је он, заправо, системски вирус. Када уђе кроз плућа, он после путем крвотока, односно лимфе, прожме све органе, може да оштети и друге органе, али највише оштећује плућа, јер су ту рецептори преко којих он уђе најприсутнији", каже Шеклер и поново шаљиво додаје да не треба паничити: "Системски, па шта?"

Наводи да је овај коронавирус сличан ранијим коронавирусима, али је довољно различит да нисмо на њега отпорни, "па је потребно или да направите нову вакцину или да се сви инфицирамо и да стекнемо то искуство, па да овај вирус нормално кружи у популацији људи".

Ускоро више нико неће причати о њему

Истиче да кад се то деси више нико неће причати о њему, као што више нико не прича о свињском грипу, који је пре десетак година изазвао велику панику, а ове године је у Србији 30 одсто свих случајева био, управо, свињски грип, "а то никог није занимало, нити је то било ко објавио".

"Иста ствар ће да се деси овде, неће вас натерати нико да причате о корони на телевизији, мораћете да платите 10.000 евра да причате минут, јер то никог неће занимати", сматра Шеклер.

Видети још: Шта треба знати о коронавирусу – и како се према њему опходити (I)

Шта треба знати о коронавирусу и како се према њему опходити (II) Да ли маске штите или не штите од инфицирања коронавирусом?

(Н1)