Милан Думановић: Београд није безбедан град, јер полиција не ради свој посао

Пензионисани инспектор Управе криминалистичке полиције (УКП) МУП-а Србије Милан Думановић оценио је данас да Београд није безбедан град јер полиција не ради свој посао.

Думановић је агенцији Бета казао да се безбедност скоро увек повезује с појмом сигурност који обухвата безбрижност и извесност појединца или групе.

„Колико је онда Београд безбедан и сигуран и ко штити грађане Београда и брине о њиховој безбедности? Ствар је прилично јасна, законски, за то су задужена овлашћена службена лица Министарства унутрашњих послова, а у ужем смислу припадници Полицијске управе за град Београд, полицајци униформисаног састава из тзв ‘поретка’ и ‘саобраћаја’ као и УКП, али и припадници осталих служби и јединица МУП-а. Протеклих месеци су наслови црне хронике разних медија биле препуне наслова о убиствима, покушајима убистава, паљевинама аутомобила, претученим људима, вршњачком насиљу, уценама и небројеним делима, а све из нашег главног града“, навео је.

Према његовим речима, Београд је безбедан град за припаднике кланова који добију наногицу па побегну, „а онда се месецима скривају у Београду на води, за оне који туку студенте и навијаче који нешто узвикују протв оног кога не смеју“.

„Безбедан је за оне који пале аутомобиле, ресторане, цвећаре и аутосервисе, као и за све оне који граде без дозволе, али заштићени и сигурни јер перу новац из ко зна кавог криминалног деловања. Безбедан је и за многобројне дилере јер је цена њихове робе стабилна, а купаца је све више, више је него сигуран за оне који бораве у ‘Ћациленду’, а нарочито за припаднике Странке“, истакао је Думановић.

Додао је да је Београд небезбедан град за све обичне грађане.

„А и шта би требало да очекујемо? Да нас штите они којима командује неко ко је до јуче био конобар па је умислио да је полицајац. Конобар постаде потпуковник МУП-а који је мало пребио човека због сукоба из претходног посла, а бранио га је нико други до председник (Александар Вучић). Има и пуковника, додуше с већим стажом, али у продаји аутомобила. Ипак пет година стажа у МУП-у довољно за пуковничке еполете, али и за хвалоспеве председника, опет. Прича се да је претио силовањем, видећемо на неком процесу за три месеца или три године. Тужно је и жалосно што је оваквих у МУП-у и превише“, рекао је.

На питање колико је полиција самостална у свом послу, Думановић је казао да је већина професионалаца понижена и потлачена.

„Зашто ћуте, зашто не знају за кога треба да раде и не треба него морају, закон и Устав их на то обавезују. За разлику од полићација, ови полицајци су између Сциле и Харибде, између грађана који их све гледају једним очима и између својих шефова који су постали комесари и политичари. Полицајци више нису самостални у раду, на сцени је тужилачка истрага, а тужиоца има свакаквих, некима је до правде, а некима је до тога да утврде ко то тамо пише и вређа прворођеног. Никада нисам имао сумње да у полицији раде најхуманији људи, али су потлачени и понижени. Многи од њих, не могу и не знају како да „пливају“ али не знају ни да одговоре на јасно питање – зашто ћутите?“, нагласио је.

Думановић сматра да је у полицији на снази кадровска политика лојалних, а не способних.

„Почело је суспендовањем правне државе у Херцеговачкој улици, где до данас та иста полиција није утврдила ко су ‘комплетни идиоти’ који руше неке објекте у пола ноћи. После толико година и таквог кадрирања није ни чудо да се појавио податак да је за обуку 850 радних места полицајаца укупно пријављено свега 200 кандидата. Поражавајући податак говори да млади не желе да буду полицајци у главном граду за плату која је испод просека, док шефови имају и двоструко веће, али и вероватније не желе јер неће да раде посао кога ће да се стиде и да им шефују они с приватних факултета, доведени без обуке, с озбиљним недостатком знања и морала“, закључио је Думановић.

У последња два месеца у Београду је извршено више кривичних дела напада на имовину и грађане, а да полиција није решила ниједан случај.

На Новом Београду је Молотовљевим коктелом запаљен аутомобил у власништву рођеног брата смењеног команданта Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) Спасоја Вулевића.

У Пожешкој улици на Бановом брду је на сличан начин запаљен ресторан „Фамилија“.

На Видиковцу је подметнута бомба у аутосервис „ЂиР“ и остављен потпис „УQК“.

На Коњарнику је два пута подметнут пожар у цвећари „Имела“.

На фудбалској утакмици Србија-Енглеска група црнокошуљаша је тукла родитеље с малом децом.

У насељу Браћа Јерковић је из аутомобила у покрету пуцано на стамбену зграду.

Полиција није решила ниједно кривично дело.

(Данас)