Milan Ćulibrk: EPS danas proizvodi manje struje nego kad su po njemu padale grafitne bombe 1999. Dakle, SNS je naneo više štete EPS-u od NATO-a

U svetlu mnogih poskupljenja, i hrane i struje, raširene korupcije i malih primanja, kao i najavljenih sankcija NIS-u, novinar Radara Milan Ćulibrk nije optimista i kaže da u poslednjih 20 godina, ne računajući svetsku ekonomsku krizu 2009. i pandemiju koronavirusa 2020. godine, ove godine će svet imati najsporiji privredni rast za dve decenije, a Srbija će imati niži od svetskog proseka.

"Mi ćemo u godini u kojoj svetska privreda u poslednje dve decenije najsporije raste, rasti sporije od proseka. Ja mislim da ništa, nijedan drugi parametar, pokazatelj da nemamo u vidu, to je sasvim dovoljno da nam kaže da smo u velikom problemu i da nas čekaju prilično velike nevolje", ocenjuje Ćulibrk.

Što se tiče poskupljenja struje, on navodi da 25 godina od 5. oktobra i 26 godina od NATO bombardovanja, EPS proizvodi manje struje nego kad su po njemu padale grafitne bombe. Kaže da se iz toga zaključuje da je SNS naneo više štete EPS-u od NATO.

"Mi smo imali kratak period oporavka EPS za vreme Miroslava Tomaševića, koji je za relativno kratko vreme, za pet-šest meseci uspeo da stabilizuje EPS, nakon svih onih havarija koje su se desile dok je na njegovom čelu bio vlasnik pečenjare Milorad Grčić. To nas je koštalo između milijardu i po i dve milijarde evra po procenama Fiskalnog saveta, jer smo za toliko više morali da uvezemo struju, koja je u tom trenutku bila enormno skupa. Znači, ovde se svi računi ispostavljaju građanima. Ovde ne postoji ničija odgovornost za nešto što se loše uradi, nego se računi uvek ispostavljaju građanima", ističe on.

Kaže da će cene struje uticati na rast svih ostalih cena.

Takođe, problem je, kako navodi, i to što nas naši zvaničnici uveravaju da im poverujemo nešto na reč.

"Kada smo pisali da je struja u Srbiji skuplja nego u mnogim drugim zemljama bila i pre poskupljenja, oni su nam tvrdili da je cena kilovat-časa u Srbiji prosečno oko četiri evro centa. Neka svako od građana uzme račun i vidi koliko košta 300 ili 400 kilovata kad potroši. Njihovi računi za struju su četiri, pet, šest hiljada dinara. Kakvih crnih četiri evro centa. To je cena između 12 i 15, u nekim slučajevima i 17 evro centa, što je mnogo skuplje nego u većini razvijenih, najbogatijih zemalja u Evropi", ukazuje.

Dodaje i da je problem što se nama ta cena razlaže na neto cenu, pa akcizu, porez, takse.

"Mi kad kupujemo u prodavnici kilogram jabuka, ne pitamo koliko ide voćaru, koliko trgovcu, prevozniku... Ne, nego platim cenu na kasi koliko košta kilogram", kaže Ćulibrk.

Imajući u vidu da EPS ne proizvodi dovoljno struje, i da je hladno vreme počelo ranije nego uobičajeno, prema njegovim rečima, izvesno je da ćemo uvoziti struju, neki će početi da se greju na nju, tako da im računi mogu biti uvećani i za 30 odsto.

Takođe, ako 8. oktobra budu uvedene sankcije NIS-u, poručuje da će svi biti u problemu, i građani i država.

"I to u prilično velikom problemu, jer 10 posto prihoda budžeta Srbije uplaćuje NIS na osnovu akciza i poreza na dodatu vrednost. Ako tog goriva više ne bude, ako rafinerija ne bude mogla da radi kad potroši zalihe, mi ćemo morati uzeti gotovo gorivo, uvozićemo ga iz Mađarske, iz Slovenije, iz Austrije, iz Bugarske, iz Rumunije, ali više neće imati država toliku zaradu na gorivu kao što je imala, pa će se smanjiti prihodi u budžet. Ono što mene dodatno brine jeste da, zaključno sa septembrom, prihodi u budžet su mnogo manji nego što su bili originalno planirani", navodi.

Hoćemo li opet imati flaše s gorivom na ulicama?

Na pitanje kako će se odraziti nestašica goriva i da li ćemo kao devedesetih opet imati benzin u flašama po ulicama, kaže da toga neće biti, gorivo će moći da se kupuje na pumpama, ako se sankcije uvedu, neće moći na NIS pumpama da se plaća platnim karticama stranih banaka, ali na ostalima će moći.

Logistički problem je, kako dodaje, i to što pruga do Subotice još nije otvorena - "kako mislite da se uvozi nafta?"

Upitan na koji način se može rešiti problem sa NIS, smatra da bi najbolje bilo da Rusi deo od svojih 56 posto udela u NIS prodaju Amerikancima.

Kaže i da NIS u prihodima Gasproma učestvuje sa manje od jedan odsto, "i oni su spremni da drže tu imovinu kao neku kartu koju će da iskoriste u toj geopolitičkoj igri kad im zatreba".

"Oni mogu da se pozdrave sa profitom koji ostvaruju u Srbiji. To je njima najmanji problem. To je mnogo veći problem za nas, zato što je to jedna jedina rafinerija koju imamo. Zato što njihove pumpe zauzimaju 70 odsto tržišta naftnih derivata u Srbiji. Tako da je to mnogo veći problem za nas nego za Rusiju", zaključuje Ćulibrk.

(N1)