Михаило Меденица: Срам те било, Горане Весићу, али шта ти о срамоти знаш…

Оно нешто звано Горан Весић, примат на привременом раду као доМали у блату „Београда на води“, упутио је пензионере, током обиласка једне од старачких енклава у насушну истину: „Јасно вам је да кад видите Вучића са светским државницима да је то позив туристима да посете Србију, а то доноси новац!“

Наравно, поштовани пензионери, ваљда вам је једнако јасно да кад видите Весића то значи најмање четири године несреће, а то такође доноси новац али не вама, тако да није згорег проверити новчанике кад год се овај морални хаику нађе у вашој близини!

Но, шалу на страну, илити, шалу настрану- пензионери би послеових речи ваљда требало да одахну јер је иначе познато да њихова примања зависе од количине туриста који посете Београд и Србију, односно, броја сусрета Александра Вучића са страним државницима?

Речју, немојте се изненадити кад отворите фрижидер а у њему чуче двојица туриста, али их такође немојте ни јести већ их у најближој пошти или банци замените за кеш, позивајући се на речи градског шефа сале…

Да није смешно, а није, било би тужно и срамотно, а јесте, јер власти изгледа није довољно што су учинили да старост постане „заслужена“ казна, већ старини ваља објаснити да су будале, ролне тоалет папира којима Весић и слични несој бришу гу.ице једни другима!

Да имаш образа питао бих те имаш ли и стида да овако шта изјавиш, барабо, јер је управо град којим ти „менаџеришеш“- престоница испружених дланова, контејнера из којих вире дрхтаве кошчате ноге, паркова и хаустора у којима старост одгнута у подране капуте дрема вапећи да се не пробуди, да смрт буде самилоснија од вас и не заборави на њих…

Србија је, бандо, држава бесциљне младости и безнадежне старости, а између та два јада смо ми, родитељи те младости и деца такве старости, ми који лажемо децу како деда толико има мало јер му више и не треба, а деду како му унуци ништа немају јер ништа и не желе!

Скромни деда, скромна деца, скроман народ, само ви, фукаро, нескромно и поносито бездушни, заборављајући да је гладан човек сит свега и да празан стомак не значи и празна глава којом се можете играти ваше ђавоље партије одбојке…

Срећна ти владавина, Весићу, вилајетом у којем децу лечимо смс порукама а старост хранимо бугарским туристима и јелком од 83.000 евра под коју Вучић прима стране државнике како би, ваљда, пензионери знали када је време да изађу из контејнера и отрче у апотеке и продвнице по шаку лекова и векну хлеба јер им је легло „повећање“ у туристима…

Човече, прошетај градом, прошпартај Србијом и погледај те усахле погледе, те погнуте главе, тај страх да ће ипак осванути нови дан и они у њему…

Свако ти добро желим, Горане Весићу, поштапалицо еволуције, заиста!

Свако добро и дубоку старост коју сте учинили дубоким зденцем…

Није ово клетва, верујући сам човек и не кунем, већ само желим да на својој кожи осетите како је јасно да Вучићеви сусрети са страним државницима значе већи број туриста, а то значи и више новца…

Да видите како бака рида када је у продавници ухвате да „краде“ паштету, јер ваљда осиона није имала стрпљења и снаге да од глади провери чуче ли у фрижидеру неколицина туриста?

Да се осетите као говно кад платите ту паштету и напуните јој кесу још које чиме не осећајући се ни мало срећно, јер сузе деце и старости се не сливају низ образе већ куљају ко бујица низ душу…

Рекао бих ти срам те било, човече, ал шта ти знаш о срамоти и човечности, доМали из муља „Београда на води“ и Србије на хлебу и води!

(Михаило Меденица)