Mihailo Medenica: Sram te bilo, Gorane Vesiću, ali šta ti o sramoti znaš…

Ono nešto zvano Goran Vesić, primat na privremenom radu kao doMali u blatu „Beograda na vodi“, uputio je penzionere, tokom obilaska jedne od staračkih enklava u nasušnu istinu: „Jasno vam je da kad vidite Vučića sa svetskim državnicima da je to poziv turistima da posete Srbiju, a to donosi novac!“

Naravno, poštovani penzioneri, valjda vam je jednako jasno da kad vidite Vesića to znači najmanje četiri godine nesreće, a to takođe donosi novac ali ne vama, tako da nije zgoreg proveriti novčanike kad god se ovaj moralni haiku nađe u vašoj blizini!

No, šalu na stranu, iliti, šalu nastranu- penzioneri bi posleovih reči valjda trebalo da odahnu jer je inače poznato da njihova primanja zavise od količine turista koji posete Beograd i Srbiju, odnosno, broja susreta Aleksandra Vučića sa stranim državnicima?

Rečju, nemojte se iznenaditi kad otvorite frižider a u njemu čuče dvojica turista, ali ih takođe nemojte ni jesti već ih u najbližoj pošti ili banci zamenite za keš, pozivajući se na reči gradskog šefa sale…

Da nije smešno, a nije, bilo bi tužno i sramotno, a jeste, jer vlasti izgleda nije dovoljno što su učinili da starost postane „zaslužena“ kazna, već starini valja objasniti da su budale, rolne toalet papira kojima Vesić i slični nesoj brišu gu.ice jedni drugima!

Da imaš obraza pitao bih te imaš li i stida da ovako šta izjaviš, barabo, jer je upravo grad kojim ti „menadžerišeš“- prestonica ispruženih dlanova, kontejnera iz kojih vire drhtave koščate noge, parkova i haustora u kojima starost odgnuta u podrane kapute drema vapeći da se ne probudi, da smrt bude samilosnija od vas i ne zaboravi na njih…

Srbija je, bando, država besciljne mladosti i beznadežne starosti, a između ta dva jada smo mi, roditelji te mladosti i deca takve starosti, mi koji lažemo decu kako deda toliko ima malo jer mu više i ne treba, a dedu kako mu unuci ništa nemaju jer ništa i ne žele!

Skromni deda, skromna deca, skroman narod, samo vi, fukaro, neskromno i ponosito bezdušni, zaboravljajući da je gladan čovek sit svega i da prazan stomak ne znači i prazna glava kojom se možete igrati vaše đavolje partije odbojke…

Srećna ti vladavina, Vesiću, vilajetom u kojem decu lečimo sms porukama a starost hranimo bugarskim turistima i jelkom od 83.000 evra pod koju Vučić prima strane državnike kako bi, valjda, penzioneri znali kada je vreme da izađu iz kontejnera i otrče u apoteke i prodvnice po šaku lekova i veknu hleba jer im je leglo „povećanje“ u turistima…

Čoveče, prošetaj gradom, prošpartaj Srbijom i pogledaj te usahle poglede, te pognute glave, taj strah da će ipak osvanuti novi dan i oni u njemu…

Svako ti dobro želim, Gorane Vesiću, poštapalico evolucije, zaista!

Svako dobro i duboku starost koju ste učinili dubokim zdencem…

Nije ovo kletva, verujući sam čovek i ne kunem, već samo želim da na svojoj koži osetite kako je jasno da Vučićevi susreti sa stranim državnicima znače veći broj turista, a to znači i više novca…

Da vidite kako baka rida kada je u prodavnici uhvate da „krade“ paštetu, jer valjda osiona nije imala strpljenja i snage da od gladi proveri čuče li u frižideru nekolicina turista?

Da se osetite kao govno kad platite tu paštetu i napunite joj kesu još koje čime ne osećajući se ni malo srećno, jer suze dece i starosti se ne slivaju niz obraze već kuljaju ko bujica niz dušu…

Rekao bih ti sram te bilo, čoveče, al šta ti znaš o sramoti i čovečnosti, doMali iz mulja „Beograda na vodi“ i Srbije na hlebu i vodi!

(Mihailo Medenica)