| Хроника | |||
Михаило Меденица: Ја ћу остати Србин, извини! |
|
|
|
| среда, 08. април 2026. | |
|
Нити је ко мој то знао. Хвала ти, ја то не могу, ја сам захвалан Богу Узалуд ме учиш да мрзим- престар сам ја за то, Не умем ја то- под овом су шајкачом анђели зимовали, А, моја је горела… Узалуд ме учиш да мрзим- где то да ми стане у душу крцату Па, ја и те муке волим, србујем своје јаде и радости, како да мрзи човек којем су расуте кости…
Који је млео камен у брашно да те угости, сабирао откосе да ти постељи, јуришао твоје битке… Узалуд ме учиш да мрзим- нисам ти ја налик, извини, ја ћу Сувише ја волим да бих умео ишта друго- како да мрзи дете са њиве што му је плуг од распећа… Како да мрзи, шта ће му рећи она свећа? Она што догорева за оца, матер, сестре и браћу. Како да мрзи дете за којим се вуче очев капут и ђедови бркови. Залуду ме учиш да мрзим- мени је мајка набрала шумских јагода и мртва заветовала да их с тобом поделим. С крвником, да се засладиш, шта ти осим мржње имаш..? Ја бескрај те шуме у којој си ми побио све- па опет за мене листа и пева, не плашим је се, тебе прогони… За вечност сам старији од тебе, за песму њиве и коло када се гиздаве шљиве ухвате у њега.
За добро сам те прерасто две главе и за здравицу претеко три корака. У твоје здравље, ја ћу да србујем моје муке и радости. Узалуд ме учиш да мрзим- нисам ти ја налик, извини, ја ћу Не брини куда ћу- имам ја бескрај и времена што сте ми отимали. Одох да опанке потерам на испашу и поберем јелеке, Не умем да мрзим, извини, Србин сам, ходочасник вечити, (Искра) |