Михаило Меденица: Хапси и не пуштај, Мило, наздравље ти било!

 Вала, да има иоле образа још би се та Бранка Милић захваљивала теби, стрика Мило, уместо што „аветна“ штрајкује глађу у притвору, ја да ти кажем!

Њој си, ето, дао прст а они би, незахвалница мучена, целу шаку, ко да их имаш вишка па не знаш куд би пре с њима без да их пружаш сваком „пашчету“ које храниш, а оно те уједе?!

Зна се, вала, за шта су стрика Милу потребне шаке: да пригрли, приграби, захвати, омеђи колко може (а може, машала), док прст не жали- радо га пружа сваком ко иште и не иште…онај понајвећи, средњи, за који се лако ухвати…

Е, тај и такав несој од те Бранке се сад излежава тобож штрајкујући глађу, а гарантовано се мало подгојила за годину дана Миловог „ол- инклузива“, па би чисто да дотера линију, ал ваља дијету представити као вид политичке борбе, да је не зезају другарице кад изађе!

Кад изађе, јесте, мада не бих ја то брзо на слободу, стрико, јер ако је већпритворена под тако тешком оптужбом за припремање оног државног удара, не би се та мени скоро неба нагледала!

Но, ти ниси ја и у томе јесте твоја највећа слабост коју, видиш, користе и злоупотребљавају!

Душеван си и правичан човек, нико код тебе не робија тек зато што је рекао нешто против тебе, ил што ти је опозиција, рецимо, већ зато што није учинио ништа, али и то ништа је довољно за најмање годину дана притвора, јер да ваља чему и да је какав човек та жена- учинила би нешто!

Мислим, јесте она „учинила“! Припремала је државни удар, мада постоје докази само за то да је припремала ручак, али зна се добро ко у Црној Гори има данас за ручак- страни плаћеници, домаћи издајници, Срби и непослушни Црногорци, углавном!

Монтенегрини немају, али се не жале и не припремају државне ударе, јер цене и тај прст што им дајеш, куну се у њега, целивају га ко мошти, свију се око њега кад потера глад, па им лакше…

А, ова бесрамница је, докази непобитно веле, ем Српкиња, ем је ухваћена са шналом за косу од 15 сантиметара, а сви добро знамо да тол’ке шнале у рукама професионалца нису тек за фризуру, већ оружје!

Кад већ није нађено никакво ваља и шнала као доказ, а коме је до спрдње са њом тај се на шналу убо није и не зна шта су ране јуначке!

Хвала Богу не знаш и ти, добри мој и помало поштени стрика Мило, фала му што те је сачувао од те пошасти, јер замисли шта би био да је државни удар заиста успео?!

Замисли да су непостојећи терористи без икаквог оружја успели у намери да ти преотму Монтенегро (Црну Гору не поседујеш); да те, далеко било, свргну с власти иако си је унуцима обећао за пунолетство; да, куку мени, више не господариш државом ко добри Самарићанин (пуни ти самари, вала, машала и за то) како иначе чиниш већ, ево, чини се читав век а не тек 30 година?!

Срећа, Богу хвала, па државни удар не може проћ’ тамо где нема државе већ Ђукановић- нахије у којој на срећу не владају закони већ обичајно право да немаш обичај сјахат’ с власти ни када кљуне ко кљусе!

Само оседлаш следећег и ђиха, каубоју мој усамљени у сутон свега што мсили својом а не твојом главом!

Срећа па си на време прозрео ту фалангу која је голорука а наоружана до зуба (ништа ниси учинио ако им их ниси избио до сада, ујешће то опет) кренула у смирај оног дана да удари на нешто за шта су наивно мислили да је држава а не приватни посед, а зна се како пролази свако ко загази на туђе..?

Па, ниси ти Монтенегро деценијама сређивао по свом укусу и мери да би сад свака „фукара“ могла да бане на праг и каже: „Мило- доста је било!“

Чега доста, аман?!

Власти Мила Ђукановића?!

Па, човек не влада већ поседује! Не руководи већ располаже! Није политичар већ газда и домаћин човек, а на домаћиново се не улази без најаве ил позива!

Наравно, није стрика Мило аблек па да позива тамо неке елементе да му изводе државне ударе, кад је с државом давно раскрстио!

Па, знате ли, аматери, колико је година пре вас он ударио државу посред чела, ено јој још звони у глави…

Касните, боранијо, касните! Ударајте негде где је шта остало од државе, у етно-село „Мило и чобанија“- не дирајте!

Срећа и то па ни Србија није насела на провокацију, па чини све да не учини ништа за своје држављане, иако је Уставни суд Милоленда пресудио да је притвор Бранки Милић неуставан, ал шта је суд до зграда само, док је једина званична судска институција- Мило Ђукановић!

Само ти хапси и не пуштај то на сунце, стрико, покушаће они и на њега да ударе, а зна се ко је једино сунце нашег неба!

Стрика Мило, разуме се, сијао нам довека, и малени му сателит Алек- види их како се весело окрећу око своје осе, ко помахнитали карусел…

(Два у један)