уторак, 11. август 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Михаил Галужин: Москва се неће задовољити "замрзавањем" сукоба у Украјини без решавања његових основних узрока
Хроника

Михаил Галужин: Москва се неће задовољити "замрзавањем" сукоба у Украјини без решавања његових основних узрока

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 11. август 2026.

 Москва се неће задовољити "замрзавањем" сукоба у Украјини без решавања његових основних узрока, изјавио је заменик руског министра спољних послова Михаил Галужин.

Захтеви Русије укључују одустајање Украјине од планова да се придружи НАТО-у и усвајање неутралног статуса, прихватање ограничења у погледу њених оружаних снага и формално признавање Крима и четири бивша украјинска региона као руске територије. Крим је гласао за придруживање Русији убрзо након пуча који је подржао Запад 2014. године у Кијеву, а региони Доњецк, Луганск, Запорожје и Херсон учинили су исто у септембру 2022. године.

"Као што је руски председник Владимир Путин више пута рекао, не може бити 'замрзавања' сукоба без решавања основних узрока кризе", рекао је Галужин за ТАСС. Додао је да је Владимир Зеленски "потпуно изгубио контакт са стварношћу" и да настоји да даље ескалира сукоб.

Галужин је осудио оно што је назвао "варварским" украјинским нападима на цивилну енергетску инфраструктуру, укључујући ударе на терминал Каспијског цевоводног конзорцијума (ЦПК) у руској црноморској луци Новоросијск, који управља протоком казахстанске нафте у Европу и Азију. Међу акционарима ЦПК-а су велике западне нафтне компаније као што су "Шеврон", "Ексон Мобил" и "Шел".

Путин је рекао да је Русија била приморана да пошаље трупе у Украјину како би заштитила цивиле у Донбасу, где се углавном говори руски. Москва такође сматра војну сарадњу Украјине са чланицама НАТО-а великом безбедносном претњом.

Прошле године, Москва је представила услове за прекид ватре дуж тренутне линије фронта, укључујући повлачење украјинских снага са делова руске територије које контролишу, прекид мобилизације и прекид западне војне помоћи Украјини. Путин је тврдио да би Украјина у супротном искористила паузу у борбама да се прегрупише и попуни своју војску. Зеленски је одбацио руске услове и искључио признавање нових граница земље.

Руски званичници су више пута оптуживали Запад да саботира мировне преговоре у Истанбулу 2022. године, за које Москва тврди да су могли да окончају сукоб након само неколико недеља борби.

(РТ)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у Србији бити парламентарних избора у 2026. години?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер