Mihael Martens: Ovakvu političku energiju dugo nisam video, ali ne verujem u novi Peti oktobar

 Nemački pisac i novinar Mihael Martens kaže da trenutno u Srbiji postoji politička energija koju dugo nije video, ali da ne veruje da protesti mogu odvesti do nekog novog Petog oktobra ili Devetog marta.

„Razmišljam o dva scenarija. Prvi bi bio novi Peti oktobar, dakle zbacivanje, odnosno rušenje vlasti masovnim demonstracijama, ali da budem iskren mislim da to nije puno verovatno, jer Milošević 2000. godine nije imao nikakvu podršku, a Vučić i dalje uživa neku podršku. Ne treba pogrešiti i pomisliti da on uživa podršku samo kada dovede svoje pristalice u Jagodinu autobusima i da im da sendviče. Mislim da postoji nekakva iskrena podrška. E sad, da li je to 25 odsto, 30, 40, ja ne znam, ali postoji iskrena podrška, tako da u ovom trenutku ne vidim verovatnoću nekakvog novog Petog oktobra ili Devetog marta 1991“, ocenio je Martens u Novom danu na TV N1.

Ističe da je „pitanje kako će ta politička energija koja danas preovlađuje u Srbiji, kako će se to pretočiti u stvarnu političku opciju, recimo u političku stranku“.

„I jednostavno, tu nisam optimista, odnosno na oprezu sam, jer demonstracije sa velikim brojem ljudi su jedna stvar, ali to pretočiti u političke kanale, to je potpuno druga stvar. Setite se Otpora. Otpor je 2000. bio vrlo inovativan, vrlo važan za rušenje Miloševića, možda ne najvažniji faktor, ali je bio važan. A onda, 2003. kad je Otpor postao politička stranka, dobili su 1,6 posto glasova. Ne kažem da ne postoji nikakva šansa, ali mislim da je pred nama dug put“, smatra on.

Upitan da li izbore vidi kao neku vrstu političke artikulacije svega što se trenutno dešava, on ukazuje na veliki problem u vezi sa izbornim uslovima, što se pokazalo na poslednjim izborima u decembru 2023, kada su, prema njegovim rečima, manipulacije i malverzacije bile ogromne.

„Opet, ja vidim dva scenarija. Prvi je nekakav romantičan scenario rušenja vlade velikim devastacijama. Ja u to ne verujem. Iako, naravno, nisam nikakav prorok, možda se stvarno i desi. Drugi scenario su izbori. Naravno, postoji problem što uslovi nisu ravnopravni za izbore, ali pogledajte opet šta se desilo u Makedoniji, odnosno u Severnoj Makedoniji. Deset godina Nikola Gruevski je bio na vlasti i on je kontrolisao zemlju, njegov nekakav rođak je bio na čelu tajne službe, kontrolisao je medije, sve državne institucije i tako dalje. Onda su napravili tehničku vladu samo dan pre izbora, koja je, inače, i danas na vlasti u Makedoniji. Pred izbore, izabrana vlada se povlači, imate tehničku vladu koja ima samo jedan zadatak, a to je da organizuje izbore. Možda je to nekakav izlaz za Srbiju, ali, naravno, ljudi na vlasti najverovatnije to neće prihvatiti, jer smatraju da je to za njih opasno“, kaže Martens.

A na pitanje koji je uticaj međunarodnog faktora na ono što se dešava u Srbiji, on kaže da za one koji prate Srbiju, „a nema ih puno, vlada je ta koja pravi greške, a ne narod koji uživa svoja demokratska prava da izađe na demonstracije“.

Osvrnuo se i na izjavu ministra spoljnih poslova Srbije o tome da izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Piclu ugrožava i podriva kredibilitet Srbije.

„Ja bih rekao da nije on. Nisu krivi ljudi koji ukazuju na nešto što nije u redu, već ljudi koji čine loše stvari su ti koji podrivaju kredibilitet. Što se tiče međunarodnog faktora, velika je razlika danas i 2000. godine, jer mnogi ljudi prave to poređenje. Milošević nije uživao nikakvu podršku međunarodne zajednice 2000. godine, čak i Rusija ga nije podržavala. A Vučić uživa veliku podršku od strane Viktora Orbana, delom ga podržava Rusija, nažalost delom ga podržava i nemačka vlada zbog ovog litijuma, uživa podršku Evropske unije, tako da nije izolovan kao što je Milošević bio 2000. godine. Što se tiče Nemačke, jer me često pitaju šta Nemci misle o dešavanjima u Srbiji, u ovom trenutku Nemačka je potpuno koncentrisana sama na sebe zbog izbora koji slede“, ukazuje on i dodaje da „Nemačka ne vodi puno računa o dešavanjima u Srbiji, osim nekih analitičara i ljudi poput mene koji prate dešavanja u Srbiji“.

Smatra i da Vučić po svaku cenu treba da izbegne političko nasilje prema demonstrantima, jer „tog trenutka kada izađu snimci krvoprolića i policijskog nasilja, Vučić gubi kredibilitet jer zapadni političari bi onda bili pod pritiskom sopstvenih birača koji bi rekli šta se dešava u Srbiji i policija prebija demonstrante ili pucaju na njih“.

„U tom trenutku odmah momentalno se stvari okreću što se tiče međunarodne zajednice. Međutim, u ovom trenutku ako Vučić nastoji da sve bude bez nasilja, bojim se da međunarodni faktor neće igrati neku veću ulogu. Srbi moraju sami time da se bave i moraju sami da odluče kojim putem će krenuti“, navodi on.

A na to da li mu je logično što studenti nemaju veću podršku iz EU, on kaže da se postavlja pitanje šta je EU.

„Evropska unija se sastoji od svojih država članica, a kao što znate, neke države članice, posebno Slovačka i Mađarska, u velikoj meri podržavaju ljude na vlasti u Beogradu, a imate druge države članice koje imaju kritički pogled, ali nažalost, u ovom trenutku njih jednostavno dovoljno nije briga za Srbiju. Srbija nije nigde u Evropi među prvih deset tema na vestima, što se tiče Evropske unije. Nemojte da me pitate, toliko puta sam bio razočaran Evropskom unijom i njihovim nepoštovanjem standarda i principa. Ako bih krenuo o njima da pričam, morali biste da me slušate sat vremena, mislim da nije toliko zanimljivo. Razočaran sam jednostavno“, poručuje.

Upitan da li će Vučić imati podršku međunarodne zajednice sve dok bude ispunjavao njihove zahteve po pitanju Kosova ili litijuma, on misli da što se tiče Kosova, on ne ispunjava očekivanja.

„Kosovski proces je blokiran, to nije samo Vučićeva greška, jer način na koji je taj proces organizovan ne isplati se ni Kurtiju, ni Vučiću da naprave nekakav kompromis, jer nema nikakve nagrade. Članstvo u EU nije izgledno, čak i ako bi Vučić sprovodio reforme, čak i ako bi došla demokratska vlast, članstvo u EU jednostavno nije aktuelno. I to je pitanje motivacije. Jako je teško političarima da prave kompromise, ako ne postoji nikakav podsticaj. Što se tiče litijuma, nadam se da je danas veći realizam. Mislim da je litijum praktično gotova priča, jer ima toliko narodnog otpora i resentimana protiv toga i ne verujem da će se to desiti“, smatra Martens.

(N1)