Михаел Мартенс: Овакву политичку енергију дуго нисам видео, али не верујем у нови Пети октобар

 Немачки писац и новинар Михаел Мартенс каже да тренутно у Србији постоји политичка енергија коју дуго није видео, али да не верује да протести могу одвести до неког новог Петог октобра или Деветог марта.

„Размишљам о два сценарија. Први би био нови Пети октобар, дакле збацивање, односно рушење власти масовним демонстрацијама, али да будем искрен мислим да то није пуно вероватно, јер Милошевић 2000. године није имао никакву подршку, а Вучић и даље ужива неку подршку. Не треба погрешити и помислити да он ужива подршку само када доведе своје присталице у Јагодину аутобусима и да им да сендвиче. Мислим да постоји некаква искрена подршка. Е сад, да ли је то 25 одсто, 30, 40, ја не знам, али постоји искрена подршка, тако да у овом тренутку не видим вероватноћу некаквог новог Петог октобра или Деветог марта 1991“, оценио је Мартенс у Новом дану на ТВ Н1.

Истиче да је „питање како ће та политичка енергија која данас преовлађује у Србији, како ће се то преточити у стварну политичку опцију, рецимо у политичку странку“.

„И једноставно, ту нисам оптимиста, односно на опрезу сам, јер демонстрације са великим бројем људи су једна ствар, али то преточити у политичке канале, то је потпуно друга ствар. Сетите се Отпора. Отпор је 2000. био врло иновативан, врло важан за рушење Милошевића, можда не најважнији фактор, али је био важан. А онда, 2003. кад је Отпор постао политичка странка, добили су 1,6 посто гласова. Не кажем да не постоји никаква шанса, али мислим да је пред нама дуг пут“, сматра он.

Упитан да ли изборе види као неку врсту политичке артикулације свега што се тренутно дешава, он указује на велики проблем у вези са изборним условима, што се показало на последњим изборима у децембру 2023, када су, према његовим речима, манипулације и малверзације биле огромне.

„Опет, ја видим два сценарија. Први је некакав романтичан сценарио рушења владе великим девастацијама. Ја у то не верујем. Иако, наравно, нисам никакав пророк, можда се стварно и деси. Други сценарио су избори. Наравно, постоји проблем што услови нису равноправни за изборе, али погледајте опет шта се десило у Македонији, односно у Северној Македонији. Десет година Никола Груевски је био на власти и он је контролисао земљу, његов некакав рођак је био на челу тајне службе, контролисао је медије, све државне институције и тако даље. Онда су направили техничку владу само дан пре избора, која је, иначе, и данас на власти у Македонији. Пред изборе, изабрана влада се повлачи, имате техничку владу која има само један задатак, а то је да организује изборе. Можда је то некакав излаз за Србију, али, наравно, људи на власти највероватније то неће прихватити, јер сматрају да је то за њих опасно“, каже Мартенс.

А на питање који је утицај међународног фактора на оно што се дешава у Србији, он каже да за оне који прате Србију, „а нема их пуно, влада је та која прави грешке, а не народ који ужива своја демократска права да изађе на демонстрације“.

Осврнуо се и на изјаву министра спољних послова Србије о томе да известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицлу угрожава и подрива кредибилитет Србије.

„Ја бих рекао да није он. Нису криви људи који указују на нешто што није у реду, већ људи који чине лоше ствари су ти који подривају кредибилитет. Што се тиче међународног фактора, велика је разлика данас и 2000. године, јер многи људи праве то поређење. Милошевић није уживао никакву подршку међународне заједнице 2000. године, чак и Русија га није подржавала. А Вучић ужива велику подршку од стране Виктора Орбана, делом га подржава Русија, нажалост делом га подржава и немачка влада због овог литијума, ужива подршку Европске уније, тако да није изолован као што је Милошевић био 2000. године. Што се тиче Немачке, јер ме често питају шта Немци мисле о дешавањима у Србији, у овом тренутку Немачка је потпуно концентрисана сама на себе због избора који следе“, указује он и додаје да „Немачка не води пуно рачуна о дешавањима у Србији, осим неких аналитичара и људи попут мене који прате дешавања у Србији“.

Сматра и да Вучић по сваку цену треба да избегне политичко насиље према демонстрантима, јер „тог тренутка када изађу снимци крвопролића и полицијског насиља, Вучић губи кредибилитет јер западни политичари би онда били под притиском сопствених бирача који би рекли шта се дешава у Србији и полиција пребија демонстранте или пуцају на њих“.

„У том тренутку одмах моментално се ствари окрећу што се тиче међународне заједнице. Међутим, у овом тренутку ако Вучић настоји да све буде без насиља, бојим се да међународни фактор неће играти неку већу улогу. Срби морају сами тиме да се баве и морају сами да одлуче којим путем ће кренути“, наводи он.

А на то да ли му је логично што студенти немају већу подршку из ЕУ, он каже да се поставља питање шта је ЕУ.

„Европска унија се састоји од својих држава чланица, а као што знате, неке државе чланице, посебно Словачка и Мађарска, у великој мери подржавају људе на власти у Београду, а имате друге државе чланице које имају критички поглед, али нажалост, у овом тренутку њих једноставно довољно није брига за Србију. Србија није нигде у Европи међу првих десет тема на вестима, што се тиче Европске уније. Немојте да ме питате, толико пута сам био разочаран Европском унијом и њиховим непоштовањем стандарда и принципа. Ако бих кренуо о њима да причам, морали бисте да ме слушате сат времена, мислим да није толико занимљиво. Разочаран сам једноставно“, поручује.

Упитан да ли ће Вучић имати подршку међународне заједнице све док буде испуњавао њихове захтеве по питању Косова или литијума, он мисли да што се тиче Косова, он не испуњава очекивања.

„Косовски процес је блокиран, то није само Вучићева грешка, јер начин на који је тај процес организован не исплати се ни Куртију, ни Вучићу да направе некакав компромис, јер нема никакве награде. Чланство у ЕУ није изгледно, чак и ако би Вучић спроводио реформе, чак и ако би дошла демократска власт, чланство у ЕУ једноставно није актуелно. И то је питање мотивације. Јако је тешко политичарима да праве компромисе, ако не постоји никакав подстицај. Што се тиче литијума, надам се да је данас већи реализам. Мислим да је литијум практично готова прича, јер има толико народног отпора и ресентимана против тога и не верујем да ће се то десити“, сматра Мартенс.

(Н1)