Посланичка група „Ми - снага народа“ упутила Скупштини Србије „Предлог декларације о осуди злочина на подручју Сребренице и другим деловима БиХ“

Посланичка група "Ми - снага народа" је Скупштини Србије упутила "Предлог декларације о осуди злочина на подручју Сребренице и другим деловима Босне и Херцеговине".

У њој се истиче да Народна скупштина најоштрије осуђује злочин извршен над српским народом на подручју Сребренице у периоду од априла 1992. до априла 1993. године и све злочине извршене над српским народом на подручју БиХ у периоду од 1. јануара 1991. године до 14. децембра 1995. године, односно до закључења Дејтонског споразума и позива све државе бивше Југославије да се у потпуности придржавају својих обавеза према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

"Народна скупштина Републике Србије позива све некадашње сукобљене стране у Босни и Херцеговини да подрже процес помирења и јачања услова поштовању људских и мањинских права и слобода, да учињени злочини више никада не би били поновљени", наводи се у предлогу декларације.

Додаје се да Народна скупштина изражава очекивање да ће и државни органи других држава с територије бивше Југославије на овај начин осудити злочине извршене против припадника српског народа, као и да ће упутити извињење и изразити саучешће породицама српских жртава.

У Предлогу декларације се напомиње да се ове године обележава 32 године од 2. јуна 1993. године, када се Југославија обратила за помоћ Савету безбедности УН предајући му "Меморандум о ратним злочинима и геноциду у Источној Босни (подручје Братунца, Скелана и Сребренице) почињеним против српског становништва у периоду април 1992–април 1993. године".

У Образложењу предложене декларације се наводи да је основ за њено доношење Устав, а посебно интерес да се, након 32 године, изнесу и утврде докази о злочинима извршеним над српским народом у БиХ.

Наводи се и да је приликом предлагања и доношења одлуке да Народна скупштина Републике Србије донесе Декларацију о осуди злочина извршених над Бошњацима, недоумицу око тога да ли донети једну или две декларације, разрешио тадашњи председник Републике Борис Тадић.

"Иницирао сам резолуцију о Сребреници... Морамо раздвојити резолуцију о Сребреници и резолуцију о српским жртвама. Обе ћемо усвојити... Злочинци морају бити кажњени за своја недела због жртава и њихових породица, због помирења народа на Балкану", навео је Тадић.

У Предлогу Декларације наводи се да је за почетак верских и националних сукоба пресудан 25.2.1992. године, када су Муслимани и Хрвати уз неучествовање и уз противљење српских представника – Срба, усвојили одлуку да 29. фебруара и 1. марта 1992. године одрже референдум на коме ће прогласити независну БиХ, супротно Уставу БиХ.

"Истога дана Главни штаб Патриотске лиге БиХ, након констатације да располаже снагом од 120.000 људи, усвојио је ДИРЕКТИВУ, која у тачком 4. предвиђа: брзим и енергичним дејствима затворити главне правце који излазе на територију БиХ, а посебно из долине Дрине и Сутјеске... брзим и енергичним препадним дејствима заузети складишта и магацине муниције, МЕС-а и наоружања ЈА, блокирати, спречавати продоре и ширење непријатељских дејстава на целокупном простору БиХ, а по стварању повољних услова прећи на шира офанзивна дејства са циљем разбијања, уништења и протеривања непријатеља са територије БиХ...", наводи се у Предлогу декларације.

(РТ Балкан)