Међународни републикански институт: У Србији расте проруско расположење, а пада подршка чланству у Европској унији. Највећа подршка за САД и Запад на Косову и у Албанији

У већини земаља на Западном Балкану и даље постоји снажна прозападна оријентација, док се у Србији бележи супротан тренд - расте проруско расположење, а пада подршка чланству у Европској унији, рекао је у данас објављеном интервјуу за Глас Америке Пол Макарти, регионални директор за Европу у Међународном републиканском институту.

Макарти је дао интервју поводом новог истраживања у региону које је за ту америчку невладину организацију урадио Ипсос, према коме је у Србији, на узорку од 1.238 пунолетних грађана, подршка за Европску унију пала на 40 одсто, док се Русија сматра највећим партнером, а САД претњом.

У Црној Гори, где је узорак био 1.036 одраслих, расте подршка за чланство у Европској унији, али пада подршка НАТО-у, преноси Глас Америке и указује да највећи број испитаника у Црној Гори Америку види као највећу претњу, а Србију као највећег партнера.

Највећа подршка за Америку и западне институције је, према анкети, на Косову и у Албанији.

Упркос већински прозападном расположењу у региону, Мекарти сматра да Запад почиње да губи битку када је реч о напорима да обезбеди да Западни Балкан не изгуби веру у процес евроатлантских интеграција.

Према његовим речима, Србија показује сасвим другачији тренд од других земаља региона, који је „мање ентузијастичан за придруживање ЕУ и за западну оријентацију“.

У поређењу са претходном анкетом из 2022. године у Србији „постоји још мање подршке за прозападну оријентацију и за улазак у ЕУ“, рекао је Макарти и оценио да је то „забрињавајући тренд“.

Додао је да је „зачуђен, можда не изненађен“ тиме колико се међу испитаницима САД окривљују за руску инвазију.

„Види се то у подацима за Србију, али има и много људи, много испитаника у Босни, а посебно у Северној Македонији, који криве Запад за инвазију. Тако да ме је то зачудило. А такође и јачина подршке Русији у Србији, иако није изненађујуц́а, дубина и велике бројке када је реч о тој подршци, као и виђење САД“, рекао је Макарти.

Према његовим речима, „то представља прави изазов, дугорочно гледано, за интеграцију региона – не само Србије – у евроатлантске институције“.

„Србија је веома важна држава и цели регион заиста не може да уђе у ове институције, а да Србија није уз њега. То је највец́а држава у региону Западног Балкана. Важна је економски и политички, и мислим да себи чинимо медвеђу услугу остављајуц́и Србију по страни, а покушавајуц́и да уведемо све остале. Иако има земаља које иду бржим путем, мислим да дугорочно, то се не може урадити ако се цели регион не интегрише“, оценио је Макарти.

(Бета)