"Машина": Како се формира студентска листа и како спречити да њен састав пре времена не процури у јавност?

И док власт пролонгира расписивање ванредних парламентарних избора – који би потенцијално смирили актуелну друштвену-политичку кризу – студентска листа само што није завршена. Самим тим, неопходно је знати како се она, напослетку, и формира.

Откако су студенти поставили актуелном режиму захтев за расписивање ванредних парламентарних избора, поставило се питање како ће они наставити борбу за промене која се од тог тренутка, неминовно, преселила у политички ринг.

Напослетку, млади људи који су крајем прошле године покренули свеопшти грађански бунт у држави, према многим истраживањима јавног мњења, слове за најрелевантније политичке актере у Србији.

Једноставно, њихову реч и њихово делање побуњени народ највише уважава. Самим тим, и њихова најављена листа за потенцијалне будуће изборе, било ванредне или редовне, носиће највећу тежину.

Управо због тога је, чини се, неопходно да јавност зна како су се бирали кандидати који ће се налазити на студентској листи, као и сам процес доношења одлука између самих студената у блокади. Али, можда и оно што јавност највише занима, и када ће бити објављена?

Транспарент са протеста у Сремској Митровици

Како се формирала студентска листа?

Студент Факултета политичких наука Алекса Симић изјавио је недавно за телевизију Н1 да је студентска листа 99 одсто завршена и да су могуће још неке измене у зависности од договора.

„На њој неће бити лидера, желимо да се одрекнемо култа личности који нас прати“, рекао је он.

Узимајући то у обзир, Машина је разговарала са студентом Филозофског факултета у Београду, који говори испред пленума тог факултета, о томе како су студенти из целе Србије месецима уназад стварали листу за изборе – тзв. студентску листу.

Саговорник Машине на почетку разговора истиче да је главни документ – по којем се одвија политичка артикулација студената у блокади – Директива, те да се у истом описује начин формирања листе као и начин излажења на изборе.

Како објашњава, кандидати на студентској листи се бирају по одређеним мандатима за сваки универзитет. Надаље, додаје, сваки град у блокади одређује како ће бирати свој број мандата, да ли преко локалних пленума или универзитетске радне групе.

„Сваки кандидат се бира сходно позитивним и негативним критеријумима дефинисаним у самом документу Директиве. На пример, кандидат мора бити пунолетни држављанин Републике Србије над којим није продужено родитељско право, односно који није потпуно лишен пословне способности. Такође, сваки кандидат мора да поштује програм листе. С друге стране, кандидат не сме да буде студент, односно неко ко је уписао академску 2024/25. годину или особа чије су студије у статусу мировања. Такође је битно напоменути да постоји и родни алгоритам специјално пројектован да осигура законску заступљеност мање присутног пола на листи“, указује саговорник Машине.

Како додаје, такође је неопходно да кандидати никада нису били чланови владајуће коалиције, као ни функционери тренутних парламентарних опозиционих партија.

„Свако ко је осуђиван на казну дужу од годину дана затвора или је био осуђен за дело које се гони по службеној дужности за које је казна прописана већа од 3 године не може да буде кандидат на студентској листи. Поред тога, кандидат не сме да буде било који функционер који и иначе не би могао бити народни посланик. Такође, критеријуми налажу да на листи не сме да буде неко ко је био члан извршне или законодавне власти испред тренутне владајуће коалиције“, појашњава студент Филозофског факултета у Београду.

Како напомиње, након што се прелиминарна листа састави, следи процес ветирања, током кога пленуми могу да приложе доказе и аргументе за искључивање појединих кандидата са листе уколико не поштују критеријуме или се верује да би из било ког другог разлога повредили интегритет листе и идеала студентске борбе.

„Рок за слање аргументације је седам дана, уз три додатна дана након истека рока. Рок за изјашњавање о предлозима вета је седам дана. Вето се усваја по принципу 50 плус један одсто свих изјашњених пленума високошколских установа. Битно је напоменути да постоје и тзв. градски интерни вето у Новом Саду, док у другим градовима он не постоји“, истиче наш саговорник.

Како каже саговорник Машине, коначна листа ће бити анонимна до расписивања избора и чува се у строгој тајности од свих, укључујући самих студената. Додаје да се највеће безбедносне мере, дигиталне и физичке, користе како се листа не би процурела у јавност.

Идеали листе

На нивоу покрета се то тренутно разматра, а пленум Филозофског факултета сматра да орочење мандата посланика у Скупштини треба да се укине.

„Студенти у блокади су уверени да својим скоро па десетомесечмим деловањем имају довољно искуства и амбиције да понуде један револуционаран програм, од народа за народ чије ће спровођење захтевати пун мандат извршне и законодавне власти. Тиме, верујемо да ћемо бити једна дефинитивно нова опција на политичком небу Србије и да ће наше идеје трајно утицати на будућу политику у правцу њене веће демократичности, транспарентности и већег солидарнијег духа“, изјавио је студент Филозофског у Београду.

За крај, он истиче да студентска листа треба да постигне рестарт система, тако да се никада више не понове услови за систематску корупцију који су довели до пада надстрешнице у Новом Саду и батинаша који су слати да туку студенте.

„Дугорочно, она ће укључивати један програм који представља знатну разраду Друштвеног договора, Програмског минимума и још студентских програмских докумената, вођени принципима наше борбе. У овом програму доминира дух солидарности, заједништва и жеље за политичким буђењем народа. Његов основни принцип ће бити не само демократизација изборних резултата, већ и целог друштва демократизацијом одлучивања у свакодневном животу: у локалној заједници и на радном месту“, закључује студент за Машину.

(Машина.рс)