Marko Nicović: Potraga za telom ubijenog na Senjaku je jeftina farsa policije i vlasti – što će se negativno odraziti na međunarodni ugled srpske policije koji je inače veoma nizak

Ubistvo u restoranu na Senjaku je izazvalo veliki potres u Srbiji, a i šire. Sam događaj je iznedrio mnoge kontroverze koje su većinom stvorene i usmeravane od strane centara moći u Srbiji i Crnoj Gori.

Pažnja javnosti je oblikovana ka tome da je to obračun ljudi iz podzemlja uz prisustvo srpske policije. Javnost je animirana da prihvati priču koja je u suštini pokušaj obmane i zataškavanja. Treba analitički povezati mnogo detalja da bi se stvorila slika šta se stvarno desilo tog 12. maja.

Počnimo od aktivnosti kokainskih klanova iz Crne Gore u Srbiji, na Balkanu i u Evropi. Zna se da su neki narkokarteli bili zaštićeni od strane srpske policije, dok su drugi bili proganjani. Zbog toga su se dešavala mnoga ubistva u Srbiji, Crnoj Gori, Grčkoj, Hrvatskoj, Španiji, Sloveniji itd. Najveća teritorija u Evropi za pranje novca je kroz nekretnine u Srbiji. Logistiku za krijumčarenje droge i tokove crnog novca mafijaškim grupama daju pripadnici vlasti država Balkana. Pošto je Srbija kao država najveća na ovom prostoru, onda je logično da je u tome i najvažnija. Delovi struktura vlasti su već godinama uključeni u ovu vrstu kriminalnog biznisa.

Sastanak Milića s kriminalcima u restoranu radi navodnog mirenja je „tanka“ priča. Oko čega su trebali da se mire? Iza svakog takvog sastanka stoji dogovor o podeli poslova i teritorija

Setimo se Ambasade Srbije u Portugalu i uloge ambasadora Olivera Antića u skladištenju stotina kilograma kokaina u njihovim prostorijama. Zatim Carine i aktivnosti Slaviše Kokeze, o čemu su danima pisali i mediji naklonjeni vlasti. Važno je napomenuti da se godinama milijarde evra ulažu na crno da bi dobile legalan status. Ako se vratimo na neke ranije vesti o zaplenama kokaina u evropskim gradovima i ulozi balkanskog kartela, jasno je da u tom žestokom sudaru raznih grupa učestvuju i policajci sa ovih prostora.

Sastanak Milića s kriminalcima u restoranu radi navodnog mirenja je „tanka“ priča. Oko čega su trebali da se mire? Iza svakog takvog sastanka stoji dogovor o podeli poslova i teritorija. Ili nadoknada nečega što je od suprotne strane oteto ili „namešteno“ da zapleni strana policija. U Španiji je, a i u drugim evropskim zemljama, u nekoliko slučajeva zaplenjena velika količina droge koja pripada balkanskim kartelima.

Vidimo da se u ovom slučaju ubistva na Senjaku pojavljuje i ime Dejana Stojanovića Keke kao šefa Aleksandru Nešoviću. Već postoje vesti da mu je u Evropi zaplenjena droga od pre nekoliko meseci. Znamo i da je u februaru ove godine u Beogradu već pokušano ubistvo gore navedenog Aleksandra Nešovića od strane dva stranca. Kruže takođe informacije u podzemlju da policija godinama favorizuje jednu kriminalnu grupu (Kavčani, Škaljarci) u odnosu na drugu. Čak se veruje da stranim policijama dostavljaju informacije o krijumčarima koji nisu pod njihovom zaštitom.

To onda stvara atmosferu da se ne zna koji deo policije radi za koju grupu i da je isprepletanost kriminala i bezbednosnih službi veoma evidentna i opasna. Tada jedna grupa policajaca dostavlja medijima i pojedinim licima podatke o događajima, šta se desilo ili će se desiti u podzemlju. Takav je slučaj, kao što vidimo, i sa Milošem Medenicom i njegovim pojavljivanjem u vezi sa ubistvom na Senjaku. On je podatke o događaju sigurno dobio od pripadnika kartela kojima su to inače dostavili neki kriminalistički policajci.

Večernje novosti: "Policija neće moći više da čuva kriminalce"

Kada se pogleda slika da policajci i specijalne jedinice pretražuju teren da bi našli telo ubijenog Aleksandra Nešovića, a ne koriste dronove i pse za pretragu terena, kao što se radi svuda u svetu, onda je jasno da se radi o jeftinoj farsi

Sada, kada je napravljena šteta i obavešteni mediji, vlast pokušava da tu štetu koliko god može iskontroliše. Međutim, to sve deluje vrlo nespretno i naivno. Kada se pogleda slika da policajci i specijalne jedinice pretražuju teren da bi našli telo ubijenog Aleksandra Nešovića, a ne koriste dronove i pse za pretragu terena, kao što se radi svuda u svetu, onda je jasno da se radi o jeftinoj farsi. Vrlo teško će biti iskontrolisati deset lica, a da neko ne progovori, a inače su učestvovala na neki način u ubistvu, iznošenju leša, uništavanju tragova i drugim nedozvoljenim postupcima.

Dodatno komplikuje čitav slučaj i neizvesnost oko toga kako će reagovati Dejan Stojanović Keka na ubistvo njegovog značajnog čoveka Aleksandra Nešovića Baje. Posebno će se sve negativno odraziti na međunarodni ugled srpske policije, koji je i inače na vrlo niskom nivou.

Ne postoji slučaj u svetu da je na ovaj način šef jedne prestoničke policije učestvovao u nekom krivičnom delu kao što je ovo, a što je posebno tragično za čitav bezbednosni sistem u Srbiji.

Autor je advokat i član Svetske asocijacije šefova policije

(Danas)