Маринко Вучинић: Жељко Митровић на страницама "Политике"

На страницама Политике објављивани су текстови који су на веома озбиљан и новинарски квалитетан начин проблематизовали питање деловања нашег невладиног сектора, посебно се бавећи токовима финансирања невладиних организација. То је био веома добар пример истраживачког новинарства, чега нема много у нашим медијима. Ти текстови су покренули велику и бурну расправу о суштини и досегу активности организација које чине мрежу невладиног сектора у Србији. У тој расправи нарочито су се истакле тзв. људско-правашке организације које својим параполитичким деловањем угрожавају основни смисао постојања невладиних организација. Зато није случајно што овај сектор прати низ контроверзи и сталних настојања да он буде политички инструментализован и самим тим злоупотребљен. То је и даље изузетно значајна тема јер невладине организације имају веома важну улогу у подстицању друштвеног активизма грађана, јачању експертског капацитета у различитим областима, али и у процесу развоја демократске политичке културе и модернизације Србије.

Али зашто то чини „Политика”, да ли је то део уређивачке политике како би се чула различита мишљења или је то неоправдано давање легитимитета човеку који је најзаслужнији за надирућу таблоидиотизацију не само медијског простора Србије? Зар он није довољно засут и загађен најтривијалнијим причама и вулгарностима које се безобзирно и без икаквог стида пласирају у таблоидима да би сада и „Политика” отворила своје странице за изводе из отвореног писма Ж. Митровића у коме осим простоте и банализације не постоји ништа смислено и вредно спомена?

Али зато смо добили прилику да сазнамо да живимо у најотворенијем могућем друштву у коме цветају демократија и медијске слободе. Али није изостало ни слугерањско препоручивање Ж. Митровића владајућем режиму, што је његов препознатљив начин политичког преживљавања. И није он проблем, већ су то оне политичке снаге којима су он и његова ружичаста телевизија потребне да би имали на располагању сталну могућност да се обраћају свом сигурном бирачком телу, водећи бесомучне хајке против актуелних политичких противника. И то не важи само за садашњи владајући режим већ је то део технологије владавине у овој напаћеној земљи. Објављивање извода из отвореног писма Ж. Митровића Џорџу Соросу је шамар и увреда за све колумнисте и сараднике „Политике”, али и за њене читаоце.

(Политика)