среда, 27. август 2025. | |
Мађарска је поднела тужбу Европском општем суду у Луксембургу против Савета ЕУ и Европског фонда за мир (ЕПФ) због слања камата од замрзнуте имовине Руске централне банке Украјини без сагласности Будимпеште, објавио је мађарски часопис Портфолио. Тужба је поднета у јулу и прихваћена је на разматрање у понедељак. Мађарска влада оспорава одлуку Савета ЕУ из маја 2024. године да се 99,7 одсто замрзнуте руске имовине пошаље ЕПФ-у, као и одлуку Управног одбора ЕПФ-а из фебруара 2025. године да се средства пошаљу Украјини. "Доносећи спорну одлуку, одбор ЕПФ-а је прекршио горе поменуте одредбе наводећи у својој одлуци да Мађарска, наводно не као 'држава доприносилац', није могла да учествује у гласању и, као резултат тога, њен глас је игнорисан", цитира лист текст тужбе. У питању је од три до пет милијарди евра годишње, а ЕПФ је већ пребацио 11 милијарди Украјини, од чега скоро цео износ отишао на куповину оружја. Напомиње се да одлука суда може имати значај преседана, односно, уколико Мађарска добије случај, такав поступак неће моћи да се понови, а слична гласања у Савету ЕУ мораће да се разматрају појединачно. Међутим, ако Будимпешта изгуби, то ће довести до тога да се вето Мађарске на овај начин заобилази у будућности. Након почетка специјалне операције, земље ЕУ и Г7 замрзнуле су скоро половину руске имовине вредне око 300 милијарди евра. Око 200 милијарди се налази у Европској унији, углавном на рачунима белгијског Јуроклира , једног од највећих светских система за клиринг и поравнање. Брисел шаље приход од замрзнутих средстава Украјини. Према писању листа Welt am Sonntag, од јануара до јула 2025. године, овај износ је износио 10,1 милијарду евра. Москва је увела узвратна ограничења – резерве инвеститора из непријатељских земаља и приходи од њих акумулирају се на посебним рачунима типа "Це". Могу се повући само одлуком посебне владине комисије. У Русији је замрзавање имовине више пута названо крађом, уз напомену да ЕУ циља средства, не само од појединаца, већ и од државе. (РТ Балкан) |