недеља, 21. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Лордан Зафрановић: Са смешним образложењем, Хрватска одбила да финансира филм о Јасеновцу
Хроника

Лордан Зафрановић: Са смешним образложењем, Хрватска одбила да финансира филм о Јасеновцу

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 18. септембар 2023.

 Филмови које радим нису добродошли као тема у неким државама, желео сам да снимим један модеран филм о ужасима који су преживела деца са Козаре током Другог светског рата, рекао је у интервјуу за "Политику" познати редитељ Лордан Зафрановић.

"Сви филмови на којима ја радим нису добродошли као теме на одређеним територијама и у државама и врло је тешко финансирати их. Многе политике су спремне да то спрече и то чине. 'Децу Козаре' радили смо још осамдесетих година. Нисмо успели, избио је рат. Кад сам видео избеглице из Африке и мртвог дечака на плажи, рекао сам: хајде да извучем тај сценарио из подрума, да видим како ће то данас да изгледа. Видео сам да би то могао да буде један савремени филм о тим несрећним избеглицама и ужасима које су доживљавала деца са Козаре у Другом светском рату", рекао је познати редитељ.

Он је рекао да је процес прикупљања средстава за израду тог филма трајао пуних пет година.

"Тако смо кренули у финансирање које је трајало пет година. Имали смо конкурсе на којима нисмо успели. Ни у Београду, ни у Загребу, из разних разлога. Коначно смо прошли с минималним износом од 250.000 евра, након трећег и четвртог пута. Новац смо добили од Филмског центра Србије. Зато сам сео и пре две године направио потпуно нову верзију сценарија која је осавременила тему зла и која се бави злом које је аутентично и савремено. Узео сам тему из 1942. године, али филм наговештава и зло које се одвија и данас и увек", додао је Зафрановић.

Он је рекао да би му било најдраже да је филм финансирала Хрватска, али да су га тамо добили са "смешним образложењем".

"Написао сам писмо премијеру Андреју Пленковићу. Објаснио сам му да је овај филм намењен пре свега Хрватској, јер говори о усташким злочинима у Јасеновцу, на територији НДХ. Јасеновац је велика и незаобилазна тема, посебно за филм", рекао је он, додајући да га премијер није ни одговорио.

Зафрановић је говорио и о проблемима са којима се суочавао након што је снимио свој први филм о Јасеновцу "Крв и пепео Јасеновца" из 1983. године.

"Тај филм је био сасечен, био је у бункеру једно време, а онда је постао кандидат за награду Оскар. Имали смо шансе у категорији за документарни филм, али је онда у Америчку академију за филм стигло веома оштро писмо министра вањских послова Југославије Јосипа Врховца да се тај филм повуче. То су увек биле политичке игре које нисам могао да следим", рекао је он.

Познати редитељ је рекао како му је Карл Малден, тадашњи председник Америчке филмске академије, предложио да скрати монументалну сцену покоља у аутобусу у "Окупацији у 26 слика" и да ће добити Оскар за страни филм.

"Карл Малден и Дан Тана, који је имао ресторан у који су сваког дана долазили чланови академије, рекли су да ћемо га готово сигурно добити. Али, Малден је претпоставио да би женски чланови академије изашли са пројекције због сцена масакра у аутобусу, па је предложио да скратимо сцену са 7, 8 минута на два минута. Рекли смо му да то не долази у обзир. Нисам добио Оскар, али било ми је тада свеједно. Нисам пристао на компромис. Као да неко сипа воду и разблажује ми вино. А ја волим жестока вина", објаснио је он.

(РТ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер