Kristofer Hil u Hagu: HašimTači nije bio komandant OVK. To nije bila ni organizovana armija, niti je imala glavni štab

Svedočeći u odbranu bivšeg vođe OVK Hašima Tačija, optuženog za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji 1998-99, tadašnji američki izaslanik na Kosovu Kristofer Hil tvrdio je pred haškim sudom da Tači s jeseni 1998. nije bio vojni zapovednik OVK, niti je kontrolisao tu albansku paravojsku.

U to vreme, prema Hilovim rečima, OVK nije bila ni organizovana armija, niti je imala glavni štab. Američki diplomata time je potvrdio glavne teze Tačijeve odbrane.

Hil je posvedočio da tokom prvog susreta sa Tačijem na Kosovu, u novembru 1998. godine, nije stekao utisak da je Tači vojni komandant, niti da je imao kontrolu nad OVK.

"On je govorio tiho i promišljeno, više kao neko sa univerziteta, a ne iz vojske... Nije bilo osnove da se zaključi da je Tači kontrolisao OVK, bio je vođa delegacije od tri čoveka, a ne velike organizacije", izjavio je Hil.

Dok ga je ispitivao Tačijev branilac Luka Mišetić, penzionisani američki diplomata je rekao i da mu niko nikada nije rekao da je Tači "umešan u mučenje i kršenje ljudskih prava", osim što mu je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević u jednom razgovoru Tačija opisao kao "žestokog ratnika", koji je navodno lično ubio mnogo ljudi.

Po Hilovom svedočenju, Tači "nije bio takva osoba, on nije bio žestoki ratnik, već politička ličnost".

Upitan da li je s Tačijem razgovarao o optužbama da OVK otima, pritvara i muči ljude, Hil je odgovorio odrečno, objašnjavajući da je on tada bio fokusiran na američki plan za obnovu autonomije Kosova.

Svedok je, ipak, pomenuo da je razgovarano o otmici deset srpskih radnika ugljenokopa Belaćevac, koje je OVK otela u leto 1998. godine i koje, po optužnici protiv Tačija, niko kasnije više nije video žive.

Hil je kazao i da u to vreme "nije verovao da postoji glavni štab OVK", ocenivši da OVK nije imala ni vertikalno ustrojenu komandnu strukturu, iako su njegovi tadašnji albanski sagovornici pokušavali da OVK prikažu kao pravu vojsku.

OVK je, po Hilovim rečima, želela da se izbori za nezavisnost Kosova i "nadala se da će joj SAD pomoći u tome", iako je tadašnji cilj Vašingtona bila obnova autonomije Kosova.

Tači je u susretu sa Hilom, po njegovom sećanju, govorio loše o dotadašnjem vođi kosovskih Albanaca Ibrahimu Rugovi.

"Oni nisu želeli da Rugova govori u ime Kosova i hteli su da ga sklone", rekao je Hil.

Po optužnici, na meti OVK bile su, pored Srba i Roma, i Rugovine pristalice koje je OVK proglasila za "kolaboracioniste".

Hil je naznačio da je bio "frustriran" time što, upkos uloženim naporima, nije mogao da pronađe osobu sa autoritetom da govori u ime OVK u pregovorima sa srpskim vlastima, koje su SAD nameravale da upriliče u cilju postizanja "političkog rešenja (...) obnovom autonomije Kosova i uspostavljanjem samouprave Kosova" koja bi bila "mnogo šira nego ona po Ustavu SFRJ iz 1974."

"Naš operativni zaključak je da takvo vođstvo (OVK) nije postojalo, da su postojale samo lokalne grupe", izjavio je svedok.

Prvi sastanak američkog diplomate Ričarda Holbruka sa uniformisanim pripadnikom OVK u selu Junik, u leto 1998. godine, kojem je i sam prisustvovao, Hil je pripisao "slučajnosti".

On je naveo da je značaj tog sastanka bio "značajno preuveličan", opisujući da su Holbruk i on zapravo bili u poseti seljanima Junika, kada je u prostoriju ušao vojnik u uniformi OVK sa "gustom bradom".

"Holbruk je rekao: 'Evo ga Če Gevara'. Vojnik je napravio mesta pored Holbruka i seo, izgledalo je kao da sedi Holbruku u krilu. Napravljena je slika, koja je obišla svet kao prvi Holbrukov kontakt sa OVK. Mi smo zaključili da taj čovek nije ni na koji način mogao da zastupa OVK", opisao je Hil.

Ni "politička deklaracija Glavnog štaba OVK" kojom su, u avgustu 1998, Tači, Jakup Krasnići i drugi bili ovlašćeni da pregovaraju u ime OVK nije uverila Hila, kako je sam rekao, da "prihvati da oni mogu da govore u ime OVK".

Hil je sugerisao i da Tači nije bio presudni lider kosovskih Albanaca na pregovorima u Rambujeu, početkom 1999. godine zato što je za prihvatanje sporazuma morao da traži odobrenje lokalnih komandanata OVK i Adema Demaćija.

Kada su Albanci prihvatili sporazum, a srpska delegacija nije, "pojačalo se nasilje na Kosovu i mi smo znali da će to verovatno dovesti do intervencije NATO", rekao je Hil.

Hil koji je peti svedok Tačijeve odbrane će sutra nastaviti svoje svedočenje.

Zajedno sa Tačijem, za zločine nad Albancima, koje je OVK proglasila za "kolaboracioniste", Srbima i Romima u više od 40 pritvora na Kosovu i u Albaniji, optuženi su još Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Pored Tačija, dokaze odbrane izvodiće samo još Krasnići, dok se od optužbi neće braniti Veselji i Seljimi, koji su ocenili da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu.

Optužnica u deset tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava, i to 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.

Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.

Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.

Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, a koji je objavljen 2011. godine.

Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu.

U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada "uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka" protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.

(Beta)