Кристофер Хил у Хагу: ХашимТачи није био командант ОВК. То није била ни организована армија, нити је имала главни штаб

Сведочећи у одбрану бившег вође ОВК Хашима Тачија, оптуженог за ратне злочине на Косову и у Албанији 1998-99, тадашњи амерички изасланик на Косову Кристофер Хил тврдио је пред хашким судом да Тачи с јесени 1998. није био војни заповедник ОВК, нити је контролисао ту албанску паравојску.

У то време, према Хиловим речима, ОВК није била ни организована армија, нити је имала главни штаб. Амерички дипломата тиме је потврдио главне тезе Тачијеве одбране.

Хил је посведочио да током првог сусрета са Тачијем на Косову, у новембру 1998. године, није стекао утисак да је Тачи војни командант, нити да је имао контролу над ОВК.

"Он је говорио тихо и промишљено, више као неко са универзитета, а не из војске... Није било основе да се закључи да је Тачи контролисао ОВК, био је вођа делегације од три човека, а не велике организације", изјавио је Хил.

Док га је испитивао Тачијев бранилац Лука Мишетић, пензионисани амерички дипломата је рекао и да му нико никада није рекао да је Тачи "умешан у мучење и кршење људских права", осим што му је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић у једном разговору Тачија описао као "жестоког ратника", који је наводно лично убио много људи.

По Хиловом сведочењу, Тачи "није био таква особа, он није био жестоки ратник, већ политичка личност".

Упитан да ли је с Тачијем разговарао о оптужбама да ОВК отима, притвара и мучи људе, Хил је одговорио одречно, објашњавајући да је он тада био фокусиран на амерички план за обнову аутономије Косова.

Сведок је, ипак, поменуо да је разговарано о отмици десет српских радника угљенокопа Белаћевац, које је ОВК отела у лето 1998. године и које, по оптужници против Тачија, нико касније више није видео живе.

Хил је казао и да у то време "није веровао да постоји главни штаб ОВК", оценивши да ОВК није имала ни вертикално устројену командну структуру, иако су његови тадашњи албански саговорници покушавали да ОВК прикажу као праву војску.

ОВК је, по Хиловим речима, желела да се избори за независност Косова и "надала се да ће јој САД помоћи у томе", иако је тадашњи циљ Вашингтона била обнова аутономије Косова.

Тачи је у сусрету са Хилом, по његовом сећању, говорио лоше о дотадашњем вођи косовских Албанаца Ибрахиму Ругови.

"Они нису желели да Ругова говори у име Косова и хтели су да га склоне", рекао је Хил.

По оптужници, на мети ОВК биле су, поред Срба и Рома, и Руговине присталице које је ОВК прогласила за "колаборационисте".

Хил је назначио да је био "фрустриран" тиме што, упкос уложеним напорима, није могао да пронађе особу са ауторитетом да говори у име ОВК у преговорима са српским властима, које су САД намеравале да уприличе у циљу постизања "политичког решења (...) обновом аутономије Косова и успостављањем самоуправе Косова" која би била "много шира него она по Уставу СФРЈ из 1974."

"Наш оперативни закључак је да такво вођство (ОВК) није постојало, да су постојале само локалне групе", изјавио је сведок.

Први састанак америчког дипломате Ричарда Холбрука са униформисаним припадником ОВК у селу Јуник, у лето 1998. године, којем је и сам присуствовао, Хил је приписао "случајности".

Он је навео да је значај тог састанка био "значајно преувеличан", описујући да су Холбрук и он заправо били у посети сељанима Јуника, када је у просторију ушао војник у униформи ОВК са "густом брадом".

"Холбрук је рекао: 'Ево га Че Гевара'. Војник је направио места поред Холбрука и сео, изгледало је као да седи Холбруку у крилу. Направљена је слика, која је обишла свет као први Холбруков контакт са ОВК. Ми смо закључили да тај човек није ни на који начин могао да заступа ОВК", описао је Хил.

Ни "политичка декларација Главног штаба ОВК" којом су, у августу 1998, Тачи, Јакуп Краснићи и други били овлашћени да преговарају у име ОВК није уверила Хила, како је сам рекао, да "прихвати да они могу да говоре у име ОВК".

Хил је сугерисао и да Тачи није био пресудни лидер косовских Албанаца на преговорима у Рамбујеу, почетком 1999. године зато што је за прихватање споразума морао да тражи одобрење локалних команданата ОВК и Адема Демаћија.

Када су Албанци прихватили споразум, а српска делегација није, "појачало се насиље на Косову и ми смо знали да ће то вероватно довести до интервенције НАТО", рекао је Хил.

Хил који је пети сведок Тачијеве одбране ће сутра наставити своје сведочење.

Заједно са Тачијем, за злочине над Албанцима, које је ОВК прогласила за "колаборационисте", Србима и Ромима у више од 40 притвора на Косову и у Албанији, оптужени су још Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.

Поред Тачија, доказе одбране изводиће само још Краснићи, док се од оптужби неће бранити Весељи и Сељими, који су оценили да тужиоци нису доказали њихову кривицу.

Оптужница у десет тачака терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999. године, пише у оптужници.

У оптужници је идентификовано 75 жртава, и то 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала противницима.

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову у новембру 2020.

Суђење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023., а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла ове године.

У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.

Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.

У процесу учествује и више од 150 жртава, које, по правилима суда, имају право на обештећење, уколико оптужени на крају процеса буду проглашени кривим.

Специјализована већа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под међународним притиском изазваним извештајем известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, а који је објављен 2011. године.

Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу.

У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада "упорна клима застрашивања и узнемиравања сведока" против оптужених припадника некадашње ОВК.

(Бета)