Кристијан Шмит: Наметнућу техничке измене Изборног закона БиХ, ако их ускоро не договоре политичари

 Високи представник у БиХ Кристијан Шмит изјавио је да ће наметнути техничке измене Изборног закона БиХ, ако их ускоро не договоре домаћи политичари.

„Пуно су разговарали о томе, али резултата није било, тако да сам крајем децембра прошле године најавио да ћу употребити бонска овлаштења ако се не договоре. Договор није постигнут, а време им цури. Грађани желе да виде да им се глас рачуна, а, ако не буде договора, подузећемо мере“, рекао је Шмит у интервјуу за сарајевски Аваз.

Он није прецизирао када ће то урадити.

Коментаришући изјаву председника Републике Српске Милорада Додика да неће прихватити наметнуте измене Изборног закона, Шмит је рекао да сматра да људи који живе у Бањалуци имају исте жеље као и људи који живе у Мостару.

„Они желе да се њихов глас призна. То што Додик говори како он неће прихватити одлуку о техничким изменама Изборног закона, је ли то значи да он хоће да покраде изборе“, навео је високи представник.

Додику је препоручио „да се мало опусти, да седне с представницима других политичких странака и да договоре закон који су обећали Европској унији пре скоро две године“.

Шмит је истакао да Додик треба бити свестан да он као високи представник гарантује постојање и Федерације БиХ и ;Републике Српске и дистрикта Брчко.

„Нека буде сигуран да поштујем Дејтон, ја сам ту да браним Дејтон, који је правна основа за ентитете. Нека се не брине да ће било какве нерегулираности проћи између ентитета, зато на Изборном закону радимо заједно“, навео је он.

Говорећи о захтеву ХДЗ БиХ да се у измене Изборног закона укључи и промене избора хрватског члана Председништва БиХ, Шмит је констатовао да је он тражио само техничке измене Изборног закона и да би било контрапродуктивно све „трпати у једну кошару, јер се тако неће решити ништа“.

Осврћући се на Додикове захтеве да се из Уставног суда БиХ избаце стране судије, високи представник је рекао да је јасно поручио – „нека не дирају стране судије“.

„То није на странкама да одлучују да ли желе да имају стране судије или не, они су саставни део Устава БиХ, а Устав каже да тројицу судија бира председник Европског суда за људска права“, нагласио је Шмит.

Коментаришући „зелено светло“ за почетак преговора с ЕУ, он је оценио да БиХ сада игра у „вишој лиги“ и да домаћи политичари треба да буду свесни да пред њима стоји озбиљан и енорман посао.

„То би могло бити изненађење за људе попут Милорада Додика, али у будућности ће, на пример, одлуке Европског суда правде у Луксембургу бити једнако важне као одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру, који ће улазити у детаље националног законодавства у БиХ и, ако оно не буде у складу с европским законом, плаћаћете казне“, нагласио је високи представник.

Према његовим речима, „ако уђете у европски клуб, имаћете много бенефита за грађане, али мораћете пратити европске смернице“.

Говорећи о нерешеном питању државне имовине БиХ, Шмит је навео да се ту ради о државном власништву бивше Југославије и њеној расподели у Босни и Херцеговини.

„Уставни суд БиХ је јасно рекао да треба усвојити закон о државној имовини. То не значи да држава треба бити власник свега. Ја сам направио групу с експертима, не с политичарима. Они су дали неколико предлога, постоји неколико приступа за решавање овог питања, али ово је важно питање европских интеграција“, истакао је он.

Додао је да „ако не знате ко је власник имовине, нико неће инвестирати у то“, истичући да он тежи да прикупи међународна искуства за решавање овог питања.

„Међународни правници, искусни људи из федералних држава попут Швајцарске, Шпаније и Немачке, која је ујединила либерални и комунистички део земље, учествују у решавању овог проблема“, напоменуо је Шмит.

(Бета)