KiM: Podignuta optužnica protiv šestoro Srba zbog barikada na severu KiM 2022. godine

 Protiv šest osoba podignuta je optužnica za krivična dela „Udruživanje za antiustavne aktivnosti, sa ciljem napada na ustavni poredak Republike Kosovo“ i „Ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti“, odnosno zbog učestvovanja na barikadama na Severu Kosova 2022. godine.

O ovome je danas izvestilo Kosovsko specijalno tužilaštvo.

U pitanju su osobe sa inicijalima D.M., D.D., M.R., N.J., N.O. i S.V.

Oni su, naime, optuženi da su:

„Od 10.12.2022. do 29.12.2022. u severnim opštinama Republike Kosovo, delujući u saučesništvu i upotrebom sile i nasilja, ometali institucije Republike Kosovo u uspostavljanju ustavnog poretka, vršenju državne vlasti i obavljanju službenih dužnosti u ovim opštinama“.

Prema optužnici, ove osobe su blokirale glavne puteve teškim vozilima, uključujući kamione pun šljunka, bagere, ambulantna vozila, autobuse i druga vozila.

Takođe, iz njihovih postupaka, prema navodima tužilaštva, proizlazi da su, u slučaju intervencije Kosovske policije radi uklanjanja barikada i vraćanja slobode kretanja:

Istraga obustavljena protiv 11 osoba

S druge strane, istraga je obustavljena i protiv 11 osoba, odnosno — M.R., A.S., A.F., A.J., R.S., S.A., D.V., S.P., V.R., M.R. i M.R.

Protiv njih su, kako se navodi, istrage trenutno obustavljene jer su nedostupni pravosudnim organima.

Šta je prethodilo barikadama?

Podsetimo, povod za barikade na Severu Kosova koje su postavljene nanajmanje 14 lokacija krajem 2022. godine bilo je hapšenje kosovskog policajca Dejana Pantića, ali i kolektivni izlazak Srba iz kosovskih institucija — policije, sudstva i opština na severu, kao i pojedinih institucija na centralnom nivou, početkom novembra 2022.

Odluka o napuštanju doneta je nakon hapšenja Pantića, ali i odluka Prištine, među kojima je i ona kojom je bilo predviđeno da sva vozila sa srpskim registarskim oznakama gradova na Kosovu treba da se registruju u kosovski sistem, odnosno na RKS tablice.

Inače, postavljene barikade onemogućavale su kretanje na svim glavnim putevima na severu, uključujući i administrativne prelaze. Ipak, 30. decembra 2022. godine započeto je uklanjanje barikada na severu Kosova, čime je okončana tadašnja dvadesetodnevna blokada puteva.

Uklanjanju barikada prethodio je i sastanak, na kojem je srpski predsednik Vučić razgovarao sa predstavnicima Srba u u kasarni „Stefan Nemanja“ u Raški.

Vučić je Srbima takođe tada rekao da kada pregovaraju „ne mogu da dobiju sve“, i da ih za „tri meseca čekaju novi problemi“, poručivši im da ukoliko Srbi ostanu na barikadama, da sutra, prema njegovim rečima, nećee moći da objasni „šta to nije ispunio od zahteva“.

„Da li u sve možemo da verujemo, ili da smo sigurni kako će da se ponaša Kurti, ili neko drugi – ja nisam. Da li verujem bilo šta – ne verujem. Ali šta drugo?“.

„Znam da nas za tri meseca čekaju novi problemi. Znam sa kakvim ludakom imamo posla u Prištini i uopšte to ne krijem. Rekao sam vam to u septembru i julu i to znaju svi. Izmišljaće nešto novo, ali svaki dan mira koji kupimo, to nam je život više i šansa više za budućnost. Ja tome ne vidim alternativu. Kada razgovarate i pregovarate, ne možete da dobijete sve“.

Nakon razgovora održanog u Raški, barikade su uklanjane sinhronizovano, bez intervencije Kosovske policije, uz prisustvo KFOR-a i velikog broja medija. Tog dana putevi u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku ponovo su postali prohodni, a ugostiteljskim objektima vraćeno je radno vreme.

Kosovski premijer Aljbin Kurti tada je poručio da su „oni koji su postavili barikade sami odlučili i da ih uklone“.

Uklanjanje barikada usledilo je u kontekstu već započetog povlačenja Srba iz kosovskih institucija — poteza koji je u godinama koje su usledile sve češće opisivan i unutar same srpske zajednice kao strateška i gotovo nepopravljiva greška.

Upravo taj vakuum omogućio je vladajućem Samoopredeljenju da preuzme punu institucionalnu i administrativnu kontrolu nad severom — teritorijalnu, bezbednosnu i upravljačku — što je u značajnoj meri promenilo izgled severnih opština i svakodnevni život stanovništva.

Dok albanska zajednica ove promene dominantno opisuje kao „oslobađanje“ i „ujedinjenje Mitrovice“, većina Srba ih i danas vidi kao nepovoljne, uz osećaj gubitka političkog uticaja i institucionalne zaštite.

Takvu realnost prati i visok stepen nesigurnosti, uprkos zvaničnom narativu iz Prištine da su Srbi oslobođeni „srpskih kriminalaca“, na čijem se čelu navodi Milan Radoičić.

(KoSSev)