КиМ: Подигнута оптужница против шесторо Срба због барикада на северу КиМ 2022. године

 Против шест особа подигнута је оптужница за кривична дела „Удруживање за антиуставне активности, са циљем напада на уставни поредак Републике Косово“ и „Ометање службеног лица у вршењу службене дужности“, односно због учествовања на барикадама на Северу Косова 2022. године.

О овоме је данас известило Косовско специјално тужилаштво.

У питању су особе са иницијалима Д.М., Д.Д., М.Р., Н.Ј., Н.О. и С.В.

Они су, наиме, оптужени да су:

„Од 10.12.2022. до 29.12.2022. у северним општинама Републике Косово, делујући у саучесништву и употребом силе и насиља, ометали институције Републике Косово у успостављању уставног поретка, вршењу државне власти и обављању службених дужности у овим општинама“.

Према оптужници, ове особе су блокирале главне путеве тешким возилима, укључујући камионе пун шљунка, багере, амбулантна возила, аутобусе и друга возила.

Такође, из њихових поступака, према наводима тужилаштва, произлази да су, у случају интервенције Косовске полиције ради уклањања барикада и враћања слободе кретања:

Истрага обустављена против 11 особа

С друге стране, истрага је обустављена и против 11 особа, односно — М.Р., А.С., А.Ф., А.Ј., Р.С., С.А., Д.В., С.П., В.Р., М.Р. и М.Р.

Против њих су, како се наводи, истраге тренутно обустављене јер су недоступни правосудним органима.

Шта је претходило барикадама?

Подсетимо, повод за барикаде на Северу Косова које су постављене нанајмање 14 локација крајем 2022. године било је хапшење косовског полицајца Дејана Пантића, али и колективни излазак Срба из косовских институција — полиције, судства и општина на северу, као и појединих институција на централном нивоу, почетком новембра 2022.

Одлука о напуштању донета је након хапшења Пантића, али и одлука Приштине, међу којима је и она којом је било предвиђено да сва возила са српским регистарским ознакама градова на Косову треба да се региструју у косовски систем, односно на РКС таблице.

Иначе, постављене барикаде онемогућавале су кретање на свим главним путевима на северу, укључујући и административне прелазе. Ипак, 30. децембра 2022. године започето је уклањање барикада на северу Косова, чиме је окончана тадашња двадесетодневна блокада путева.

Уклањању барикада претходио је и састанак, на којем је српски председник Вучић разговарао са представницима Срба у у касарни „Стефан Немања“ у Рашки.

Вучић је Србима такође тада рекао да када преговарају „не могу да добију све“, и да их за „три месеца чекају нови проблеми“, поручивши им да уколико Срби остану на барикадама, да сутра, према његовим речима, нећее моћи да објасни „шта то није испунио од захтева“.

„Да ли у све можемо да верујемо, или да смо сигурни како ће да се понаша Курти, или неко други – ја нисам. Да ли верујем било шта – не верујем. Али шта друго?“.

„Знам да нас за три месеца чекају нови проблеми. Знам са каквим лудаком имамо посла у Приштини и уопште то не кријем. Рекао сам вам то у септембру и јулу и то знају сви. Измишљаће нешто ново, али сваки дан мира који купимо, то нам је живот више и шанса више за будућност. Ја томе не видим алтернативу. Када разговарате и преговарате, не можете да добијете све“.

Након разговора одржаног у Рашки, барикаде су уклањане синхронизовано, без интервенције Косовске полиције, уз присуство КФОР-а и великог броја медија. Тог дана путеви у Косовској Митровици, Звечану и Зубином Потоку поново су постали проходни, а угоститељским објектима враћено је радно време.

Косовски премијер Аљбин Курти тада је поручио да су „они који су поставили барикаде сами одлучили и да их уклоне“.

Уклањање барикада уследило је у контексту већ започетог повлачења Срба из косовских институција — потеза који је у годинама које су уследиле све чешће описиван и унутар саме српске заједнице као стратешка и готово непоправљива грешка.

Управо тај вакуум омогућио је владајућем Самоопредељењу да преузме пуну институционалну и административну контролу над севером — територијалну, безбедносну и управљачку — што је у значајној мери променило изглед северних општина и свакодневни живот становништва.

Док албанска заједница ове промене доминантно описује као „ослобађање“ и „уједињење Митровице“, већина Срба их и данас види као неповољне, уз осећај губитка политичког утицаја и институционалне заштите.

Такву реалност прати и висок степен несигурности, упркос званичном наративу из Приштине да су Срби ослобођени „српских криминалаца“, на чијем се челу наводи Милан Радоичић.

(КоССев)