Карлос Васкез: Балкан, нарочито Хрватска, и даље показује јаке покушаје ревизије историје кроз расправе о наслеђу НДХ. У Европи се недовољно зна о страдању Срба, Јевреја и Рома у НДХ

 МАДРИД - Одлука шпанске владе да уклони усташке симболе са гроба Вјекослава Макса Лубурића представља јасан и храбар став према злочинима почињеним у Независној Држави Хрватској (НДХ) током Другог светског рата, оценио је данас Универзитетски професор из Мадрида и директор Европског института за истраживање тоталитаризма и Холокауста Карлос Васкез, оцењујући да Балкан, а нарочито Хрватска, и даље показује јаке покушаје ревизије историје кроз расправе о наслеђу НДХ.

Он је за Радио-телевизију Србије (РТС) навео да је уклањање спорних обележја са гроба Лубурића, некадашњег команданта логора Јасеновац, важан корак у очувању историјске истине и одговорног односа према прошлости.

Лубурић је био кључна фигура усташког режима и директно је повезан са злочинима почињеним током Другог светског рата, посебно на месту које сви знају - Јасеновац, концентрациони логор, али и остале подлогоре у овом делу

"Лубурић је био кључна фигура усташког режима и директно је повезан са злочинима почињеним током Другог светског рата, посебно на месту које сви знају - Јасеновац, концентрациони логор, али и остале подлогоре у овом делу. Задржавање таквих симбола на јавном месту била је погрешна порука. Њихово уклањање не брише историју, већ помаже садашњости на јасан и поштен начин. Јавни простор не треба да одаје почаст људима повезаним са масовним злочинима", истакао је Васкез.

Он додаје да овакав пример указује на проблеме ревизије историје широм Европе, где се злочини умањују или се више пажње поклања националном страдању него целокупној историјској стварности.

"Проучавање и поновно сагледавање историје је нормално. Проблем почиње када се чињенице искривљују или се злочини минимизирају", истиче он.

Поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и фашизма, који се у Србији везује за пробој логораша из Јасеновца 22. априла 1945. године, Васкез је истакао значај културе сећања, посебно међу младима.

Према његовим речима, у Европи се недовољно зна о страдању Срба, Јевреја и Рома у НДХ, док су логори попут Аушвиц и Маутхаузен знатно присутнији у образовању.

 У Европи се недовољно зна о страдању Срба, Јевреја и Рома у НДХ, док су логори попут Аушвиц и Маутхаузен знатно присутнији у образовању

"Образовни системи нису увек поклањали једнаку пажњу свим страдањима. Ти системи нису исти. Уколико проверите политику образовног система у Шпанији или у неким другим европским земљама, не говори се, на пример, о Јасеновцу. Људи знају историју у вези са Аушвицем, Матхаузеном, Равензбирком, о другим концентрационим логорима широм Европе, али овај део везан за Балкан је понекад занемарен", наводи Васкез.

Професор Васкез оцењује да Балкан, нарочито Хрватска, и даље показује јаке покушаје ревизије историје кроз расправе о наслеђу НДХ, симболима и именима улица, али да је важно јасно документовати чињенице о злочинима како би се избегла погрешна или ублажена тумачења.

 "Проблем није у дискусији, она је нормална. Забрињава то што понекад нема довољно јасноће о режиму чији су злочини добро документовани. То је веома важно питање. То може да доведе до тумачења која су превише ублажена или нејасна", рекао је Васкез.

Он је додао да Европска унија има јасан став против ревизије историје и говора мржње, али да примена зависи од појединачних чланица.

"Шпанија показује да промена постоји када постоји политичка воља и одговоран приступ", закључио је Васкез.

Влада Шпаније уписала је гроб заповедника концентрационог логора Јасеновац Вјекослава Макса Лубурића на градском гробљу у Каркахентеу код Валенсије у Каталог симбола и елемената супротних демократском сећању.

Овим је хитно наложено да се са тог места уклоне сви усташки симболи, као и да се истовремено постави панел који ће објаснити улогу Лубурића у ратним злочинима током Другог светског рата под окриљем тадашње НДХ.

Лубурић је као усташки официр био на челу система концентрационих логора Јасеновац, а после рата је убијен у акцији југословенске Службе државне безбедности и сахрањен у шпанском граду Каркахентеу.

(Танјуг)