Karin Knajsl: Evropska diplomatija je propala. Umesto ozbiljnih pregovora, Evropa vodi diplomatiju za društvene mreže

 Bivša ministarka spoljnih poslova Austrije Karin Knajsl ocenila je da je evropska diplomatija u dubokom padu, jer je, kako je navela, prestala da bude strpljiv i dugoročan proces, a postala medijski događaj, fotografisanje i objava na društvenim mrežama.

Knajsl je to izjavila tokom predstavljanja nemačkog izdanja svoje knjige „Rekvijem za Evropu”, održanog 2. juna u ruskoj ambasadi u Beču. Bivša šefica austrijske diplomatije učestvovala je putem video-konferencije, a njene izjave preneo je TASS.

„Razlog za pad diplomatije u Evropi jeste to što je ona prestala da bude proces i postala događaj, objava na društvenim mrežama, političko fotografisanje”, rekla je Knajsl.

Razlog za pad diplomatije u Evropi jeste to što je ona prestala da bude proces i postala događaj, objava na društvenim mrežama, političko fotografisanje

Ona je istakla da je prava diplomatija, po svojoj prirodi, „težak rad” koji podrazumeva strpljenje, vreme i pažljivo građenje odnosa. Podsetila je da su generacije diplomata sedele nad tekstovima sporazuma, raspravljajući o svakoj rečenici, pa i o svakoj zapeti.

„Jedna od najvažnijih osobina diplomate je strpljenje, a to zahteva vreme. Danas ljudi posvećuju sve manje vremena i pažnje jedni drugima”, navela je Knajsl.

Govoreći o iskustvu iz diplomatske prakse, ona je uporedila način na koji se sagovornici odnose jedni prema drugima u različitim delovima Evrope. Kako je rekla, kada je putovala istočno od Beča, dočekivali su je buket cveća, dug razgovor i zajednički ručak, dok su posete zapadnim prestonicama često bile svedene na dvadeset minuta razgovora uz „šolju hladne kafe”.

Knajsl je navela i primer odnosa prema Srbiji, ističući da je kineski predsednik Si Đinping prilikom posete Beogradu proveo tri dana u Srbiji, dok, prema njenim rečima, nijedan austrijski kancelar ili ministar spoljnih poslova nikada nije proveo više od jednog dana u Beogradu.

Ona je ocenila da je kriza evropske diplomatije posledica odbacivanja procesnog razmišljanja.

„Proces je zamenjen događajem, fotografisanjem, rukovanjem, objavom na Instagramu i tvitom. Međutim, diplomatija je dugoročan proces. Samo tako može da se stvori istinski temelj poverenja. On ne može da se izgradi za jedan ili dva sata”, poručila je Knajsl.

U drugom delu izlaganja, bivša austrijska ministarka govorila je i o političkoj atmosferi u Evropi, tvrdeći da se pojavio „novi totalitarizam” u kojem se, kako je rekla, više ne tolerišu nijanse.

„Danas sam svedok, i razumem da su ovo veoma oštre reči, novog totalitarizma u kome se nijanse sive više ne tolerišu. Postoji samo ili/ili. Nema razmišljanja i/i. Dijalog je blokiran ne samo kada je reč o Rusiji, već i o nizu drugih pitanja”, rekla je Knajsl.

Prema njenim rečima, svako ko pokuša da vodi dijalog rizikuje da bude izložen „kulturi otkazivanja”, isključen iz javnog prostora i lišen prava na učešće u raspravi.

Knajsl je u tom kontekstu pomenula nemačko-američku filozofkinju Hanu Arent, autorku dela o totalitarizmu, ocenivši da ona danas, zbog načina na koji je jasno govorila o totalitarnim pojavama, ne bi lako mogla da objavljuje u Nemačkoj ili Austriji.

Karin Knajsl bila je ministarka spoljnih poslova Austrije od 2017. do 2019. godine.

(Politika)