Карин Кнајсл: Европска дипломатија је пропала. Уместо озбиљних преговора, Европа води дипломатију за друштвене мреже

 Бивша министарка спољних послова Аустрије Карин Кнајсл оценила је да је европска дипломатија у дубоком паду, јер је, како је навела, престала да буде стрпљив и дугорочан процес, а постала медијски догађај, фотографисање и објава на друштвеним мрежама.

Кнајсл је то изјавила током представљања немачког издања своје књиге „Реквијем за Европу”, одржаног 2. јуна у руској амбасади у Бечу. Бивша шефица аустријске дипломатије учествовала је путем видео-конференције, а њене изјаве пренео је ТАСС.

„Разлог за пад дипломатије у Европи јесте то што је она престала да буде процес и постала догађај, објава на друштвеним мрежама, политичко фотографисање”, рекла је Кнајсл.

Разлог за пад дипломатије у Европи јесте то што је она престала да буде процес и постала догађај, објава на друштвеним мрежама, политичко фотографисање

Она је истакла да је права дипломатија, по својој природи, „тежак рад” који подразумева стрпљење, време и пажљиво грађење односа. Подсетила је да су генерације дипломата седеле над текстовима споразума, расправљајући о свакој реченици, па и о свакој запети.

„Једна од најважнијих особина дипломате је стрпљење, а то захтева време. Данас људи посвећују све мање времена и пажње једни другима”, навела је Кнајсл.

Говорећи о искуству из дипломатске праксе, она је упоредила начин на који се саговорници односе једни према другима у различитим деловима Европе. Како је рекла, када је путовала источно од Беча, дочекивали су је букет цвећа, дуг разговор и заједнички ручак, док су посете западним престоницама често биле сведене на двадесет минута разговора уз „шољу хладне кафе”.

Кнајсл је навела и пример односа према Србији, истичући да је кинески председник Си Ђинпинг приликом посете Београду провео три дана у Србији, док, према њеним речима, ниједан аустријски канцелар или министар спољних послова никада није провео више од једног дана у Београду.

Она је оценила да је криза европске дипломатије последица одбацивања процесног размишљања.

„Процес је замењен догађајем, фотографисањем, руковањем, објавом на Инстаграму и твитом. Међутим, дипломатија је дугорочан процес. Само тако може да се створи истински темељ поверења. Он не може да се изгради за један или два сата”, поручила је Кнајсл.

У другом делу излагања, бивша аустријска министарка говорила је и о политичкој атмосфери у Европи, тврдећи да се појавио „нови тоталитаризам” у којем се, како је рекла, више не толеришу нијансе.

„Данас сам сведок, и разумем да су ово веома оштре речи, новог тоталитаризма у коме се нијансе сиве више не толеришу. Постоји само или/или. Нема размишљања и/и. Дијалог је блокиран не само када је реч о Русији, већ и о низу других питања”, рекла је Кнајсл.

Према њеним речима, свако ко покуша да води дијалог ризикује да буде изложен „култури отказивања”, искључен из јавног простора и лишен права на учешће у расправи.

Кнајсл је у том контексту поменула немачко-америчку филозофкињу Хану Арент, ауторку дела о тоталитаризму, оценивши да она данас, због начина на који је јасно говорила о тоталитарним појавама, не би лако могла да објављује у Немачкој или Аустрији.

Карин Кнајсл била је министарка спољних послова Аустрије од 2017. до 2019. године.

(Политика)