Јована Радосављевић: Срби на КиМ су уплашени, не знају шта ће бити после 15. марта

Најављена пуна примена закона о странцима и возилима на Косову и Метохији од 15. марта изазива забринутост међу Србима. Највише би могли бити погођени универзитет и здравствене институције.

Десетак дана пре најављене пуне примене закона о странцима и закона о возилима на Косову и Метохији расте забринутост међу Србима у покрајини. Ови прописи предвиђају да се грађани који немају косовско држављанство третирају као странци и да морају пријавити боравак косовској полицији, док нови режим за возила укида могућност управљања аутомобилом на овлашћење уколико возач нема пребивалиште у земљи у којој је возило регистровано.

Ова правила могла би да имају озбиљне последице по функционисање српских институција, пре свега у области образовања и здравства, које и даље раде у систему Републике Србије. Посебно је угрожен Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, који није акредитован у косовском систему.

Према речима Јоване Радосављевић, извршне директорке Нове друштвене иницијативе из Косовске Митровице, тренутно нема назнака да ће Приштина одложити примену закона планирану за 15. март.

 Нема назнака из Приштине да ће доћи до обустављања имплементације или било каквог одлагања у овом тренутку

"Извесно је да ће у року од 10 дана ступити на снагу ови закони који ће у многоме утицати на даљи живот Срба који живе на Косову, али и других заједница које директно зависе од институција Републике Србије. Нема назнака из Приштине да ће доћи до обустављања имплементације или било каквог одлагања у овом тренутку, иако искрено се надам да постоје озбиљни напори од стране међународне заједнице, конкретно канцеларије Европске уније на Косову, да се бар неке препреке премосте како ово не би било у суштини катастрофално за грађане који живе овде", наглашава Радосављевићева.

Иако међународна заједница сматра да су закони формално у складу са европским стандардима, проблем представља контекст у којем ће бити спроведени.

"Проблем је што се спровођење ових закона дешава у околностима које нису у складу са европским стандардима, па ће сама имплементација бити изузетно дискриминаторна за грађане", указује директорка Нове друштвене иницијативе.

Наглашава да ће нови прописи најдиректније погодити институције образовања и здравства које функционишу у српском систему.

Универзитет и здравство под посебним притиском

Појашњава да ће, ако дође до примене овог закона у пуном смислу, универзитет и болнички центар, односно здравствени систем, директно бити погођени, јер више од половине запослених, али и студената на универзитету су људи који долазе из централне Србије.

"Самим тим неће бити у могућности да себи обезбеде привремени боравак на Косову зато што је за то неопходно да оду у полицијску станицу, да пријаве привремени боравак, али исто тако и адекватну документацију акредитоване институције, коју универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, нема. Тако да ће они бити директно погођени", наводи Радосављевићева.

И то је, додаје, сада кључно питање, на који начин ће косовске институције третирати и да ли ће бити одређене толеранције у међувремену док се не изнађе неко решење.

Грађани без информација и одговора

Према њеним речима међу грађанима влада велика неизвесност, јер готово да нема званичних информација о томе шта ће се тачно десити након 15. марта.

"Људи су уплашени и без икаквих информација. Сви чекају 15. март, али нико не зна шта ће се тада десити", наводи директорка.

Такође, додаје и да додатну конфузију стварају и кампање косовске полиције на терену, које се углавном односе на закон о возилима, али брошуре које се деле грађанима не дају јасне одговоре на кључна питања.

У Приштини се ова тема, како тврди Радосављевићева, готово и не налази у јавној дебати. Она сматра да власти питање примене закона третирају искључиво као део политике владавине права.

Истовремено, додаје да су многе одлуке косовских власти у претходним годинама спровођене управо под тим образложењем, иако су имале снажан утицај на српску заједницу.

Могуће последице гашење институција и исељавање

Највећа бојазан односи се на дугорочне последице по опстанак српске заједнице на Косову и Метохији.

Циљ је измештање, односно гашење ових институција без јасног плана шта ће бити с грађанима који од њих зависе

"Циљ је измештање, односно гашење ових институција без јасног плана шта ће бити с грађанима који од њих зависе", указује Радосављевићева.

Такав сценарио, упозорава она, могао би довести до новог таласа исељавања Срба са Косова и Метохије, како северно тако и јужно од реке Ибар.

У том случају српска заједница би, како наводи, могла да се смањи на тако мали број да више не представља значајан политички фактор.

Очекивања од Београда и међународне заједнице

Када је реч о дипломатским напорима Србије, Радосављевић каже да се нада да се иза затворених врата воде озбиљнији разговори, али да грађани за сада не виде конкретне резултате.

"За људе који овде живе информације које долазе у јавност нису довољне. Грађани немају јасне одговоре шта ће се десити после 15. марта", напомиње Радосављевићева.

Додаје да су многи на Косову и Метохији окренути ка Београду, јер су институције образовања и здравства повезане са системом Србије и да, како се приближава 15. март, међу грађанима расте неизвесност.

"То, из перспективе некога ко живи на Косову и Метохији, ствара одређену нелагоду, јер ми не знамо шта нама будућност носи, а сви су окренути ка Београду, јер Београд је пре свега у овом случају послодавац односно оснивач. И сви гледају ка званичном Београду по питању решења и шта даље од 15. марта", нагласила је Радосављевићева.

(РТС)