Јелена Беговић: Председник Вучић замолио да се наука више укључи у пројекат "Јадар". Вештачка интелигенција у Србији је најразвијенија у областима пољпоривреде, аутономне вожње и управљања енергетским системима

Наука не доноси одлуку о пројекту "Јадар", али може да допринесе критичким размишљањем и разменом мишљења да доносилац одлука на крају донесе одлуку која апсолутно иде у корист, а не на штету грађана Србије, рекла је за РТС министарка науке и технолошког развоја Јелена Беговић. Истакла је да је новим споразумом са Француском већ снажна сарадња двеју земаља подигнута на виши ниво.

Министарка науке и технолошког развоја Јелена Беговић рекла је за РТС да Србија и Француска већ имају снажну сарадњу у науци, развоју иновација и стартап екосистему, а да је споразумом који је потписан током посете француског председника Емануела Макрона подигнута на виши ниво.

"Што се науке тиче, предвиђено је да се договоримо о увођењу стратешких научних пројеката. Значи, још један начин и могућност да се финансирају пројекти из шест области. Између осталог, из области вештачке интелигенције, биотехнологије, али и области нуклеарне енергије. Значи, неки стратешки правци које смо заузели и сарадња са Француском ће нам и те како значити", нагласила је Беговићева.

Напоменула је да ће све ово учинити да примена науке буде интензивнија, што значи квалитетнији живот, бољу здравствену услугу, бољу медицину, квалитетнију пољопривреду, здравију храну, као и животну средину.

Говорећи о сарадњи у области вештачке интелигенције, Јелена Беговић је навела да је Француској, као једној од најразвијенијих европских земаља, важна та нова технологија.

"Србија се такође укључила у тај воз и прати и имплементира нове технологије, али желимо и да развијемо нове технологије, укључујући вештачку интелигенцију", навела је Јелена Беговић.

Додала је да је у Србији вештачка интелигенција најразвијенија у областима пољпоривреде, аутономне вожње и управљања енергетским системима.

"Једна од значајних и великих француских компанија 'Шнајдер електрикс' има баш у Србији, због нашег знања, наше експертизе, на крају крајева, купили су један наш стартап, имају огроман развојно-истраживачки центар у Србији. Преко 1.000 инжењера ту ради, али оно што грађани не знају, јесте да се електроенергетским системом у Канади, у САД, у многим градовима света, управља баш из Новог Сада", нагласила је Јелена Беговић.

Поручила је да ће се на Француско-српском форуму иновација разговарати о свим наведеним областима, али и да ће то бити добра прилика за научну и стартап заједницу да се представи.

"Састанак о ископавању литијума протекао јако добро"

Говорећи о састанку са научном заједницом о ископавању литијума, Јелена Беговић је навела да је тај састанак јако добро протекао и да је председник Александар Вучић замолио да се наука више укључи, не само у пројекат "Јадар", већ у сва питања која су у вези са животном средином.

"Ми имамо јако добру науку. Била су присутна 33 декана и директора факултета који у својим кућама, у својим институцијама имају стручњаке који се баве темама, директно и индиректно, животном средином. Ту има људи који су цео живот посветили, целу своју каријеру овој теми и ту лежи знање, ту леже чињенице, ту леже подаци, ту леже докази", нагласила је Беговићева.

Објаснила је да сам принцип критичког размишљања, који подразумева размену и сагледавање неког пројета из различитих углова, као и да коришћење својих експертиза и знања доводи до различитих мишљења која су се, како каже, на том састанку чула.

"Имаћемо сада редовне састанке на тему да видимо које су потенцијално можда негативне стране, које су потенцијално позитивне стране, али да изађемо са подацима и доказима. Наука не доноси одлуку, али и те како може са овим критичким размишљањем, са разменом различитих мишљења да допринесе да доносилац одлука донесе на крају крајева једну одлуку која апсолутно иде у корист, искључиво у корист, а не на штету грађана Србије", рекла је Јелена Беговић.

Истакла је да ће се састанци одржавати често, а да се формирају и различите радне групе, пошто је тема животне средине врло комплексна, као и да су потребни мултидисциплинарни тимови.

"Идеја платформе јесте, с обзиром на то да живимо у 21. веку и користимо у свакодневици нове технологије, као што су мобилни телефони, лаптопови и тако даље, да их користимо да би пратили параметре животне средине", навела је Јелена Беговић.

Како је најавила, биће направљен и портал путем којег ће ти параметри моћи да се прате, а основна конфигурација тог сајта би требало да буде доступна почетком октобра.

(РТС)