субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јадранка Јоксимовић: Верујем да Србија може да постане пуноправни члан ЕУ 2026. године
Хроника

Јадранка Јоксимовић: Верујем да Србија може да постане пуноправни члан ЕУ 2026. године

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 01. јул 2020.

 Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић верује да Србија може да постане пуноправни члан Европске уније (ЕУ) 2026. године, оценивши да је то ''изводљиво и достижно''.

Ипак, напоменула је да је датум приступања Унији не зависи од прихватања нове методологије проширења што нас, како каже, неће вратити на почетак нити преко ноћи одвести до чланства.

Јоксимовић сматра да је у периоду од 2025. до 2027.године могуће да Србија постане чланица ЕУ и додаје да се понекад заборавља да је у кредибилној стратегији проширења ЕУ из фебруара 2018.године јасно наговештено да је, уколико ЕУ буде спремна и Србија спроведе своје обавезе, 2025.година могући термин за чланство.

"Србија има свој део посла"

Наглашава да процес приступања ЕУ данас није исти као пре 10 година и да је неупоредиво тежи чега су, каже, сви свесни.

- Али, то никада нисам видела као оправдање за жалопојке и вечито оптуживање неког другог. Србија има свој део посла, као и ЕУ која треба да се консолидује, опорави и буде јединственија и да говори више једним гласом о самој политици проширења и другим политикама - каже Јоксимовић за Тањуг.

На опаске да је Црна Гора прихватила нову методологију и отворила ново поглавље, Јоксимовић одговара да је та земља прихватила нови модел у тренутку када има отворених 34 од 35 поглавља, а да је последње поглавље отворила по старој методологији, иако је већ прихватила нову.

Извештај "неутемељен на чињеницама"

Такође, сматра да ''нон пејпер'', односно неформални извештај Европске комисије који је, како примећује, ''ад хоц'' припремљен у јуну, а на основу којег је донета одлука да Србија не отвори ниједно поглавље током председавања Хрватске ЕУ, није до краја утемељен на чињеницама.

- Тај извештај, који прати шест месеци, показао је да смо усвојили Медијску стратегију, који је био један од најважнијих делова за све државе када је реч о Поглављу 23, да смо успоставили бројне законодавне оквире у борби против корупције, док је Поглавље 24, које се односи на безбедност, миграције и борбу против организованог криминала готово свугде позитивно оцењено - навела је Јоксимовић.

Оценила је да реч о политичкој одлуци појединих чланица ЕУ и политичкој поруци коју је Србија разумела, а за коју сматра да није била потребна.

Изразила је очекивање да ће нова Влада Србије дати нови замајац европским интеграцијама и да ће бити интензивиран процес реформи који је, наглашава министар, важан пре свега за грађане.

Коментаришући критике због неотварања нових поглавља, Јоксимовић каже да је свако је позван да критикује и поновила да Европска комисија није донела ту одлуку зато што Србија није ништа урадила, већ је то била политичка одлука.

- Сви који критикују требало би да знају због чега се то десило, какви су тренутно односи у региону и ЕУ и каква су очекивања од Србије. Критика је увек добродошла, али ако је утемељена на чињеницама - каже она.

Немачко председавање

Јоксимовић је навела да очекује да ће наредни шестомесечни период, током кога ће Унијом председавати Немачка, резултирати напретком Србије на европском путу. Каже и да иако је политика проширења сада мање видљива, она није нестала.

Каже и да је Немачка иницијално прокламовала да ће проширење и Западни Балкан бити један од приоритета и да ће бити на Агенди.

Јоксимовић подсећа и да је на јесен најављен и економско подстицајни пакет за Западни Балкан који би дефинисао и начине додатних финансијских инструмената за превазилажење економских последица изазваних кризом пандемије вируса корона.

Сматра да ће прави Извештај који ће бити представљен на јесен, током немачког председавања, свакако дати и нове елементе и пресек свега онога што је Србија урадила.

Наводећи да су велика очекивања од Немачке, Јоксимовић каже да су велики и капацитети Немачке и то и економски и политички што је, сматра и за нас веома важно.

- Немачка је један значајан партнер Србији и морам да вам кажем са аспекта европских интеграција, знам да многи градјани мисле да је Немачка та која нас кочи, али Немачка је отворен партнер, врло ценим њихово постављање јер тачно знам шта је то што може да се очекује и знам да када се договорите нешто да ће бити и реализовано - појашњава Јоксимовић.

Када су у питању очекивања од немачког председавања у вези Косова и Метохије, Јоксимовић каже да постоје очекивања да се дијалог Београда и Приштине настави и да се на неки начин убрза постизање неког решења.

- Не постоје рокови, али у интересу је и нашем и чини ми се и ЕУ да се стабилизује овај простор додатно, а једно од питања изазовних за безбедност јесте покушај налажења одрживог решења за КиМ - наводи она.

Подсећа да у Бриселском споразуму јасно пише да је Заједница српских општина несумњива обавеза Приштине, коју они нису спровели.

Како је навела нису само очи кандидата, већ пре свега чланица ЕУ упрте у немачко председавање јер, како каже, ЕУ ће у наредних шест месеци решавати суштинска питања, преноси Тањуг.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер