Извештај америчких безбедњака о Србији: Присутан широко распрострањени насилни и организовани криминал, нарко-картели у земљи и на Западном Балкану имају све већу улогу у координацији великих светских мрежа дистрибуције наркотика

У Србији може бити присутан широко распрострањени насилни и организовани криминал, а домаће снаге реда могу имати ограничене капацитете за реаговање, наводи се у новом извештају Савета за прекограничну безбедност (Оверсеас Сецуритy Адвисорy Цоунцил- ОСАЦ) из САД. Истиче се да су главна претња безбедности организоване криминалне групе укључујући оне повезане са фудбалским клубовима и регионалним мрежама трговине дрогом.

ОСАЦ је иначе резултат јавно-приватног партнерства између Дипломатске безбедносне службе Стејт Департмента и безбедносних стручњака из америчких организација које послују у иностранству. На сајту Стејт Департмента се истиче да ОСАЦ ради са владиним партнерима како би упозорио америчке организације на конкретне и веродостојне претње усмерене ка њиховим објектима или особљу у иностранству. Извештај о Србији је објављен 12. фебруара, а напоменуто је да има за циљ да допуни Упозорење за путовања у Србију америчког Стејт департмента.

У њему се наводи да је амерички Стејт департмент оцено Београд као локацију са високим нивоом претње од криминала усмереног ка интересима америчке владе или криминала који утиче на интересе америчке владе. У упозорењима за путовање у Србију укључен је индикатор криминала "Ц". То значи да у земљи може да буде присутан широко распрострањен насилни криминал и/или организовани криминал, као и да локалне снаге реда могу имати ограничене капацитете за реаговање на тешка кривична дела.

У извештају се наводи да стопе насилног криминала, укључујући убиства, остају релативно ниске у Србији. Током 2025. стопа убистава износила је око 1,4 на 100.000 становника. Истиче се да нема значајних промена у односу на 2024. годину. Када је у питању криминал младих, укључујући и „дебитантска кривична дела“, наводи се да је он такође низак.

Према извештају, имовински криминал представља проблем у густо насељеним урбаним центрима, али стопа крађа и провала није значајно порасла између 2024. и 2025. године.

„Групе организованог криминала, укључујући оне повезане са великим српским фудбалским клубовима и регионалним мрежама трговине наркотицима, представљају главну криминалну претњу у Србији“, наведено је.

Све већа улога нарко картела

Напомиње се и да се Србија налази на значајној рути за кријумчарење недозвољене робе, укључујући наркотике, ка Европској унији и да нарко-картели у Србији и на Западном Балкану имају све већу улогу у координацији великих светских мрежа дистрибуције наркотика, укључујући и оне које потичу са Запада.

ОСАЦ истиче да је насилни криминал у Србији обично повезан са ривалством група организованог криминала које се међусобно нападају ради контроле над профитом, укључујући контролу над нарко-мрежама.

„У прошлости су таква насиља укључивала циљана убиства ватреним оружјем и експлозивом, а према јавно доступним изворима, понекад су у њих биле укључене и криминалне групе из суседне Црне Горе и региона Балкана“, наводи се.

У извештају се напомиње да су медији и истраживачки новинари указивали на везе између организованих криминалних група и државних званичника, тврдећи да то криминалцима омогућава одређени степен некажњивости у Србији. То, како се додаје, доводи до малог броја истрага, оптужница и пресуда против припадника организованог криминала.

„Европска комисија у својим извештајима о владавини права у Србији често позива власти да учине више у борби против организованог криминала и корупције“, примећује ОСАЦ.

Везе навијачких група и криминала

У извештају се наглашава да у Србији постоји велики број навијачких група које подржавају професионалне спортске клубове, а да су чланови често старости између 15 и 26 година.

„Неке од тих група имају јаке везе са криминалним, десничарским и ултранационалистичким организацијама. У фебруару 2021. полиција и безбедносне службе разбиле су велику криминалну мрежу повезану са фудбалским клубом Партизан из Београда“, наводи ОСАЦ.

Такође, наглашава се да власти понекад имају проблема да сузбију насиље на спортским догађајима високог ризика. Осим тога, наводи се да ризик постоји и у спортским кафеима, у којима су хулигани нападали госте или пролазнике који су носили дресове супарничког тима.

„Такве групе често учествују у територијалним сукобима између криминалних организација и наводно имају јаке везе са политичким структурама. Амбасада сматра утакмице између појединих тимова, укључујући Партизан и Црвену звезду, догађајима повећаног ризика због ранијег насиља“, стоји у извештају.

Пише да амерички држављани нису били мета, али да су у неколико изолованих инцидената странци били жртве насиља које се доводи у вези са спортом. Због тога се препоручује опрез приликом одласка на фудбалске утакмице или током боравка у близини стадиона на дан утакмице.

Када је реч о крађи возила, као мета лопова истакнути су аутомобили марке Волксwаген, Мерцедес-Бенз и БМW.

„Незакључана или напуштена возила са видљивим предметима често постају жртве кривичних дела из прилике. Препоручује се употреба додатних механичких заштита, попут блокаде волана или мењача, јер лопови лако савладавају алармне системе“, истиче се.

О уличном криминалу, провалама, џепарењу

У одељку који се тиче области које су разлог за забринутост када је реч о криминалу пише да је улични криминал чест у Београду. Већина кривичних дела против посетилаца спада у кривична дела када починилац уочи „повољну“ ситуацију.

„Провале у станове нису везане за одређене делове града, чак су и богатије четврти подложне таквим делима. Већина провала догађа се када станари нису код куће, па се саветује закључавање свих врата и коришћење алармних система“, стоји у извештају.

Упозорава се да је џепарење уобичајено у туристичким зонама, посебно у Кнез Михаиловој улици, на Калемегдану и у јавном превозу и да криминалци често раде у добро организованим групама, користећи одвлачење пажње и обману.

„Туристи треба да обрате пажњу на таксиметре и цене, јер неки таксисти покушавају да преваре странце и наплате вишу цену“, указује се.

ОСАЦ истиче да је Србија позната по бурном ноћном животу и да је Београд популарна дестинација за туристе из Европе који често посећују ресторане, барове, клубове и сплавове.

„Неки од тих објеката у власништву балканских криминалних група служе и као места окупљања и база деловања чланова банди. Препоручује се опрез и избегавање сукоба у ноћним локалима“, пише у извештају.

"Средњи" ниво претње од политичког насиља

Београд је процењен као локација са „средњим“ нивоом претњи од тероризма који може може бити усмерен ка интересима америчке владе. Када је реч о међународном тероризму, истиче се да се Београд налази на рути између Блиског истока и Западне Европе, и да је забринутост поводом тога слична као и на остатку Балкана.

Београд је процењен и као локација са „средњим“ нивоом претње од политичког насиља, уз напомену да грађански немири могу избити брзо и без најаве.

„Треба избегавати демонстрације, јер и оне које су планиране као мирне могу постати насилне. Велики студентски антикорупцијски покрет добио је замах након урушавања железничке станице у Новом Саду у новембру 2024., а протести су трајали током 2025. године“; наведено је.

У одељку „избори и политичка стабилност“ подсећа се на изборне процесе и поларизацију у претходним годинама.

„Иако редовни парламентарни избори треба да се одрже до 31. децембра 2027, појачани политички притисци и студентски протести након несреће у Новом Саду подстакли су спекулације да би избори могли бити одржани већ 2026. године“, пише.

Напомиње се да се протести чест одржавају испред државних институција, и да су демонстранти тврдили да је током протеста у марту прошле године коришћен „звучни топ“, што су власти негирале. Напомиње се да је, према многим проценама, то био највећи протест у савременој историји Србије и да је било између 275.000 и више 325.000 учесника. Током протеста дошло је до мањег стампеда након необичног звука. Демонстранти су тврдили да је коришћен уређај за звучни удар, што су власти негирале.

„У јуну исте године поново су избили сукоби током протеста од око 140.000 људи, а у јулу и августу забележене су десетине повређених и стотине приведених. Протести се и даље одржавају, али су мањи и ређи него у првој половини 2025. године“, наводи се.

"Антиамеричко расположење присутно око одређених датума"

Када је у питању антиамеричко расположење, истиче се да су грађани Србије углавном гостољубиви, али да је оно присутно када наступе одређени датуми. То је 17. фебруар када је годишњица проглашења независности Косова, и између 24. марта и 10. јуна, када је годишњица НАТО бомбардовања. Поменут је и Видовдан.

„Антиамерички и анти-НАТО графити видљиви су у Београду, а многи грађани окривљују САД за бомбардовање 1999. и независност Косова 2008. године“, пише у извештају.

Извештај се у кратким цртама бави и квалитетом воде, здравственим условима, природним непогодама, сајбер безбедношћу и ограничењима која се тичу увоза и извоза.

(Инсајдер)