петак, 01. новембар 2024. | |
Универзитетска професорка и једна од иницијаторки ПроГласа Иванка Поповић изјавила је да је однос власти према просветним радницима у Србији такав да је професија доведена испод сваког достојанства и да уколико он не буде промењен, целом друштву нема светле перспективе.
Поповић је, коментаришући протесте и штрајк просветних радника, за Н1 рекла да је ове године значајно то да су све сви репрезентативни синдикати удружили и да су сви у протесту, што је и логично будући да је испод сваког достојанства професије да људи који су задужени да стварају будућност земље буду на тај начин вредновани и да се власт према њима на тај начин односи – да су им плате испод републичког просека. „Док се то не промени нама нема неке светле перспективе“, рекла је Поповић. Она је нагласила да је образовање надстраначка категорија и да је везано за националну стратегију развоја и представља дубоко опредељење за добробит земље. „Ако имамо ситуацију да се образовање третира на овакав начин, а познати су подаци који се односе на Пиза тестове да су више од трећине тестираних ученика код нас функционално неписмени, то значи да стварамо будућу популацију која није способна да буде активан грађанин и да се њима може лако манипулисати. Владајућој странци одговара да има такву популацију“, нагласила је професорка. Она је истакла да ће се они најбистрији ученици и у таквом систему свакако снаћи, али да је циљ образовања да просечан ученик или ученица може да оствари свој максимум што сада није случај. Критиковала је и начин на који су родитељи укључени у образовни систем. „Тај начин није одговарајући – они треба да буду партнери, а не да се надгорњавају са наставницима ко ће имати већи утицај. Уз сво насиље које је присутно у школама ми смо онемогућили младима да имају безбедан простор у ком могу да развију свој максимум. Однос према просветарима је порука која је, каже, на сваком нивоу лоша и негативна и одражава се на све сегменте друштва. „То је приоритетно питање и треба да подржимо просветаре у наприма да се промене миминални егзистенцијални услови за њихов рад“, каже Поповић. Нагласила је и да је ружан аспект да се одређени број људи у просвети држи на уговорима не одређено време што ствара могућност за непримерен притисак на њих, чиме се остварује краткорочни циљ – да се људи утерају у жељене видове понашања, али са друге стране расте велики отпор према таквом приступу и поставља се питање – „Докле?“. Она је запитала која је преспектива људи који су годинама у том статусу и додала да верује да ће то почети да утиче и на масовност протеста. „Полако долази до тога да у свакој области почиње да пуца по шавовима, од јутрос је се појавила информација и да пољопривредници крећу поново у протесте“, рекла је Поповић. Указала је и на то да се репрезентативне синдикалне организације намерно доводе у кавгу, да се с једним разговара, са другима не постижу и да се постижу делимични договори. „Класично завади и владај“, рекла је професорка и додала да тај принцип добро функционише у земљи и вешто изводи у циљу очувања власти. Она је нагласила да је бављење политиком друштвени ангажман, а да ако живимо у условима где власт не брине о интересима грађана они морају то сами да учине и кроз друштвени ангажман искажу како би друштво требало да изгледа. „Нема чаробног штапића, ако се не активирамо да би дошло до промене, биће овако како јесте“, оценила је. На подсећање да је за после подне заказан протест грађана против ископавања литијума у Ваљеву, она је нагласила да треба сачекати да се види како се ствари развијају, али да ако се покаже да су интереси државе важнији од интереса грађана и народа, онда то говори да идемо у једном врло лошем правцу. „Знате, мени се чини овде да долазимо сад до одређеног раскорака између тога шта говоре руководиоци, а шта говоре људи које ти руководиоци представљају, јер можда је нека службена линија једна, а да појединци осећају ствари другачије“, истакла је Поповић. Подсетила је са смо у неком тренутку чули глас неколико свештених лица који су подржавали грађане у оквиру захтева везаних за литијум и да је било и захтева грађана да се чује став цркве. „Црква је ћутала, а сад је очигледно дошло до неког развоја у том правцу, али опет не можемо да будемо сигурни, као што верујем и да међу члановима Српске напредне странке има оних који имају сумње и другачији став о литијуму од управе СНС-а, тако да мислим да и овде оно што буде изрекао врх Српске православне цркве не мора нужно да се слаже са оним шта свештенство мисли, тако да ајде да сачекамо да видимо шта ће бити службени став, али нажалост ако су интереси државе важнији од интереса грађана и народа, онда исто то говори да идемо у једном врло лошем правцу, јер потпуно јасно дефинисано ако живимо у демократском друштву, што формално живимо, онда се зна да је власт ту да служи народу и за добробит народа. Ако живимо у аутократији, не кажем једну јачу реч, онда је можда другачије да ми сви служимо за интересе владајуће странке и ево, ови догађаји врло брзо ће још више расветлити и оголити у које мери је заиста ово друго, ово истина“, рекла је Поповић. Коментаришући ослобађајућу одлука суда полицајки Катерини Петровић, она каже да је била пријатно изненађена када је чула ту вест. „То заиста показује да у институцијама има још часних појединаца који се боре за струку и да институције раде свој посао како треба. Како ће се ствари развити даље, да ли је та судска одлука свакако сатисфакција за госпођу Петровић, али са друге стране како ће се њена матична кућа према њој односити, то остаје да се види“, рекла је Поповић. Према њеним речима, овај случај ће показати јавности на који начин се власт односи према људима који нису потпуно послушни, односно који се воде према својој савести, а не према ономе шта други говоре. „Надајмо се да ће се то добро завршити, али већ полако због свега што се дешавало у нашој земљи ја ипак се усуђујем да имам одређене резерве како ће то даље да буде, али искористимо овај добар развој догађаја да макар данас будемо око тога задовољни, позитивни и да нам то враћа наду да појединачна и колективна борба и отпор дају резултат, тако да ја бих то гледала у том светлу да не треба да се препустимо ономе што нам се дешава него да морамо да се активно томе супротстављамо“, закључила је професорка. (Н1) |